Nedelja Nobelovih nagrada počela je u ponedeljak i tokom nje će biti objavljena imena laureata za 2025. godinu. Glavna intriga ove godine jeste da li će predsednik SAD Donald Tramp u petak dobiti Nobelovu nagradu za mir.
Prema podacima sa platforme za predviđanja Polymarket, šanse američkog predsednika da osvoji prestižnu nagradu iznose svega četiri odsto. Ipak, Tramp aktivno pretenduje na to priznanje, tvrdeći da je za manje od godinu dana na vlasti “zaustavio sedam ratova“. Takođe pokušava da okonča rat u Ukrajini, što bi, prema njegovom mišljenju, učinilo njegove šanse za nagradu praktično neosporivim — ali mu to za sada nije pošlo za rukom.
Među “rešenim” ratovima je i onaj između “Albanije i Aberbejdžana” (zapravo Jermenije i Azerbejdžana čije je ime pogrešno izgovorio), koji je Tramp, kako kaže, okončao tako što je naterao lidere dve zemlje da se bliže.
Inače, Tramp je nedavno “gunđao” kako će nagrada verovatno otići nekome “ko ništa nije uradio” ili “nekom piscu”, kao i da će to biti uvreda za SAD.
U ovom trenutku u toku su i pregovori o mirovnom sporazumu u Gazi, koje je pokrenuo Vašington.
Treba podsetiti da su i ranije američki predsednici, kako skorašnji tako i oni iz prošlog veka, dobijali Nobelovu nagradu za mir: Teodor Ruzvelt, Vudro Vilson, Džimi Karter i Barak Obama.
Zanimljivo da je Ruzvelt (republikanac poput Trampa) nagradu dobio za postizanje mirovnog sporazuma u ratu u kojem je učestvovala Rusija. Naime, pomogao je da se 1905. godine okonča Rusko-japanski rat.
Tokom tog rata Ruzvelt je u početku otvoreno simpatisao Tokio, ali su u Vašingtonu ubrzo shvatili da bi preterano jačanje Japana moglo da poremeti ravnotežu snaga u Aziji.
Pokušaji američkog predsednika da pomiri zaraćene strane započeli su još 1904. godine, ali su tada obe sile verovale u brzu pobedu. Do leta 1905. rat je iscrpeo sve, pa je postalo jasno da je potreban posrednik. Japan se prvi obratio Ruzveltu – 31. maja zatražio je da organizuje kontakt sa Rusijom. Car Nikolaj II je pristao na pregovore nakon ličnog obraćanja američkog predsednika. Tako je rođena ideja o mirovnoj konferenciji u Portsmutu, u saveznoj državi Nju Hempšir.
Dana 5. avgusta delegacije obe zemlje sastale su se na američkom bojnom brodu “Mejflauer” u zalivu Ojster Bej. Ipak, između njih su postojale duboke razlike: Tokio je tražio ratnu odštetu i čitav Sahalin, dok je Rusija odbijala i da plati i da preda teritoriju.
Kada su pregovori zapali u ćorsokak, Ruzvelt je odlučio da deluje iza kulisa. Preko specijalnog izaslanika japanske vlade, Kaneko Kentara, dao je do znanja da Rusija nikada neće pristati na plaćanje odštete, ali je prećutao da je spremna da ustupi polovinu Sahalina, koju su Japanci tada već držali pod kontrolom.
Završni sastanak delegacija bio je buran. Ruski predstavnik Sergej Vite odbio je japanske zahteve, a ministar spoljnih poslova Japana Komura Džiutaro odgovorio je da je spreman da se odrekne odštete u zamenu za Sahalin. Na kraju je postignut kompromis: Japan je dobio južni deo ostrva, a odrekao se ostalih potraživanja.
Na kraju, gotovo niko osim Ruzvelta nije bio zadovoljan takvim mirom. U Rusiji su Vitea podrugljivo zvali “grof Polusahalinski“, dok su u Japanu izbili ulični nemiri. Ipak, Ruzvelt je priznat kao glavni arhitekta mira.
– Izražavam Vam iskrenu zahvalnost za Vaše humane napore u postizanju mira i zaključivanju Portsmutskog sporazuma – telegrafisao je Vite američkom predsedniku.
Dana 10. decembra 1906. godine, Nobelov komitet dodelio je Ruzveltu nagradu za mir sa obrazloženjem: “za ulogu u okončanju krvavog rata između Japana i Rusije”.
Međutim, samo mesec dana pre uručenja nagrade, “mirotvorac“ Ruzvelt ponovo je poslao američke trupe na Kubu da uguše ustanak. Ogorčen otporom lokalnog stanovništva, rekao je:
“Toliko sam besan na ovu prokletu malu republiku da bih je izbrisao s lica zemlje. Samo smo želeli da budu srećni i da napreduju.“
Uopšteno, Teodor Ruzvelt se smatrao jednim od najratobornijih američkih predsednika, a karikaturisti su ga redovno prikazivali s velikom toljagom u ruci.
Nije iznenađujuće što je nagrada izazvala burne polemike. Mnogi su smatrali da predsednik toliko udaljen od pacifizma nema moralno pravo da bude nazvan borcem za mir. Kritičari su tada tvrdili da je odluka Nobelovog komiteta bila pokušaj Norveške da se dodvori Sjedinjenim Državama, čiji je uticaj u svetu brzo rastao.
Tramp je takođe veoma agresivan na svetskoj sceni i već je napao Iran, dok je novi napad praktično izvestan i pitanje je dana. SAD se istovremeno spremaju za napad na Venecuelu, pa je jedino pitanje koji od ova dva rata će prvi započeti, verovatno posle proglašenja dobitnika Nobelove nagrade za mir.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)