Lideri Evropske unije, posle prvog dana samita Evropskog saveta, nisu uspeli da usaglase stavove o korišćenju sredstava Banke Rusije, a to pitanje nije uvršteno ni u zvanično saopštenje objavljeno nakon završetka razgovora.
Zvanični dokument počinje poglavljem posvećenim Bliskom istoku, što ukazuje da deo koji se odnosio na finansijsku podršku Ukrajini nije objavljen zbog izostanka konsenzusa među državama članicama. Prema rasporedu saopštenja, to poglavlje je trebalo da sadrži tri tačke.
U nastavku dokumenta, treće poglavlje bavi se bezbednošću i odbranom EU, četvrto višegodišnjim finansijskim okvirom, peto politikom proširenja, šesto migracijama, dok se sedmo odnosi na pitanja manjeg značaja.
U slučaju da pregovori o finansiranju Ukrajine ostanu bez rezultata, u Briselu se razmatra pravni model kojim bi se zaobišlo protivljenje Mađarske, navodi Politico. Reč je o mehanizmu takozvane “pojačane saradnje“, koji bi omogućio zajedničko zaduživanje radi pomoći Ukrajini.
Iako je opcija korišćenja zamrznute ruske imovine i dalje predmet razmatranja, ona nailazi na otpor, pre svega zbog rezervi Belgije. Grupa zemalja, predvođena Italijom i Belgijom, zalaže se za aktiviranje „pojačane saradnje“, čime bi se izbeglo pravilo jednoglasnosti.
Takav aranžman bi, i pored formalne potrebe za saglasnošću svih 27 članica, omogućio da u finansiranju učestvuje uži krug država, bez Mađarske.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je ranije da lideri neće napustiti samit dok ne pronađu rešenje za finansijsku podršku Ukrajini u naredne dve godine. Suprotno tome, mađarski premijer Viktor Orban poručio je pred početak samita da je ta tema skinuta sa dnevnog reda, uz stav da bi trebalo razmotriti zajedničko zaduživanje članica EU, čemu se Budimpešta takođe protivi.
Prema informacijama Evropske komisije, samit bi mogao da se nastavi i u petak, uz mogućnost direktnih prenosa dolazaka lidera država članica.
Pitanje ruskih aktiva
Nakon početka sukoba u Ukrajini, Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su oko polovine ruskih deviznih rezervi. Više od 200 milijardi evra nalazi se na teritoriji EU, uglavnom na računima belgijskog depozitara Euroklir.
Rusija je odgovorila kontramerama, uspostavljanjem posebnih računa tipa „S“ na kojima se akumulira imovina i prihodi stranih investitora iz, kako Moskva navodi, neprijateljskih država. Raspolaganje tim sredstvima moguće je isključivo uz odluku posebne vladine komisije.
U međuvremenu, Evropska unija, koja je obećala dugoročnu podršku Kijevu, suočava se sa ograničenim finansijskim kapacitetima i nespremnošću članica da izdvajaju sredstva iz nacionalnih budžeta. Zbog toga Evropska komisija pokušava da obezbedi saglasnost Belgije za korišćenje ruskih aktiva, ali vlasti te zemlje za sada odbijaju takvu mogućnost.
Reč je o iznosu između 185 i 210 milijardi evra, koji bi bio plasiran kao takozvani reparacioni kredit, uz tvrdnje da bi Ukrajina ta sredstva vratila po okončanju sukoba, ukoliko Rusija isplati materijalnu štetu.
Tužba Centralne banke Rusije
Centralna banka Rusije je krajem prošle sedmice podnela tužbu protiv kompanije Euroklir u vrednosti većoj od 18 biliona rubalja, navodeći da joj je depozitar naneo štetu ograničavanjem raspolaganja novčanim sredstvima i hartijama od vrednosti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)