Grčki istoričar Arijen (oko 86 – 160. nove ere) rekao je da ceni slavu pobede na Olimpijskim igrama, ali je takođe upozorio da je to veoma teško postići.
Da li želite da pobedite na Olimpijskim igrama? I ja, bogami! Ali razmotrite stvari koje dolaze pre toga, i one koje slede, i tek kada to uradite, latite se zadatka.
Arian je naveo sve teškoće sa kojima su olimpijci morali da se suoče tokom priprema za igre:
Morate biti veoma disciplinovani, pridržavati se stroge dijete, odreći slatkih kolača, obavezno trenirati u određeno vreme, bilo na vrućini ili po hladnoći; ne smeš piti hladnu vodu, ni vino kad god ti se prohte; morate da slušate svog trenera, baš kao što biste slušali lekara.
Arian nije preterivao. Za antičke sportiste put do olimpijske slave bio je dug i mukotrpan, baš kao i za moderne sportiste.
Kakvo je bilo iskustvo starih sportista koji su trenirali i takmičili se na Olimpijadi istraživao je profesor Konstantin Panegires sa Univerziteta u Melburnu.
Pripreme za takmičenje
Olimpijci su bili spremni na drastične mere kako bi stekli prednost nad protivnicima.
Čuveni rvač Milo od Krotona – koji je harao borilištima oko 536-508 pne – imao je legendarne metode treninga. Kako bi zadržao fizičku snagu Milo je svakodnevno „jeo 20 min (oko 8,72 kg) mesa, zajedno sa istom količinom hleba, i pio tri vrča vina“, prema Ateneju iz Naukratisa (2. vek nove ere). Za fizičku kondiciju, Milo bi svakodnevno nosio novorođeno tele sve dok ono ne izraste u bika.
Milo nije bio jedini rvač koji je trenirao sa životinjama. Prema istoričaru Jevseviju iz Cezareje (4. vek nove ere), Amesina iz Barke (pobednik u olimpijskom rvanju 460. pre Hrista), trenirao je rvajući se sa bikovima dok je čuvao stoku. Čak je dovodio i bika sa sobom u Olimpiju kao sparing-partnera.
Šta je sa ishranom – i seksom?
Mnogi sportisti su pokušavali da postignu vrhunsku kondiciju primenjujući posebne načine ishrane.
Trkač Hionis iz Sparte (sredina 7. veka pre nove ere) – koji je, prema rečima putopisca Pausanije (2. vek nove ere), osvojio sedam olimpijskih pobeda (četiri na „stadionu“ i tri u „dijaulosu“) – bio je poznat po dijeta od suvih smokava.
Drugi pobednički olimpijski sportisti, kao što su Eurimen sa Samosa (6. vek pre nove ere) i Dromeus iz Stimfala (5. vek pre nove ere), prednost su davali ishranu koja se sastoji od mesa.
Jedna od disciplina je bio i skok udalj iz mesta sa tegovima
Prema Ateneju iz Naukratisa, takođe je postojao jedan tebanski sportista, aktivan tokom ili pre 2. veka pre nove ere, koji je “prevazišao sve svoje protivnike tako što nije jeo ništa osim kozjeg mesa”. Nije poznato ime ovog sportiste, ali Atenej dodaje da su ga svi ismevali jer je njegov znoj jako neprijatno mirisao.
Ikus iz Tarentuma, pobednik u petoboju 476. pre nove ere, verovao je da je njegovo uzdržavanje od seksa jedan od razloga njegovog uspeha: “tokom čitavog perioda priprema”, kaže filozof Platon, “nikad nije dirao ženu, a ni dečaka”.
Drugi olimpijski pobednici poznati po uzdržavanju od seksa bili su trkači Astil iz Krotona (pobednik 488, 484. i 480. pre Hrista) i Krison iz Himere (pobednik 448, 444. i 440. pre Hrista).
Olimpijska pravila
Na Olimpijadi nije mogao da se takmiči bilo ko. Od 632. pre Hrista pa nadalje, na Olimpijadi su održavane odvojene discipline za takmičare mlađe od 18 godina i odrasle.
Pisac Filostrat iz Atine (oko 170 – 250. godine) objašnjava da takmičari u juniorskoj kategoriji su morali da imaju svoje pleme i rodni grad, da imaju oca i porodicu i da su rođeni slobodni, a ne kao robovi, kao i da nisu vanbračna deca.
Odrasli takmičari takođe su morali da budu građani i rođeni kao slobodni.
Sportisti koji su se takmičili u Olimpiji morali su da se zakunu Zevsu da su deset meseci pre igara “strogo poštovali propise o treningu”, kako beleži Pausanija.
Mesec dana pre Olimpijade, sportisti su morali da borave u Elisu pripremajući se za igre. Tamo su ih nadzirale olimpijske sudije – “helanodikai” – poznati po svojim ljubičastim haljinama i račvastom štapu koji su nosili i kojim su tukli sportiste koji su prekršili pravila.
Tokom ovog meseca sportisti su vežbali i takmičili se u probnim disciplinama. Onima za koje se u probnim fazama smatralo da su ispod standarda nije bilo dozvoljeno da učestvuju u samom takmičenju. Tokom ovog perioda olimpijske sudije žrebom su odlučivale ko će se sa kim takmičiti.
Izvor: RTS
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)