Dr Hauard Taker, neurolog koji je tema novog dokumentarnog filma Tejlora Taljanetija “Šta je sledeće”, drži Ginisov svetski rekord za najstarijeg lekara. Tako da je zasigurno kvalifikovan i životnim i medicinskim iskustvom da savetuje ljude o umetnosti dugog života i dobrog života.
Dokumentarac je imao svetsku premijeru na Međunarodnom filmskom festivalu u Klivlendu, održanom u rodnom gradu dr Takera, gde on predaje neurologiju specijalizantima u dobrotvornom medicinskom centru St. Vincent u Klivlendu. Film se fokusira na njegovu borbu sa starenjem kada puni 100 godina, ali je od tada napunio 101.
Evo kako je on sebe “sačuvao” od starenja
Dobri geni i malo sreće mogu vam dati prednost, ali postoji jedan princip po kojem živim i koji svako može da primeni: Neka vaš um bude angažovan kroz rad, društvene i zabavne aktivnosti.
Kako starimo, prolazimo kroz prirodne promene koje utiču na naše sposobnosti mentalne obrade. Neke oblasti mozga se mogu smanjiti, komunikacija između neurona može postati manje efikasna, a protok krvi se može smanjiti.
Ali kao i svaki drugi mišić u telu, našem umu je potrebna dosledna vežba da bi napredovao.
Doktor koristi tri dnevna rituala da poboljšam zdravlje mozga, a mi vam prenosimo šta on kaže o svojim praksama.
Rad, rad, rad
Istraživanja pokazuju korelaciju između odlaska u penziju i povećanog kognitivnog pada – zbog čega još uvek nisam otišao u penziju.
Mene je Ginisova knjiga rekorda proglasila najstarijim lekarom na svetu. Sara, moja žena sa kojom sam 66 godina, takođe se bavi psihoanalizom i psihijatrijom u 89. godini.
Moj posao zahteva od mene da pregledam brojne medicinske predmete i razmislim o problemima. Da budem u toku sa najnovijim dostignućima u neurologiji, moj mozak je zauzet.
Volontiranje, bavljenje hobijem i učenje novih veština mogu pružiti veliku mentalnu stimulaciju. U svojim ranim 60-im, na primer, pohađao sam pravni fakultet noću, nakon što sam obavljao svoju punu medicinsku praksu. Položio sam pravosudni ispit u Ohaju sa 67 godina.
Ostajem društven
Istraživanja su pokazala da jake veze mogu pomoći u održavanju našeg pamćenja i kognitivnih funkcija.
Nažalost, u mojim godinama, mnogi od mojih najbližih prijatelja, članova porodice i kolega su preminuli. Ali imam sreću što mi je posao omogućio da izgradim odnose sa mlađim kolegama.
Sara i ja takođe imamo prioritet da večeramo sa ljudima u našoj zajednici.
Najmanje dva puta nedeljno jedemo sa mojom ćerkom i njenim mužem i mojim sinom i njegovom ženom. Uživamo i u isprobavanju novih restorana sa prijateljima i kolegama.
Čitam
Kada ne čitam o najnovijim dostignućima i tretmanima u neurologiji, volim da čitam biografije i detektivske priče.
Ako se uronite u dobru knjigu, beletristiku ili nefikciju, vaš mozak zahteva da obradi veliki deo novih informacija. Verujem da je ovo ključno za održavanje vašeg uma oštrim.
Komentari (0)