Koža na vrhovim naših ručnih i nožnih prstiju se smežura poput suvih šljiva kad stoji više od nekoliko minuta u vodi.
Da li je ovo adaptacija koja je nastala da bi nam pomogla u našoj evolucionoj prošlosti? I šta može da nam otkrije o našem zdravlju danas?
Samo se koža na našim ručnim i nožnim prstima smežura kad bude potopljena u vodu, dok ostali delovi tela kao što su podlaktice, torzo, noge i lice nisu ništa smežuraniji nego pre nego što su bili uronjeni u vodu.
Ovo vodom izazvano smežuravanje kože na vrhovima naših ručnih i nožnih prstiju zaokupljalo je misli i radove naučnika decenijama.
Većina je razbijala glavu oko toga šta uopšte izaziva ovo nabiranje, ali tek je nedavno pitanje zašto i koju svrhu ono ima privuklo pažnju naučnika, piše BBC.
Možda još intrigantnije, međutim, jeste šta naši smežurani prsti mogu da otkriju o našem vlastitom zdravlju.
Potrebno je oko 3,5 minuta u toploj vodi – 40 stepeni Celzijusa smatra se optimalnom temperaturom – da bi naši vrhovi prstiju počeli da se smežuravaju, dok u hladnijim temperaturama od oko 20 stepeni Celzijusa može biti potrebno i do 10 minuta.
Većina studija je, međutim, pokazala da je potrebno oko 30 minuta kvašenja da bi se dostigla maksimalna smežuranost.
Smatralo se da su smežurani vrhovi prstiju pasivna reakcija u kojoj gornji slojevi otiču dok voda ulazi u ćelije preko procesa poznatog kao osmoza – kada se vodeni molekuli kreću preko membrane da bi izjednačili koncentraciju rastvora na obe strane.
Ali još 1935. godine, naučnici su posumnjali da se iza ovog procesa krije nešto više.
Doktori koji proučavaju pacijente sa povredama koje su presekle median nerve – jedan od glavnih nerava koji prolaze čitavom dužinom ruke – otkrili su da se njihovi prsti ne smežuraju.
Među njegovim brojnim ulogama, medijalni nerv pomaže da se kontrolišu takozvane simpatičke aktivnosti kao što su znojenje i sužavanja krvnih sudova.
Njihovo otkriće je sugerisalo da vodom izazvano smežuravanje vrhova prstiju zapravo kontroliše nervni sistem.
Kasnije studije lekara iz sedamdesetih pružile su dodatne dokaze za ovo, a oni su predložili da se potapanje ruku u vodu koristi kao prosti test da bi se procenilo oštećenje nerava koje bi moglo da utiče na regulaciju nesvesnih procesa kao što je protok krvi.
Potom, 2003. godine, neurolozi Ejnar Vajlder-Smit i Adelina Čou, koji su onomad radili u Bolnici Nacionalnog univerziteta i Singapuru, izmerili su cirkulaciju krvi u rukama volontera dok su ih ovi držali u vodi.
Oni su otkrili da dok je koža na vrhovima prstiju volontera počinjala da se smežurava, dolazilo je do značajnog pada krvotoka u prstima.
Kad su naneli lokalnu anestetičku kremu koja izaziva da se krvni sudovi u prstima zdravih volontera privremeno skuplja, otkrili su da je to proizvelo slične nivoe smežuravanja kao i potapanje u vodu.
„Ima smisla kad pogledate vaše vrhove prstiju kad se smežuraju”, kaže Nik Dejvis, neuronaučnik i psiholog sa Mančesterskog metropolitenskog univerziteta, koji je proučavao smežuranje vrhova prstiju.
„Jastučići na prstima preblede, a to je zato što se dotok krvi odvoji od površine.”
Vajlder-Smit i njegove kolege su predložili da kad se naše šake porinu u vodu, kanali za znojenje u našim prstima se otvore da dozvole ulazak vode, što dovodi do neravnoteže u solima u našoj koži.
Ova promena u ravnoteži soli pokreće aktivaciju nervnih vlakana u prstima, što dovodi do toga da se krvni sudovi oko kanala za znojenje skupe.
To zauzvrat izaziva gubitak volumena u mesnatom delu vrhova prstiju, što povlači gornji sloj kože nadole pa se ona izvitoperi u nabore.
Obrazac nabora zavisi od načina na koji je najgornji sloj naše kože – epidermis – uzemljen za nivoe ispod njega.
Komentari (0)