Kraj “medenog meseca” između Trampa i Putina?

Ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp je ne­za­do­vo­ljan. Nje­gov plan o što sko­ri­jem okon­ča­nju ra­ta u Ukra­ji­ni ni­ka­ko da se ostva­ri. Ka­ko je u ne­de­lju iz­ja­vio za En-Bi-Si njuz, za to su jed­na­ko kri­vi i Mo­skva i Ki­jev, a on sva­ka­ko ni­je vo­ljan da tr­pi ne­po­slu­šnost.

Po­seb­no ne u sa­da­šnjoj si­tu­a­ci­ji kad su mo­sto­vi gra­đe­ni to­kom pro­šlih ve­ko­va iz­me­đu SAD i Evro­pe po­če­li opa­sno da se lju­lja­ju, a no­vi pre­ma Ru­si­ji još ni­su do­volj­no učvr­šće­ni, piše Politika.

Ukrat­ko, dok se si­tu­a­ci­ja na bo­ji­štu ne sta­bi­li­zu­je u me­ri ko­ja mo­že da se na­zo­ve pu­tem ka mi­ru, šef Be­le ku­će je za­pre­tio da će uve­sti tzv. se­kun­dar­ne sank­ci­je na ru­sku naf­tu. „Uko­li­ko Ru­si­ja i ja ni­smo spo­sob­ni da sklo­pi­mo do­go­vor o ob­u­sta­vi kr­vo­pro­li­ća u Ukra­ji­ni, a ja za­klju­čim da je kri­vi­ca na ru­skoj stra­ni, što i ne mo­ra da bu­de tač­no, ali ja od­lu­čim da je­ste, uve­šću ’se­kun­dar­ne ta­ri­fe’ na svu naf­tu ko­ja sti­že iz Ru­si­je”, iz­ja­vio je na­po­me­nuv­ši pri to­me da je – iz­ner­vi­ran! „To zna­či da uko­li­ko ku­pu­je­te naf­tu od Ru­si­je, ne­će­te mo­ći da po­slu­je­te u SAD. Uve­šće­mo no­ve ta­ri­fe, ako bu­de po­treb­no i 25 do 50 pro­ce­na­ta vi­še.”

Pod­se­ti­mo, ta­ri­fe o ko­ji­ma go­vo­ri Tramp su re­la­tiv­no no­vi ob­lik tr­go­vin­ske bor­be i do sa­da su pri­me­nje­ne sa­mo u slu­ča­ju naf­te iz Ve­ne­cu­e­le či­ji je naj­ve­ći ku­pac Ki­na. Na­i­me, Va­šing­ton je pre ne­de­lju da­na op­tu­žio ju­žno­a­me­rič­ku dr­ža­vu da „ša­lje u SAD kri­mi­nal­ce i pri­pad­ni­ke or­ga­ni­zo­va­nih ban­di, a sve pod po­kri­ćem mi­gra­ci­ja”.

Gnev ame­rič­kog pred­sed­ni­ka iza­zvan je, ka­ko je na­po­me­nuo, či­nje­ni­com da je nje­gov ru­ski ko­le­ga Vla­di­mir Pu­tin do­veo u pi­ta­nje mo­guć­nost da Vo­lo­di­mir Ze­len­ski i u bu­duć­no­sti osta­ne na funk­ci­ji pred­sed­ni­ka Ukra­ji­ne, iako je, svo­je­vre­me­no, i sam da­vao slič­ne iz­ja­ve.

Pod­se­ti­mo, Pu­tin je u pe­tak od­bio ame­rič­ko-ukra­jin­ski plan o tri­de­se­to­dnev­noj ob­u­sta­vi va­tre, i pred­lo­žio da Ze­len­ski, u okvi­ru mi­rov­nog spo­ra­zu­ma, bu­de uklo­njen sa če­la Ukra­ji­ne. Isto­vre­me­no, Ki­jev je op­tu­žio Mo­skvu da i ne na­me­ra­va da ob­u­sta­vi ak­tu­el­nu ofan­zi­vu, po­seb­no u obla­sti Har­ko­va.

Ma­da vid­no iz­ner­vi­ran, Tramp ni­je pro­pu­stio da na­gla­si da je ru­ski pred­sed­nik sve­stan da je on ljut, ali i da od­no­si iz­me­đu njih dvo­ji­ce ni­su na­ru­še­ni. „Ljut­nja će br­zo pro­ći, uko­li­ko sve bu­de ka­ko tre­ba.”

Iz­ja­va še­fa Be­le ku­će od­mah je po­kre­nu­la la­vi­nu pi­ta­nja: da li se „me­de­ni me­sec” iz­me­đu dvo­ji­ce li­de­ra pri­ma­kao kra­ju, i da li to zna­či da će ame­rič­ki pred­sed­nik mo­ra­ti da po­seg­ne za ne­kim no­vim re­še­nji­ma u od­no­si­ma sa ve­li­kim ri­va­lom. Da li će to uči­ni­ti zbog, uslov­no re­če­no, ne­u­spe­ha do­sa­da­šnje spolj­ne po­li­ti­ke ili že­lje da ma­lo smi­ri do­ma­će i stra­ne za­go­vor­ni­ke pro­du­že­nja ra­ta u Ukra­ji­ni, po­ka­za­će se usko­ro.

Či­nje­ni­ca je da je Pu­tin do­bro is­ko­ri­stio ame­rič­ku neo­d­luč­nost da bi ope­ra­ci­je na te­re­nu pro­du­žio do me­re ko­ja mu da­je stra­te­šku pred­nost. Isto­vre­me­no, ni Ze­len­ski ni­je okle­vao u na­sto­ja­nji­ma da po­lo­žaj svo­jih ar­mi­ja uči­ni što po­volj­ni­jim, jer na­kon even­tu­al­nog pri­mir­ja voj­ske će mo­ra­ti da za­sta­nu upra­vo na onim po­zi­ci­ja­ma ko­je su do sa­da za­u­ze­le. A to Ukra­jin­ci­ma sva­ka­ko ne ide u pri­log.

Pi­ta­nje je i ka­ko bi pra­vi pre­kid va­tre de­lo­vao na ukra­jin­sku voj­sku či­ji je mo­ral vid­no ni­zak. Po­kre­nu­ti lju­de is­cr­plje­ne sva­ko­dnev­nim bor­ba­ma na­zad na front de­fi­ni­tiv­no ne bi bi­lo jed­no­stav­no. Upra­vo sto­ga po­treb­no je ne­pre­kid­no odr­ža­va­ti do­vo­ljan ste­pen rat­ne na­pe­to­sti, što se i po­sti­že na­pa­di­ma na po­je­di­ne in­fra­struk­tur­ne objek­te, po­seb­no ener­get­ske.

To­ga je sve­stan i Tramp i za­to na­gla­ša­va da je nje­go­va ljut­nja na Pu­ti­na sa­mo – uslov­na. Na pi­ta­nje lon­don­skog „Gar­di­ja­na” da li su od­no­si sa ru­skim ko­le­gom pa­li na do sa­da naj­ni­ži ni­vo, Tramp je od­go­vo­rio: „Ne mi­slim da je ta­ko, ne ve­ru­jem ni da će on po­vu­ći svo­je re­či. Na­rav­no, raz­o­ča­ran sam, na ne­ki na­čin. Po­je­di­ne iz­ja­ve ko­je je to­kom pro­te­klih da­na da­vao u ve­zi sa Ze­len­skim… Mo­ra­te sa njim da pre­go­va­ra­te, vo­le­li ga ili ne. Zbog to­ga sam ne­za­do­vo­ljan.”

Ogla­sio se i Ze­len­ski: „Ame­rič­ki pred­log o bez­u­slov­nom pre­ki­du va­tre već du­go je na sto­lu, ali bez ade­kvat­nog od­go­vo­ra iz Ru­si­je. Da je na Mo­skvu iz­vr­šen ozbilj­ni­ji pri­ti­sak do­go­vor bi već bio po­stig­nut.” Sa stra­ne Kre­mlja sti­žu pri­med­be da spo­ra­zum ni­je mo­gu­će pri­me­ni­ti dok Ki­jev i nje­go­vi sa­ve­zni­ci ne uki­nu sank­ci­je uve­de­ne Ru­si­ji u ve­zi sa slo­bo­dom tr­go­vi­ne u Cr­nom mo­ru.

Do­daj­mo i da je fin­ski pred­sed­nik Alek­san­dar Stub ovih da­na na­po­me­nuo Tram­pu da rok za pri­mir­je u Ukra­ji­ni mo­ra bi­ti čvr­sto od­re­đen: „Mi­slim da bi pra­vi da­tum za to mo­gao bi­ti 20. april. Do­la­zi Us­krs, a Tramp će do ta­da već tri me­se­ca bi­ti na pred­sed­nič­koj funk­ci­ji.”

Po­me­ni­mo na kra­ju da ni­ka­kva „ljut­nja” ni­je ome­la po­če­tak ru­sko­a­me­rič­kih pre­go­vo­ra o za­jed­nič­koj eks­plo­a­ta­ci­ji ret­kih zem­nih me­ta­la ko­ji se na­la­ze u ne­is­tra­že­ni du­bi­na­ma naj­ve­će dr­ža­ve na sve­tu. „Ret­ki zem­ni me­ta­li su va­žna oblast sa­rad­nje i za­po­če­li smo raz­go­vo­re o to­me i dru­gim pro­jek­ti­ma u Ru­si­ji”, iz­ja­vio je Ki­ril Dmi­tri­jev, šef ru­skog Fon­da za su­ve­re­no bo­gat­stvo za „Iz­ve­sti­ju”. Ovo se pro­ce­nju­je kao na­sta­vak ini­ci­ja­ti­ve Vla­di­mi­ra Pu­ti­na usme­re­ne na obim­ni­je uklju­či­va­nje ame­rič­kih kom­pa­ni­ja u is­ko­pa­va­nje ru­skih ret­kih mi­ne­ra­la. Ne­ma sum­nje da Do­nald Tramp ne­će ima­ti pri­med­bi na po­me­nu­te pred­lo­ge.