Dok je žurio na fudbalsku utakmicu u Njukaslu, Majkl Gibard je nagazio na gomilu poverljivih vojnih dokumenata. U početku je mislio da su papiri razbacani po ulici u blizini stadiona samo smeće odbačeno iz obližnje poslovne zgrade.
Ali kada se sagnuo i pažljivo ih pregledao, pronašao je imena i činove vojnika, detalje o patrolama baze, rezultate testova na drogu i šifre za oružarnice.
“Mislio sam, dođavola, ovo ne bi trebalo da bude ovde”, rekao je 41-godišnji Gibard.
Gibardovo slučajno otkriće ovog meseca, koje je uključivalo stotine vojnih dokumenata na jednoj ulici u severnoj Engleskoj, šokiralo je zemlju poznatu po strogoj zaštiti državnih tajni, prenosi Njujork tajms.
Incident se dogodio u isto vreme kada se Sjedinjene Države, bliski vojni saveznik Britanije, suočavaju sa sopstvenom krizom zbog rukovanja osetljivim informacijama o nacionalnoj bezbednosti, nakon što su planovi borbe za Jemen podeljeni u grupnom ćaskanju “Signal” u kojem je bio novinar.
Dok je curenje podataka u SAD bio rezultat slučajne greške u aplikaciji Signal, očigledan propust u Velikoj Britaniji bio je mnogo tradicionalniji.
“Mislio sam da će većina ovoga biti digitalizovana i da će za pristup biti potrebno vojno softversko rešenje”, rekao je Gibard.
“Ali, evo dokumenata odštampanih da ih vidi ceo svet. Veoma je staromodno”, dodao je.
Dok je prikupljao dokumente sa ulice, postalo mu je jasno koliko je materijala pronašao — od procena pretnji do rutinskih zahteva za odsustvo.
“Bilo je kao biblioteka informacija”, rekao je.
Ministarstvo odbrane istražuje incident
Portparol Ministarstva odbrane rekao je da je incident pod istragom i da “dokumenti ne sadrže nikakve osetljive operativne informacije o odbrani”.
Izgledalo je kao da su papiri ispali iz crne kese za đubre naslonjene na obližnji zid.
Dok je Gibard pregledao torbu, primetio je ime koje se često ponavljalo na vrhu nekih dokumenata: Katerik Garison.
Gibard, koji kaže da ga vojska ne zanima, nije čuo za ime pa ga je potražio na Guglu.
Otkrio je da je to velika vojna baza sa više od 13.000 ljudi u Severnom Jorkširu, otprilike 80 kilometara južno od Njukasla.
“Pitao sam se kako je ova torba završila 50 minuta dalje”, rekao je Gibard.
Još više je bio iznenađen što su dokumenta uopšte štampana.
“Svoju bezbednost poveravate vojsci i vladi kako biste osigurali da takve informacije budu zaštićene i da ne dođu u pogrešne ruke”, rekao je on.
“I još uvek pišu gomilu papira koji sve objašnjavaju. Nakon nekoliko minuta pregledavanja spiskova naoružanja i brojeva telefona viših oficira, Gibard je počeo da se oseća nelagodno zbog situacije u kojoj se našao. Odlučio je da fotografiše – ali samo jednu – jer nije znao da li je legalno imati slike tih dokumenata.
“Ne mogu da zamislim da bi mi vojska dozvolila da uđem u bazu da fotografišem sve njihove papire”, rekao je on.
“Pa ni ovo nije bilo drugačije.” Policija mu u početku nije verovala. Nakon snimanja fotografije pozvao je policiju.
Kada posle 15-ak minuta niko nije stigao – a utakmica je trebalo da počne – podigao je ono što mu se činilo najosetljivijim dokumentima i odneo ih policiji na stadion. Njihova reakcija je bila skeptična. “Njihova reakcija je bila kao ‘da, tačno'”, priseća se on. „Rekao sam: ‘Čekaj malo, nisam uradio ništa loše ovde; samo prenosim informacije.’“
Portparol policije Nortambrije je potvrdio da su 16. marta dobili dojavu o potencijalno poverljivim dokumentima pronađenim u blizini centra Njukasla i da su predati Ministarstvu odbrane.
“Mnogi papiri su nestali”
Kada je Gibard napustio fudbalsku utakmicu oko četiri sata kasnije, rekao je da su mnogi papiri nestali, ali su neki i dalje razbacani po okolini.
“Tajming ovog događaja je prilično ironičan”, rekao je Gibard, aludirajući na curenje informacija preko Signala u SAD.
“Mislim, imate ove dve sile – Veliku Britaniju i Ameriku“, rekao je on, koje vole da se “hvale kako su sjajne u svemu”.
Ako je to tačno, dodao je, “mi smo nacija koja treba da zna kako da bolje upravlja našim vojnim papirima – isto važi i za Ameriku”.
Komentari (0)