Ljubitelji skijanja već nekoliko zima jure za snegom po zimskim centrima, ne bi li bar malo uživali u skijanju ili skibordu. Razočaranje raste, a broj dana u kojima su uživali spuštajući se sa dobro utabanim snežnim stazama, sve je manje. Zbog toga ne čudi da je sve više osoba koje se okreću spuštanju niz peščane dine. Sandboarding i skijanje na pesku, posle sportskih takmičarskih disciplina, postaju trend. Sada je pravo pitanje, koja je bolja podloga za skijanje-sneg ili pesak?
Jasno je da su daske i skije vekovima korišćene za kretanje po snežnim,ali i po peščanim terenima. Skijanje na snegu u Norveškoj datira najmanje 7.000 godina, I tamo su lovci koristili skije kako bi se kretali kroz sneg, pratili svoj plen, dok se smatra da su stari Egipćani surfovali po pesku koristeći materijale kao što su drvo i glina. Međutim, dok su snoubord i skijanje na snegu odavno priznati kao zvanični i poštovani zimski olimpijski sportovi, sandboarding i skijanje na pesku su u senci, a popularnost im je porasla tek u poslednjoj deceniji, piše altracksacademy.
Prednost spuštanja po pesku jeste ta da su peščane dine obično dostupne tokom cele godine, za razliku od skijališta, koja su obično sezonska, što čini sandboard/skijanje mnogo pristupačnijim od svojih snežnih rivala. Iako je teško izgraditi mehanizovane žičare na peščanim dinama, ljubitelji spuštanja po pesku mogu da se voze kolima ili terenskim vozilima do vrha dina, kako bi započeli spuštanje.
Oprema je takođe mnogo jeftinija za sandboard ili skijanje nego za snoubord i skijanje na snegu. Posebna odeća nije neophodna za pesak – jednostavno vam je potrebna daska, vosak i naočare, ako vozite sandboard, ili par skija i skijaških štapova, ako skijate na pesku. Možete da koristite snoubord na pesku, ali on nikada neće dostići brzinu i rukovanje poput onih posebno prilagođenim sandboardingu. Podloge za sandbord su mnogo tvrđe od podloga za snoubord i napravljene su od lamineksa ili formica. Podloge se obično nanose voskom za sandboard na bazi parafina, tako da korisnik može lako da klizi niz pesak.
View this post on Instagram
Baš kao što postoje mnoge alpske lokacije na kojima možete otići do snežnih skijaških staza, Egipat, Australija i Južna Amerika su samo neke od zemalja koje nude fantastične mogućnosti za sandboard/skijanje. Ostrvo Kengur je mesto nasleđa u Australiji sa sistemom peščanih dina koje pokrivaju oko dva kvadratna kilometra, dok Veliko peščano more u Egiptu nudi dine visoke i do 140 metara za svoje posetioce da uživaju.
U Sent Galenu, Švajcarska, 2014. osnovano je Međunarodno udruženje za peščane sportove. Nemac, Henrik Mej, koji živi u Namibiji nekih 10 godina, postavio je Ginisov svetski rekord u brzom skijanju na pesku 2010. godine kada je dostigao brzinu od 92,12 km/h.
I naravno, kako to uvek biva, nedavno su se pojavile I ekstremnije discipline spuštanja po čvrstoj podlozi. Avanturisti to rade na strmim zemljanim terenima, na kojima se često nalazi i kamenje, tako da je potrebna veština, dobra zaštita, a pre svega adrenalin.
View this post on Instagram
Komentari (0)