„Samo ostanite pribrani”, poručio je kineski predsednik Si Đinping najvišim članovima Politbiroa i Državnog saveta KP Kine dan pre nego što je američki lider Donald Tramp u četvrtak, bez ikakve prethodne najave, udvostručio stopu predstojećih carina na uvoz roba iz druge najveće ekonomije sveta.
„Ukoliko SAD insistiraju da stvari idu na njihov način, Kina će se suprotstaviti svim neophodnim merama radi zaštite svojih legitimnih prava i interesa”, zvanično je juče poručilo Ministarstvo trgovine Kine, bez preciziranja da li Peking kao „meru zaštite” razmatra i rasprodaju američkih hartija od vrednosti „teških” oko 759 milijardi dolara, koje još poseduje, piše Politika.
Bilo kako bilo, predsednik SAD Donald Tramp uspeo je u četvrtak – ako je verovati Blumbergu – da iznenadi zvaničnike u Vašingtonu i Pekingu objavom da diže carinsku barijeru prema robama i uslugama iz Kine sa prethodno postavljenih deset na 20 odsto, i to od 4. marta.
„Ne možemo dozvoliti da ova pošast (fentanil) nastavi da šteti SAD i stoga dok ne prestane, ili se ozbiljno ograniči, predložene tarife koje treba da stupe na snagu 4. marta će zaista stupiti na snagu kako je planirano. Kini će takođe biti naplaćeno dodatnih 10 odsto tog datuma”, obrazložio je Tramp u postu na svojoj mreži „Trut soušal”.
„U trgovinskom ratu nema pobednika. Unilateralne carine nametnute od strane SAD neće rešiti njene probleme, niti će doneti korist dvema stranama sveta”, preneo je londonski „Fajnenšel tajms” izjavu Lju Pengua, portparola ambasade Kine u Vašingtonu, odmah nakon Trampove objave.
Da li će SAD sledećeg utorka uvesti „carinski režim 20 odsto” prema Kini, i kako bi Peking mogao da uzvrati, još je neizvesno. U međuvremenu, na Trampovom carinskom radaru ponovo su se našli Kanada i Meksiko i to nakon što je prvim komšijama u maniru „hoću-neću” koliko u sredu najavio da njihov „slučaj” ostavlja za početak aprila. Tada će, kako je ranije nagovestio, na red doći „recipročne sankcije” prema nekim drugima, između ostalih, i prema EU, kojoj Tramp, po najnovijim informacijama, sprema „ 25 odsto više carine na automobile i sve drugo”.
Za sada, Trampova Amerika zvaničnu Otavu i Meksiko Siti 4. marta sačekuje sa linearnim povećanjem carina od 25 odsto ( izuzev kanadske nafte koja prolazi sa 10 odsto većim carinama). I dok se Klaudija Šejnbaum Pardo, predsednica Meksika, još nada dogovoru sa Vašingtonom o eventualnom carinskom izuzeću, kanadski premijer Džastin Trudo najavljuje spremnost za momentalno i snažno uzvraćanje.
„Ako SAD uvedu tarife, imamo već spreman plan: američki proizvodi vredni 30 milijardi dolara biće odmah podvrgnuti carinama, dok će 125 milijardi dolara carina biti primenjeno tri sedmice kasnije. Ipak, ne bismo želeli da se nađemo u toj poziciji”, precizirao je Trudo.
Sa ove strane Atlantika, Evropljani već prete mogućom odmazdom. „Imamo instrument protiv prinude, i moraćemo da ga primenimo”, poručio je juče Kristof Hansen, evropski komesar za poljoprivredu. „Nećemo dozvoliti da nas maltretiraju, ni carinama, ni pretnjama zbog našeg zakonodavstva”, nadovezao se Bernd Langde, predsedavajući Odbora za međunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta, preneli su briselski mediji.
Kuda vodi ova globalna trgovinska drama u najavi, biće verovatno jasnije početkom iduće sedmice. Tim povodom, svetske berze su juče bile u još većem haosu, nakon prethodnog strmoglavog pada akcija američkog megaproizvođača grafičkih čipova korporacije „Nvidia” (8,4 odsto u jednom danu) i jučerašnjeg proklizavanja vodećih berzanskih indeksa u SAD i Evropi. Sve uz pad vrednosti nafte, zlata, bitkoina, kao i akcija svih vodećih evropskih proizvođača automobila: od „Folksvagena” do „Ferarija”.
Berze su sve do juče, bile još otporne, zato što nisu u potpunosti verovale da će predsednik SAD ostvariti najavljenu carinsku politiku, sada to više nije slučaj, procena je iz londonskog Sitija. Sa tim u vezi, Tramp je čvrsto uveren: „Carinska politika učiniće nas veoma bogatima i veoma snažnima.”
Najnoviji izveštaj Federalnih rezervi (Centralne banke SAD), ankete o poverenju američkih potrošača, pokazatelji rasta inflacije u Americi, možda simbolizuju drugačija osećanja Amerikanaca. Naime, izveštaj FED-a upozorava da „američki podaci potcenjuju koliko se toga uvozi iz Kine”, javlja Blumberg. Američka privredna komora istovremeno ukazuje da bi nove carine „mogle podići cene za američke porodice i ugroziti lance snabdevanja”, dok je indeks potrošačkog poverenja u mere aktuelne administracije na mesečnom nivou pao na najniži nivo od avgusta 2021. U međuvremenu, „prosečna 12-mesečna inflaciona očekivanja u SAD skočila su sa 5,2 odsto na šest odsto u februaru”, preneo je AP procenu sa Volstrita. Kuda vodi trgovački kurs Trampove Amerike, biće možda jasnije u utorak, 4. marta.
Kralj Čarls pozvao predsednika SAD u Škotsku
Kralj Čarls je „veliki gospodin”, a Velika Britanija „fantastična zemlja”, tim rečima američki predsednik Donald Tramp odreagovao je na jedinstvenu pozivnicu da monarhu Ujedinjenog Kraljevstva dođe u goste u zamak Balmoral u Škotsku. Pozivnicu je Tramp pokazao novinarima nakon razgovora sa britanskim premijerom Kirom Starmerom. Naime, strani lideri u svom drugom mandatu do sada nisu dobijali priliku da se susretnu sa britanskim vladarima. Trgovinski sporazum SAD i Velike Britanije mogao bi da se dogodi „veoma brzo”, i u tom slučaju novi carinski režim Amerike prema Ostrvu, možda i ne bude neophodan, izjavio je Tramp nakon dijaloga sa Starmerom u Vašingtonu.
Komentari (0)