Na prvu pomisao, ideja padajućih cena je primamljiva. Deflacija je, međutim, suštinski štetna.
Deflacija je fenomen cena u kontinuiranom padu. Prosečnom potrošaču to zvuči primamljivo, ali i deflacija je razorna, samo na drugi način.
Nju prati spirala usporavanja privrednog rasta, što izaziva rasta nezaposlenost i recesiju, piše Kompas-info.
Japan je, na primer, skoro dve decenije ratovao sa deflacijom: Između 1998. i 2012. potrošačke cene su kumulativno pale četiri odsto.
Šta može da potisne cene?
Doprinos deflaciji, kao i inflaciji, daje ekonomska politika, ali postoje i drugi faktori.
Na primer, tehnološki napredak može da poveća produktivnost, što onda može da vodi viškovima i, konačno padu cena.
Dok pod uslovima snažne inflacije potrošači nastoje da nešto kupe pre nego poskupi, dakle što brže, u deflaciji se naviknu da čekaju, dok ne pojeftini. To potiskuje tražnju, što potiskuje cene i tako u krug.
Industrija i usluge na kraju počnu da gube i onda moraju da redukuju poslovanje i otpuštaju.
Sedam država sa deflacijom, međgodišnja stopa u januaru 2024.
- Kina (-0,8 odsto)
- Jermenija (-0,85 odsto)
- Tajland (-1,11 odsto)
- Benin (-1,16 odsto)
- Kostarika (-1,87 odsto)
- Sejšeli (-2,02 odsto)
- Avganistan (-9,12 odsto, Novembar 2023.)
Komentari (0)