Do pre samo nekoliko meseci, poznanici Cvetanke D. verovali su da vodi sasvim običan i neupadljiv život. Ova Bugarka, nastanjena u Beču, radila je povremeno kao čistačica, provodila sate na društvenim mrežama i delila stavove protiv kovid vakcinacije, otvoreno podržavajući Rusiju i austrijsku desničarsku Slobodarsku stranku (FPÖ). Međutim, iza tog naizgled jednostavnog života krila se mračna tajna – Cvetanka D. godinama je delovala kao agent ruskih obaveštajnih službi.
Dok su njeni bivši poslodavci i poznanici mislili da je samo još jedna osoba podložna propagandi, istina je bila daleko ozbiljnija. Austrijska Direkcija za državnu bezbednost i obaveštajne službe (DNS) otkrila je krajem marta da je Cvetanka radila kao ruski agent. Njeno ime u početku nije bilo objavljeno, ali ga je kasnije otkrio BBC.
Njeni zadaci nisu bili nimalo naivni – ona je aktivno širila ruske dezinformacije u Austriji. Jedan od njenih trikova bilo je lepljenje nalepnica sa navodnim pro-ukrajinskim porukama koje su u sebi sadržavale nacističke simbole, podržavajući narativ Kremlja da su Ukrajinci nacisti. Takođe, putem interneta je plasirala lažne vesti, a prema sopstvenom priznanju, najaktivnija je bila 2022. godine, kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu.
Meta – novinari i visoki zvaničnici
Međutim, njen angažman nije se završavao na propagandi. Cvetanka D. imala je i složenije zadatke – nadzor važnih ličnosti. Među njenim metama bili su šef austrijske obaveštajne službe DNS Omar Haidžavi-Pirhner, istraživački novinar Kristo Grozev i Ana Talhamer, glavna urednica poznatog austrijskog nedeljnika Profil.
„U kasno leto 2024. obavestili su me iz Biroa za zaštitu ustavnog poretka da mi je laptop i mobilni telefon trebalo da budu ukradeni i odneti u Moskvu,“ ispričala je Talhamer. „Kasnije sam saznala da me je Cvetanka D. mesecima pratila i beležila svaki moj korak.“
Kristo Grozev, istraživački novinar koji je 2022. dospeo na poternicu ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, bio je pod još intenzivnijim nadzorom. Cvetanka D. je čak iznajmila stan u Beču tačno nasuprot njegove rezidencije, kako bi mogla da ga snima i prati njegovu svakodnevnu rutinu.
Kako je postala ruska špijunka?
Pitanje koje se nameće jeste – kako je Cvetanka D. regrutovana? Njeni poznanici iz Beča kažu da je 2020. godine, kada je pandemija kovida 19 uzela maha, počela da širi teorije zavere o virusu i vakcinama. Bugarska je tada bila zemlja sa najnižom stopom vakcinacije u EU, a upravo je širenje dezinformacija bilo jedno od ključnih oružja ruskih službi u manipulisanju javnim mnjenjem.
U tom periodu, Cvetanka je očigledno dospela na radar ruskih obaveštajaca. Veruje se da su je regrutovali članovi špijunske mreže iz Londona, koja je početkom marta 2025. godine razotkrivena u Velikoj Britaniji. U pitanju je grupa Bugara koji su radili za Jana Marsaleka, bivšeg šefa nemačke kompanije Wirecard, koji je pobegao u Moskvu i odatle koordinisao operacije ruskih obaveštajnih službi u Evropi.
Prema informacijama britanskih službi, Grozev je bio jedna od glavnih meta ove mreže – razmatrala se čak i njegova otmica ili likvidacija. U ovom planu učestvovala je i Cvetanka D, zajedno sa još jednom Bugarkom, Cvetelinom Genčevom, zaposlenom na aerodromu u Sofiji. Njena uloga bila je da prati dolaske i odlaske novinara i ruskih disidenata.
Špijuni iz senke
Interesantno je da ruske obaveštajne službe ne regrutuju profesionalne agente, već sasvim obične ljude, koji se ne ističu i ne privlače pažnju. Cvetanku D. regrutovala je grupa bugarskih državljana iz Londona, među kojima se posebno ističe Vanja G, kozmetičarka koja tvrdi da nije znala da radi za ruske službe.
„Njen partner, Biser D, lagao ju je da rade za Interpol,“ kaže bugarski novinar Vasil Hristov, koji izveštava iz Velike Britanije. „Ruske obaveštajne strukture namerno traže ljude koji deluju bezopasno i nisu profesionalni špijuni. Oni su zapravo savršeni agenti jer ne bude sumnju.“
Ruske špijunske mreže i dalje aktivne
Članovi londonske špijunske ćelije trenutno čekaju presude u Velikoj Britaniji, dok je Cvetanka D. i dalje na slobodi u Austriji, iako je istraga protiv nje u toku. Zanimljivo je da bugarske vlasti još nisu pokrenule postupak protiv njene saučesnice Cveteline Genčeve, što otvara pitanje da li su ruske mreže u Bugarskoj još uvek aktivne.
Da li ovo znači da je Marsalekova špijunska mreža potpuno razbijena? Ana Talhamer smatra da nije.
„Vlasti veruju da postoje i druge ćelije, koje su pažljivo organizovane tako da jedna ne zna za drugu. Čak i kada jedna padne, druga nastavlja s radom,“ objašnjava ona.
Izgleda da se bugarska imena često pojavljuju u ruskim špijunskim mrežama. Talhamer zaključuje da to nije slučajnost, već posledica dugogodišnje saradnje između bugarskog kriminalnog podzemlja i ruskih obaveštajnih struktura.
Dok Evropa pojačava borbu protiv ruskih špijuna, ostaje pitanje – koliko još „običnih ljudi“ poput Cvetanke D. tiho radi za Moskvu?
Komentari (0)