Kina mora da „prilagodi svoje ponašanje” ako želi da izbegne trgovinsku kavgu, predložio je Pekingu sredinom oktobra Šarl Mišel, odlazeći predsednik Evropskog saveta. „Perverzne” akcije Zapada vode „novim konfliktima i produbljivanju starih neslaganja”, ocenio je ruski predsednik Vladimir Putin u četvrtak u završnici 16. samita BRIKS-a u Kazanju.
Šta da učine države koje u Kini ne vide „nevaspitanog” igrača, odnosno ne prepoznaju u Zapadu „izopačenog” aktera? Na primer Turska, članica NATO-a, koja je protekle sedmice primljena u sastav 13 država partnera BRIKS-a. Ili recimo Izrael, čelično utvrđen na Zapadu, koji je istovremeno kao država najveći primalac investicija kineskog megaprojekta „Pojas i put” u regionu Srednjeg Istoka?
Prilično je neizvesno da li bi Ankara i Tel Aviv u ovom trenutku prihvatili ocenu da se, svojim međunarodnim privrednim i političkim izborima, u stvari istovremeno kreću po matrici globalnih povezivanja, čija je ključna premisa: suvereni izbor svojih prioriteta bez isključivih priklanjanja.
Turska i Izrael u takvim kretanjima nisu usamljeni. Štaviše.
Ocenu da stotinak država, sa više od polovine stanovištva sveta i 18 odsto globalnog BDP-a, danas odbija da izabere „stranu” u sve oštrijim nadgornjavanjima Zapada, pre svih drugih sa Rusijom i Kinom, iznela je ovih dana američka agencija Blumberg. Iz te analize proizilazi da je Srbija jedina evropska država – protagonista novog modela globalne neutralnosti. Drugim rečima, izbora koji je u tekućoj fragmentaciji aktuelnog globalnog poretka vođen kormilom kompleksnih domaćih interesa. Ovakva pozicija može na prvi pogled delovati utopistički, ali izgleda funkcioniše za 101 državu sveta, tvrdi Blumberg.
Naime, Blumbergov tekst „Nezauzimanje strana se ovim državama isplati” ističe da „geopolitika oblikuje tok trgovine i investicija širom sveta na način na koji se to nije dešavalo decenijama, podstičući narativ o još jednom hladnom ratu. U sendviču između zapadnog bloka predvođenog SAD i drugog kojim dominiraju Rusija i Kina stoji najmanje 101 nacija koju nazivamo ’Novi neutralci’. Članovi ove neformalne grupe uvereni su da mogu privući investicije iz oba bloka i imati ekonomsku korist ako izbegnu biranje strana. I postoje dokazi da se to dešava”.
Da dođe do broja „najmanje 101”, Blumberg je interesantnom metodologijom „ukrajinskog prebrojavanja” podelio države sveta na „proruske”, „prozapadne” i „nove neutralce”. I to, shodno „njihovim glasovima prilikom izjašnjavanja za svaku rezoluciju u vezi sa Ukrajinom u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija od invazije u februaru 2022”. U „prozapadni blok” tamo su svrstane „zemlje koje su uvek glasale ’za’ za rezolucije koje podržavaju Ukrajinu”, dok je prema Blumbergovoj metodologiji „proruski blok glasao ’ne’ ili je povremeno bio uzdržan ili nije glasao za svaku rezoluciju”. Onda se došlo do „Novog neutralnog bloka” država koje su „uvek bile uzdržane, ili ne spadaju ni u jedan drugi blok”.
Kakve to benefite ostvaruje grupa od „najmanje 101 nacije”, među kojima američka agencija izdvaja tekuću praksu Meksika, Južnoafričke Republike, Indije i Vijetnama, (inače dve stalne članice BRIKS-a i novopridruženi BRIKS partner u Hanoju)?
Prema Blumbergu, taj „neformalni blok” sa jedne strane nepobitno privlači „sve veći deo ulaganja stranih kompanija u nove fabrike i projekte. Jedan od faktora koji pokreće taj trend jeste da kineska preduzeća ulažu više u otvaranje fabrike u drugim zemljama – naročito električnih vozila – kako bi zaobišla uvozne carine i druge protekcionističke mere iz SAD i EU”.
Sa druge strane, „udeo neutralnih zemalja u trgovini sa Kinom, Rusijom i prijateljima raste, dok je udeo trgovine sa zapadnim blokom opao”, navodi američka agencija koja to tumači duetom razloga. Naime „zemlje ’u sredini’ uvoze više kineske robe i pojeftinjene ruske nafte”. Poslovno-politički kurs „Novih neutralaca” ne vodi deglobalizaciji, već samo ukazuje na preoblikovanje profila globalne ekonomije, „iako geopolitika pokreće tokove investicija i trgovine”, zaključuje američka agencije.
Bilo kako bilo, „ukrajinska razdelnica” Blumberga daleko je od jedinog kriterijuma koji bi mogao da ukaže da brojne države već duže vreme odbijaju da budu uterane u dihotomnu podelu sveta. Tako, na primer, Američki institut za mir u prošlogodišnjoj studiji „Došao je trenutak za Pokret nesvrstanih” ističe da su u svetu gde real-politika i rivalstvo velikih sila sve više dominiraju međunarodnim odnosima, „temeljni principi miroljubive koegzistencije Pokreta nesvrstanih – grupacije 119 članica – danas značajniji nego ikad”.
U međuvremenu, američka „Karnegijeva zadužbina za mir” u nedavnom tekstu „Proširenje BRIKS-a, G20 i budući svetski poredak”, podseća da su „Nacije kao i ljudi međusobno povezane. Novonastajuće sile imaju višestruke, preklapajuće identitete koji utiču na njihovu orijentaciju, i sposobne su da igraju više od jedne igre, kao i da menjaju kod, u različitim okruženjima”.
Tim povodom, naredni susret protagonista dva globalna „tabora” predvodnika sveta, 18–19. novembra u Brazilu, na samitu G20, mogao bi da pokaže dalji kurs odnosa Zapada i BRIKS-a plus. Za svet u celini, „Karnegijeva zadužbina” uverena je da Generalna skupština UN, gde sve države imaju ravnopravan glas, „nema zamenu” kada je reč o predstavljanju „nadanja i interesa najsiromašnijih i najmanje moćnih zemalja sveta”.
Komentari (0)