Između lekara i pacijenata često postoji „ponor nerazumevanja i nesporazuma“ što dovodi do toga da se autoimune bolesti poput lupusa i vaskulitisa pogrešno dijagnosticiraju psihički ili psihosomatski poremećaji. Ta pogrešna dijagnoza može imati ogromne i dugotrajne posledice na pacijente, a neke može da gurne i ka samoubistvu, otkrili su istraživači, a saopštio Univerzitet u Kembridžu.
U istraživanju sa 3.000 učesnika, pacijenata i kliničara, otkriveno je da su pogrešne dijagnoze, za koje pacijenti kažu da „u glavi“, povezane su sa lošim zdravljem, kao i nepoverenjem u zdravstveni sistem.
Istraživači zbog toga pozivaju lekare da imaju veću svest o ovakvim bolestima, koje mogu da budu prepoznate i dijagnosticirane na vreme.
Autoimune bolesti poput reumatoidnog artritisa, lupusa i vaskulitisa su hroničke zapaljenske bolesti koje pogađaju imunosistem i mogu da oštete organe i tkiva u telu. One mogu biti teške za dijagnozu jer ljudi prijavljuju različite simptome, od kojih su mnogi nevidljivi, poput ekstremnog umora i depresije, navodi se u saopštenju.
Dr Melani Sloun sa Univerziteta u Kembridžu vodila je studiju u kojoj su ispitana iskustva pacijenata sa lekarima iz dve velike grupe, obe od po 1.500 ljudi, ali su urađeni i detaljni intervjui 67 pacijenata i 50 kliničara. Rezultati su objavljeni u časopisu Rheumatology.
Pacijenti kojima su autoimune bolesti pogrešno dijagnosticirane kao psihosomatske ili kao psihički problem, češće imaju jaku depresiju i anksioznost i lošijeg su psihičkog zdravlja. Primera radi, istraživačima je jedan pacijent ispričao:
„Doktor mi je rekao da ja sam izazivam bol koji osećam i još to ne mogu da zaboravim. Kad mi je rekao da sam sam kriv, postao sam depresivan i anksiozan.“
Više od 80 odsto pacijenata izgubilo je veru u sebe, a 72 procenta njih tvrdi da i decenijama kasnije ih jako nervira pogrešna dijagnoza.
„To je uništilo moje poverenje u doktore i moju hrabrost da im kažem kakve probleme imam. Čak sam zbog toga prestajao da uzimam lekove“, rekao je jedan pacijent.
„Ne zaslužujem pomoć jer je ovo bolest za koju sam sam kriv. Kad god razmislim o ovoj inicijalnoj dijagnozi, postoji glas koji mi kaže da sam sam kriv. To ne može da se otrese. Pokušavao sam“, rekao je jedan od pacijenata.
„Kada me je reumatolog otkačio već sam bio suicidalan, ovo me je samo gurnulo preko granice. Hvala bogu da sam loš u samoubistvu. Ali traumatično je kada doktori odbace tvoju bizarnu kolekciju simptoma, pa počneš da im veruješ da je sve to samo u tvojoj glavi“, ispričao je treći pacijent.
U samoj studiji spominje se i da je bilo osoba koje su se ubile zbog pogrešne dijagnoze.
– Iako su mnogi doktori imali dobre namere kada su dali dijagnozu psihosomatskih ili psihičkih poremećaja za neobjašnjive simptome, ove pogrešne dijagnoze mogu da stvore mnogo negativnih osećanja i da utiču na živote, samopoštovanje i brigu o sebi. Ovo se teško rešava i nakon ispravljanja dijagnoze. Moramo da budemo bolji u lečenju, ali i u obrazovanju kliničara da razmotre autoimune bolesti i u ranim fazama – rekla je dr Melani Sloun.
Komentari (0)