Novo istraživanje ukazalo je na dugoročne posledice izloženosti toksičnoj buđi, sugerišući da ona može decenijama uticati na zdravlje pluća. Naučni tim sa Univerziteta Bristol utvrdio je da izlaganje buđi u detinjstvu može dovesti do smanjenja plućne funkcije koje traje i u odraslom dobu, upozoravajući na rizik koji se često zanemaruje u stambenim uslovima.
U okviru dugoročnog projekta “Deca devedesetih“, istraživači su tokom tri decenije pratili zdravstveno stanje ispitanika. Rezultati pokazuju da su učesnici, deset godina nakon izlaganja buđi u petnaestoj godini, imali u proseku pet odsto slabiju funkciju pluća.
Boravak u vlažnim i zapuštenim prostorima već je povezan sa nizom zdravstvenih problema, uključujući respiratorne infekcije poput aspergiloze, astmu i alergijske reakcije. Buđ, mikroskopska gljivica, deluje tako što u vazduh oslobađa hiljade sitnih toksičnih čestica.
Simptomi koji mogu ukazivati na prisustvo buđi u domaćinstvu obuhvataju dugotrajan kašalj, šištanje u grudima i osećaj nedostatka vazduha, kao i pogoršanje astme i drugih oboljenja disajnih puteva.
Saveti stručnjaka za prevenciju buđi
Dr Rakel Granel sa Univerziteta u Bristolu, jedna od autorki studije, izjavila je za Daily Mail da postoje konkretni koraci kojima se može smanjiti rizik od pojave buđi u domu.
– Prvo pravilo jeste da je svaka buđ koju možete da osetite mirisom ozbiljna i da ne bi trebalo dozvoliti da dođe do te faze. Najefikasnija prevencija je redovno provetravanje, zato je važno otvarati prozore, naročito u kuhinji i kupatilu – istakla je ona.
Dodala je i da bi trebalo izbegavati sušenje odeće u zatvorenom prostoru.
– Ako već morate da sušite veš unutra, ostavite razmak između komada garderobe i koristite toplu i dobro provetrenu prostoriju. Ako to nije moguće, koristite odvlaživač vazduha – naglasila je Granel.
Najrizičnija mesta u domu
Kuhinjski uređaji poput mašina za pranje sudova, frižidera i mikrotalasnih pećnica predstavljaju “žarišta“ buđi zbog stalne vlage i kontakta sa vodom. Ukoliko se ne čiste i ne suše redovno, zadržana vlaga može dovesti do širenja buđi i izazvati alergijske reakcije i iritacije kod osoba sa respiratornim problemima.
Robert Velc iz agencije za inspekciju buđi RTK Environmental Group upozorio je da se buđ sa kuhinjskih aparata može proširiti na druge delove doma. Međutim, rizik nije ograničen samo na kuhinju.
Kupatilski umivaonici, tavani, podrumi i drveni podovi takođe su podložni razvoju buđi. Obično je dovoljno jedan do dva dana da buđ počne da raste, dok vidljivi znaci, poput neprijatnog mirisa i fleka, mogu postati uočljivi tek nakon nekoliko nedelja ili meseci.
Tavani su naročito izloženi takozvanom “efektu dimnjaka“, kada se topao vazduh podiže ka najvišim delovima kuće noseći vlagu, čime se stvara pogodno okruženje za razvoj buđi. Podrumi su dodatno rizični zbog mogućnosti poplava i visoke vlažnosti. Velc savetuje redovnu kontrolu zidova, prostora ispod podnih obloga i izolacionih materijala, najmanje svakih nekoliko meseci.
Crna buđ kao najveća opasnost
Iako su mnoge vrste buđi štetne, crna buđ se smatra najopasnijom jer proizvodi mikotoksine – toksična hemijska jedinjenja koja, pri dugotrajnom udisanju, mogu izazvati kognitivna oštećenja, promene raspoloženja, simptome slične astmi, glavobolje, bolove u mišićima i autoimune reakcije.
Kada organizam prepozna prisustvo toksina, imuni sistem reaguje oslobađanjem citokina – upalnih hemikalija koje putem krvotoka mogu dospeti do različitih organskih sistema, uključujući endokrini sistem i mozak. Posledica je upalni proces koji oštećuje tkiva i vitalne ćelije, uključujući neurone.
U slučaju pojave buđi, Velc preporučuje pranje zahvaćenih površina vodom i deterdžentom, kao i upotrebu odvlaživača i ventilatora radi smanjenja vlage. Ako je zahvaćena površina veća od oko pola kvadratnog metra, savetuje se angažovanje profesionalne službe za sanaciju.
Tragičan primer kao upozorenje
Koliko posledice mogu biti ozbiljne pokazuje slučaj dvogodišnjeg Awaab Ishak, koji je u decembru 2020. preminuo od respiratorne bolesti povezane sa crnom buđi u porodičnom domu u Rochdale. Porodica je problem prijavila stambenoj udruzi tri godine ranije, ali im je, prema navodima, savetovano samo da “preboje zidove“.
Profesor Džejms Dod, profesor respiratorne medicine na Medicinskom fakultetu u Bristolu, upozorio je na sistemski značaj ovog problema.
– Izloženost buđi najčešće pogađa pluća udisanjem spora koje pokreću alergijsku i upalnu reakciju. Vlaga i buđ doprinose respiratornim bolestima, produbljuju zdravstvene nejednakosti i stvaraju troškove za zdravstveni sistem koji se mogu izbeći. Zanemarivanje stambenih uslova podriva kliničku negu, povećava broj hospitalizacija i produbljuje nejednakosti – zaključio je on.
Stručnjaci poručuju da naučni dokazi jasno ukazuju na to da buđ predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik i da su potrebne pravovremene i odgovorne mere, kako pojedinaca, tako i institucija, kako bi se zaštitilo zdravlje, naročito najugroženijih grupa.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)