Komemoracija nekadašnjem ministru inostranih poslova u Vladi SR Jugoslavije i nekadašnjem ambasadoru Jugoslavije u Turskoj Vladislavu Jovanoviću održava se u Domu Narodne skupštine Republike Srbije. Komemoraciji prisustvuje predsednik Aleksandar Vučić, kao i premijer Đuro Macut, koji su se upisali u knjigu žalosti.
Predsednik se tokom komemoracije obratio skupu.
– Poštovanoj porodici Jovanoviću, na izuzetan način razumeli njene interese i dobro shvatali koliko je očuvanje mira suštinski zadatak svakog od nas. Vladislav Ivanović je to umeo da čini na najbolji mogući način. I kada neko nije na funkciji, kod nas je meret koji u kratkom vremenu zaboravi sve ono što je učinio. A Vladislav Ivanović je ostao simbol čitave jedne ere simbol ozbiljnosti, odgovornosti posvećenosti i ljubavi prema državi. Žao mi je što iz opravdanih razloga danas ovde nije Ivica Dačić šef Socijalističke partije Srbije i potpredsednik vlade ali ja mislim da je Vladislav pripadao celoj Srbiji, pripadao svakome od nas i verno služio interesima svoje otadžbine. Za malu državu je neutralnost jedini način da preživi sudare titana. Svrstavanje je uvek dobrovoljno stavljanje mete na sopstvena leđa. Ove reči kao da najbolje sublimiraju prebogatu karijeru i diplomatsku misiju Vladislava Jovanovića. Poznat je po svom doslednom stavu o politici neutralnosti i strateškog stapljenja. Njegove izjave nas podsećaju na klasičnu školu realizma u međunarodnim odnosima. I zajednička nit svih tih izjava jeste insistiranje na principu ekvidistance u međunarodnim odnosima, bilo da je reč o bipolarnom ili multipolarnom rasporedu političkih pozicija. On je s punim pravom iskustveno smatrao da je za Srbiju fatalno da postane u ruke bilo kog bloka, jer mala država nikada ne može kontrolisati ishod velikih sukoba, ali može kontrolisati svoju reakciju na njih. Poštovani skupe, dame i gospodo, okupili smo se danas da odamo poslednju počast čoveku čiji je život bio u potpunosti posvećen službi otadžbini. Osudio bih se da kažem ne samo diplomati, već patrioti i državniku. Rođen je 33. godine u Žitnom Potoku, u zemlji koja je tada nosila drugo ime. On je odrastao u vremenu velikih istorijskih potresa. Iz tog vremena izašao je sa jasnim osećanjem za pravdu, sa oštrim intelektom izgrađenim na pravnim studijama u Beogradu i sa verom da se među narodima može i mora razgovarati onda kada izgleda da je razgovor nemoguć- kazao je Vučić.
Predsednik se osvrnuo na gotovo nemoguće izazove sa kojima se diplomata suočavao tokom duge karijere.
– Karijera diplomate je počela u 1957. godini, skromno, u hodnicima saveznog sekretarijata za inostrane poslove. Sledili su Brisel, Ankara, London, gradovi u kojima Jugoslavija morala da bude prisutna, mudra i dostojanstvena. Jovanović je u svakoj od tih predstavništava ostavljao utisak čoveka koji zna šta zastupa i zašto. I pre svega način na koji je to činio Srbiju, odnosno Jugoslaviju, je predstavljao na najbolji mogući način. I upravo ta iskustva oblikovala su njegovo duboko ubeđenje, koje kasnije izrazio u predavanju na diplomatskoj akademiji. Diplomatija male zemlje mora biti kao hod po tankoj žici. Svaki nagli pokret na jednu stranu vodi u provaliju. Do načela vodilo ga je kroz čitavu karijeru, strpljivo, dosledno, bez naglih pokreta. Prava sudbinska iskušenja došla su u takve kredite, gde su istorijske prilike bile najburnije. Kada je 1991. godine imenovan za ministra za inostrane poslove savezne republike Jugoslavije, svet u kojem je delovao više nije bio onaj u kojem je gradio karijeru. Jugoslavija se raspadala, sankcije Ujedinjenih nacija su bile na snazi. Pritisci sa svih strana, politički, ekonomski, medijski, pa i vojni, bili su ogromni, gotovo nepodnošljivi. U takvim trenucima mnogi su očekivali popuštanje, a on je odgovarao jasno rečima koje je kasnije ponovio u izjavi povodom godišnjice NATO agresije, citiram: “Suverenitet se ne dobija na poklon, on se brani svakodnevnim odbijanjem da se kaže na štetu sopstvenog naroda” – kazao je Vučić.
Predsednik je zatim podsetio kako je Jovanović nastupao na međunarodnoj sceni tokom jednog od najtežih perioda u našoj istoriji.
– U tim tragičnim godinama na svetskoj diplomatskoj pozornici zastupao je interese svoje zemlje sa dostojanstvom, koje mnogi nisu imali razumevanja da cene, ali koje istorija ne može da zanemari. Nije popuštao tamo gde je popuštanje značilo odricanje od suvereniteta. Nije ćutao tamo gde je ćutanje značilo pristanak na nepravdu. Govorio je jasno, argumentovano i odmereno. Onako kako govore samo oni koji duboko veruju u ono za šta se bore. Znao je i javno je govorio da je zapovijava na svrstavanje s toj interesi, a ne principi. Jer kako kaže, velike sile nemaju prijatelje, one imaju samo interese. Kada se njihovi interesi namire, male zemlje koje su im služile kao pešadija prve bivaju zaboravljene. Kada je 1995. godine imenovan za ambasadora i šefa stalne misije SRJ pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku, poverena mu je možda i najteža diplomatska pozicija koju je Srbija imala. Poštuju se samo oni koji imaju i umeju da kažu svoje ne. Upravo to ne, izrečeno mirno, staloženo, ali odlučno, obeležilo je njegovu diplomatsku zaostavštinu. Nije uvek mogao da pobedi, čak i unutar naše zemlje, kada je nekima pokušavao da objasni koliko je važno sačuvati mir. Diplomatija u maloj zemlji ponekad ne može da promeni ishod, već samo da sačuva obraz i zabeleži istinu. A on je bolje nego iko razumeo tu tešku geopolitičku stvarnost. U intervju za Večernje novosti upozoravao je, mi ne smemo biti prva linija fronta za tuđe ratove. Istorija nas uči da su oni koji su najglasnije navijali za jednu stranu, na kraju plaćali najveću cenu za stolom pobednika. I to je Vladislav Jovanović imao časno i dosledn – kazao je Vučić..
On je istakao da je Jovanović i nakon penzionisanja nastavio pomno da prati i analizira geopolitičku situaciju.
Nakon penzionisanja nije zaćutao, pisao je, analizirao je, svedočio, jednako staloženo, mirno i jednako odlučno. U knjigama rad koji se mogao izbeći i diplomatije Šah ostavio nam je nešto dragoceno, pogled iznutra na događaje koji su oblikovali našu sadašnjost napisan bez mržnje, a s prikrivenim bolom onoga koji je znao šta je moglo da bude drugačije. Istovremeno, ostaje aktivan kao spoljnopolitički analitičar, prateći sa nesmanjenom pažnjom zbivanja u svetu. U časopisu Pečat podsećao je na prirodu međunarodnih odnosa bez iluzija, ali i bez cinizma. U međunarodnim odnosima ne postoji zahvalnost, postoji samo odnos snaga u datom trenutku. Srbija mora da čeka svoj trenutak, a ne da troši snagu u tuđim kavgama. Na tribini Geopolitička arhitektura Balkana ostavio je poruku koju bi svaki srpski diplomata trebalo da nosi u sebi. Najteže je biti samostalan, ali je to jedina pozicija koja vam ostavlja prostor za manevar kada se karte ponovo podele. Vladislav Jovanović nije tražio pozornicu, tražio je ishod. I u vremenima kada ishod nije dolazio, ostajao je na poziciji, jer je verovao da prisustvo i istrajnost sami po sebi nešto znače. Danas mu dugujemo zahvalnost i oprostite članovi porodice i svi drugi trudio sam se da u ovom kratkom izlaganju govorim faktografski da podsetim na njegove reči na njegovo delo sigurno da je bilo onih koji su mu bliži i koji su mogli možda i svi više emocija da govore. Ali smatram da je veoma važno da i za ljude koji su toliko toga ostavili ostanu činjenice i rezultati, ostane ono što na kraju mora da se pamti. Mi, Vladislavu Jovanoviću, svi danas dugujemo zahvalnost. On je primer diplomate, čoveka koji je kroz decenije služio svojoj zemlji, svojoj Srbiji, sa integritetom i koji na kraju nije mogao da bude slomljen ni pritiscima spolja, ni razočaranjem iznutra. Počivaj u miru, dragi Vladeslave. Uvažene porodice, još jedan put primite najiskrenije saučešće – završio je govor Vučić.
Vladislav Jovanović preminuo je 22. februara, u 93. godini, saopštila je njegova porodica.
Jovanović je rođen u Žitnom Potoku 1933. godine.
Gimnaziju je završio u Beogradu 1951. godine, a nakon toga je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Diplomatsku karijeru je započeo 1957. godine u ministarstvu inostranih poslova Jugoslavije.
Bio je šef diplomatije u dva mandata, ambasador pri UN, Turskoj, službovao u Briselu, Londonu.
Četiri godine je proveo na položaju referenta ambasade u Briselu (1960-1964), zatim je bio drugi sekretar ambasade u Ankari (1967-1971), savetnik ambasade u Londonu (1975-1979).
Bio je ambasador SFRJ u Turskoj od 1985. do 1989. godine.
Vodio je nekoliko delegacija Jugoslavije na mirovnim i drugim pregovorima tokom devedesetih godina prošlog veka.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)