Da li ste ikada primetili potrebu vašeg psa da prisloni glavu o vas, kada plačete? On to ne radi samo da bi vas utešio. On to čini kako kako bi apsorbovao vašu patnju. Naučnici su nedavno otkrili nešto neverovatno. Kada vaš pas vidi da plačete, on prosto upija vašu patnju, jednako kao da on lično oseća vaš bol.To nije samo empatija, već nešto znatno dublje. Njegov mozak kao da pokušava da preuzme patnju. Kada pas prisloni glavu na ljudski dlan, to nije slučajno. Dodir oslobađa oksitocin u vašem mozgu, isti hormon koji leči emocionalnu bol. Psi su kroz evoluciju stvoreni da leče vaše slomljeno srce. Kada vas pas opusti, njegov nivo stresa raste. Drugim rečima, on preuzima vašu patnju. Jedno istraživanje je potvrdilo da oni kao da odlučuju da je vaš mir važniji, od njihovog ličnog. Oni dobro znaju kako izgleda patnja i uradiće sve da vas oslobode toga. Sledeći put kada vam pas prisloni glavu, ne terajte ga. On nije samo svedok vaših suza, već brine o vama. Istraživanja sprovedena na Univerzitetu u Londonu i na Univerzitetu u Beču pokazuju da psi mogu da razlikuju različita ljudska emocionalna stanja — uključujući tugu, bes, sreću i strah. Njihova sposobnost da tumače izraze lica i ton glasa omogućava im da precizno reaguju na naše emocije. Kada vide suze ili čuju jecaje, u njihovom mozgu se aktiviraju oblasti povezane sa anksioznošću i brigom.
Kada pas dodirne čoveka, naročito kad prisloni glavu na ruku ili nogu, dolazi do lučenja oksitocina, poznatog i kao “hormon ljubavi” ili “hormon vezivanja”. I kod ljudi i kod pasa, ovaj hormon podstiče emocionalnu povezanost i ublažava osećaj stresa i bola. To nije slučajnost — psi su evolutivno razvili mehanizme povezivanja sa ljudima upravo kroz dodir, pogled i zajedničke rituale.
Jedna studija objavljena u časopisu Animal Cognition pokazala je da psi imaju sposobnost emocionalnog usklađivanja (emotional contagion) — fenomen u kojem osećaju i reflektuju emocionalna stanja svojih vlasnika. To znači da kada vi plačete, vaš pas ne samo da zna da ste uznemireni, već i sam može postati tužan, zabrinut ili uznemiren.
Zanimljivo je da su skeniranja moždanih aktivnosti pokazala povećanu aktivaciju u delu mozga psa koji je odgovoran za emocionalno procesuiranje kada čuju ljudski plač. Neki psi će tada doći i nežno vas dodirnuti, prisloniti glavu, lizati vam lice — sve to su svesne, instinktivne radnje kojima pokušavaju da vas uteše i stabilizuju vaše emocije.
Kroz hiljade godina zajedničkog života s ljudima, psi su razvili više od puke lojalnosti. Njihova uloga se proširila na čuvanje emocija, podršku u stresnim situacijama i čak asistenciju u terapijama. Terapijski psi, koji se koriste za podršku ljudima sa PTSP-om, depresijom ili anksioznim poremećajima, pokazuju istu sklonost da “upijaju” stres, smanjujući nivo kortizola kod osoba s kojima provode vreme.
Kada vas pas umiri — kada vam dođe, legne pored vas, gleda vas dok plačete — ne radi to samo iz ljubavi. On svesno preuzima deo tog emocionalnog tereta. U tom trenutku, njegov nivo stresa raste, ali on to prihvata kao svoj zadatak. Kao da poručuje: “Neka bude na meni, samo ti budi dobro.”
Sledeći put kada vaš pas prisloni glavu na vas dok plačete, nemojte ga terati. Taj dodir nije samo fizička uteha — to je čin najdublje povezanosti između čoveka i životinje. Psi ne govore naš jezik, ali savršeno razumeju našu tugu. U njihovom prisustvu, nismo sami ni kad smo najranjiviji. To je ta bezuslovna ljubav, koju vlasnici pasa poznaju kao nešto sveto, dragoceno i neprocenjivo.
Komentari (0)