U narednih sedam dana na području Srbije veoma toplo, upozorava Republički hidrometeorološki zavod.
Vrednosti maksimalne temperature u nedelju biće od 32 do 36 stepeni, a sledeće sedmice do 14. jula u većini mesta od 34 do 38 stepeni, uz tropske noći u urbanim sredinama.
Treba imati na umu i da će UV zračenje biti vrlo visoko.
Inače u 18 sati 33 stepena izmerena su u Leskovcu i Ćupriji, dok je stepen manje bilo u Somboru, Valjevu, Beogradu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Negotinu, Kraljevu, Kuršumliji, Kruševcu, Nišu i Vranju.
Naredna tri dana temperature do 36 stepeni, zbog čega će na snazi biti narandžasti meteoalarm, dok se za sredu prognozira maksimalna temperatura od preko 38 stepeni zbog čega će biti aktiviran crveni meteoalarm.
Kako RHMZ navodi, temperature iznad 38 stepeni predstavljaju ekstremno opasne vremenske uslove, naročito ako traju nekoliko uzastopnih dana. Ugroženi su životi životinja i ljudi (posebno hronični bolesnici, lica pod terapijom, medicinskom kontrolom i meteoropate). Ozbiljni problemi u snabdevanju električnom energijom, problemi u saobraćaju. Ekstremno povoljni vremenski uslovi za šumske i druge požare.
Saveti lekara za zaštitu od vrućina
Visoke temperature mogu pogoršati respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu imati negativan uticaj i na dicajne puteve kod male dece. Mogu dovesti do bronhospazma (grčenja mišića disajnih puteva), nadražajnog kašlja i otežanog disanja.
Na vrućini dolazi do širenja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela.
Na visokim temperaturama, usled gubitka tečnosti menja se i viskozitet (gustina) krvi, pa česta dehidracija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.
Nagle promene temperature (npr. nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu i sl.) mogu dovesti do srčanog udara.
UV zračenje može izazvati crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isušivanja i slabljenja imuniteta.
Zbog prekomernog izlaganja očiju UV zračenju može doći i do nastanka katarakte.
Ako je temperatura vazduha slična temperaturi tela ono se hladi isparavanjem, što može dovesti do promene srčanog ritma i izazvati dehidraciju i grčeve.
Gubitak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i izazvati stvaranje kamena u bubregu.
Izbegavajte izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova (naročito deca, trudnice, stariji, srčani bolesnici)
Ukoliko morate da bude napolju u navedeno vreme trudite se da budete u hladu!
Nosite laganu, široku odeću, svetlih boja, od prirodnih materijala.
Ako izlazite napolje, nosite šešir sa širokim obodom ili kapu, i naočare za sunce sa UV zaštitom.
Izbegavajte sportske aktivnosti i vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana!
Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana – u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru) ili kasnije u toku večeri
Ljudi koji rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba češće da prave pauze za odmor , da ostanu u hladu i da piju 1,5 čaše vode na svakih 30 minuta.
UNOSITE DOVOLJNO TEČNOSTI. Redovno pijte negaziranu vodu i niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i šećera, kako ne bi izazvali veću dehidraciju. Možete se osvežiti tako što ćete istopiti dve kocke leda u ustima. Izbegavajte dehidraciju od vrućine tako što ćete piti razblažen sok kao što je limunada, odrasli svakih 1-2 sata, a deca na svakih 15-20 minuta 1 do 2 kašike ili gutljaj vode. Nemojte čekati da osetite žeđ da biste uneli tečnost, što je posedno važno za starije ljude koji imaju slabiji osećaj žeđi!
Uvek nosite flašicu vode sa sobom kada boravite na otvorenom!
Rashladite telo povremenim tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi. Druga mgućnost je da se umotate u hladne mokre peškire ili da se rashladite mokrim sunđerom, kupkom za stopala i sl. Možete staviti vlažne peškire na dečije noge i ruke.
Jedite češće i manje obroke. Obroci treba da budu lagani- izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu proteinima. Uzimajte više sezonskog voća i povrća. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv „smuti“ ili napravite laganu supu, da vratite izgubljene minerale, vitamine i elektrolite u organizam
Koristite laganu posteljinu od prirodnih materijala , najbolje bez jastuka kako biste izbegli akumulaciju toplote iz tela, navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Komentari (0)