Da li ste se ikada zatekli kako jedete, iako zapravo niste gladni?
Ako jeste, možda ste nesvesno iskusili nešto što Japanci nazivaju kuchisabishii. Ovaj izraz, u bukvalnom prevodu “usamljena usta”, opisuje situaciju kada osoba oseća potrebu da nešto stavi u usta, ne zbog fizičke gladi, već iz emocionalnih razloga, dosade ili navike.
“Kuchisabishii” je japanski pojam koji nije samo reč, već fenomen koji opisuje ponašanje povezano sa emocionalnim prejedanjem. Može se prevesti i kao ”nesvesno grickanje“ – ono kada posegnete za grickalicama dok gledate omiljenu seriju ili kada se zateknete kako otvarate frižider bez pravog razloga.
U dubini, kuchisabishii je mnogo više od same navike. Ovo stanje može da odražava osećaj praznine, usamljenosti ili čak stresa, što dovodi do toga da koristimo hranu kao utehu.
Mnogi ljudi širom sveta suočili su se sa ovim fenomenom tokom perioda pandemije. Izolacija, dosada i nedostatak svakodnevne dinamike u zatvorenim prostorima izazvali su povećanu potrebu za grickanjem. Na primer, jedan korisnik platforme X piše:
“Pročitala sam za japansku reč kuchisabishii koja opisuje kada jedete, iako niste gladni, jer su vam usta usamljena. Mislim da nikada nisam volela neku reč više.”
Ali, kuchisabishii nije rezervisan samo za pandemije. Ovaj osećaj može se javiti kod ljudi koji prestaju da puše, jer im nedostaje navika držanja cigarete u ustima, ili kod onih koji pokušavaju da promene ustaljene prehrambene navike.
Iako može delovati bezazleno, kuchisabishii ima svoje dobre i loše strane.Prednosti su da pomaže u smanjenju osećaja usamljenosti ili stresa.Može biti korisno za ljude koji pokušavaju da zamene štetne navike, poput pušenja.
A mane su te da često vodi ka prejedanju i problemima s telesnom težinom.Može izazvati osećaj krivice, što otežava zdrav odnos prema ishrani.
Japanski restorani često nude male zalogaje kao deo kulture kuchisabishii. Na primer, predjela koja podstiču apetit, ali ne ispunjavaju u potpunosti glad, koriste se da bi zadovoljili ovu potrebu.
Važno je razumeti da je kuchisabishii prirodan osećaj. Umesto da se borimo protiv njega, možemo ga prihvatiti i preusmeriti. Kako piše Kaki Okumura, “kada priznamo i suočimo se s tim osećajem, lakše donosimo bolje odluke nakon toga, umesto da upadamo u ciklus krivice.#
Prvi korak je da prepoznate svoje emocionalne potrebe. Da li jedete iz dosade? Usamljenosti? Ili zato što se jednostavno osećate bolje uz hranu? Sledeći korak može biti traženje alternativnih aktivnosti: šetnja, kreativni hobiji ili čak čaša vode mogu biti dovoljni da zamenite potrebu za grickalicama.
Sledeći put kada se zateknete kako jedete bez pravog razloga, setite se ove japanske reči. Priznajte sebi: “Imam kuchisabishii.” Nasmejte se i shvatite da je to deo ljudskog iskustva. Na kraju krajeva, ključno je pronaći ravnotežu – u tanjiru, ali i u svom umu.
Komentari (0)