Moderan ili oldskul – fudbal ostaje najvažnija sporedna stvar na svetu.
Fudbal u devedesetim i dvehiljaditim godinama često se opisuje kao “zlatna era” u pogledu fizičke igre, kada su čvrsti dueli između igrača bili ne neizbežan, već obavezan deo svake utakmice. Pomenute dekade donele su generacije fudbalera koji su bili poznati po svojoj fizičkoj spremi, čvrstini i agresivnom stilu igre, što je činilo mečeve pravim borbama na terenu, a same igrače gladijatorima na zelenim arenama.
Za razliku od današnjeg fudbala, gde se često insistira na tehničkoj preciznosti i brzini igre, a u drugi plan se “baca” fizički momenat, igra 90-tih i 2000-tih se svodila na upravo pomenutu borbu koja je bila srž i neizostavni deo svakog meča.
Odbrambeni igrači poput Paola Maldinija, Marsela Desaija, Franka Baresija, Ronalda Kumana, Kafua kombinovali su snagu sa talentom kako bi zaustavili svoje protivnike. Najbolji primer, svakako je najbolji defanzivac u istoriji fudbala, maločas pomenuti Paolo Maldini.
Sudije su tada dopuštale znatno grublje duele, što je igračima davalo više slobode da se bore za svaku loptu. Sukobi su razne situacije često dovodili do spektakularnih scena, gde bi igrači posle sudara ili duela nastavljali bez povlačenja, čak i kada bi ih to koštalo povreda, što govori da su fizička priprema i mentalna snaga bile su ključni faktori uspeha.
Odličan primer za to je i poznati duel Brazila i Argentine u sklopu Kopa Amerike davne 1991. godine. Sam meč bio je ogledalo stila igre tog vremena – fizički intenzivan, sa mnogo duela i borbe za svaki deo terena. Fizička konfrontacija bila je neizbežna od početka do kraja, jer su igrači obe reprezentacije koristili sva raspoloživa sredstva kako bi stekli prednost. Bilo je mnogo oštrih startova, prekršaja, ali i emocionalnih reakcija, što je dodatno podizalo tenziju na terenu.
View this post on Instagram
Fudbal se danas razvija u pravcu brže, tehnički sofisticiranije i taktički kompleksnije igre, gde je veći akcenat stavljen na posed lopte, strategiju i kretanje, nego na direktne fizičke okršaje.
Iako je moderna igra brža i naprednija, nekome lepša za gledanje, mnogi ljubitelji sporta se sa nostalgijom prisećaju dana kada je bila više od igre! Pomenuta era ostavila je neizbrisiv trag kao vreme kada su pojedinci morali biti i nešto više od fudbalera – pravi ratnici na terenu!
Šta vi mislite? Da li se rado prisećate “vatrene” ere fudbala, ili vam je ipak, moderna igra zanimljivija?
Komentari (0)