Za parove je predviđena po čaša šampanjca pod uslovom da ni oni tokom obeda ne koriste mobilne uređaje, a besplatnom doboš-tortom ugostitelji nagrađuju bake, deke i unuke pod uslovom da stariji ispričaju i poneku zanimljivu anegdotu iz svog života
Donedavno teško zamisliva praksa da se u nekom restoranu u Budimpešti može ručati besplatno postala je stvarnost u lancu restorana „Vakvarju” nakon što je njihova uprava pokrenula akciju „Mobilni isključen, iskustvo uključeno”. Inicijatori od učesnika jedino traže da tokom boravka u restoranu stave svoje mobilne telefone u kutiju i da se za to vreme posvete međusobnim razgovorima. Poslednja u nizu takvih sedmodnevnih akcija organizovana je krajem aprila, privukavši veliki broj zainteresovanih gostiju.
Princip akcije je da, ukoliko svi članovi porodice pristanu da svoje isključene mobilne telefone stave u kutiju koja je tokom obroka zapečaćena, deca mlađa od 14 godina dobijaju besplatni meni. Za parove koji u vreme akcije posete restoran, predviđena je po čaša šampanjca, pod uslovom da ni oni tokom obeda ne koriste telefone.
Besplatnom doboš-tortom ugostitelji nagrađuju neposredne razgovore koje u tim prilikama vode bake i deke sa svojim unucima, pod uslovom da ispričaju i poneku zanimljivu anegdotu iz svog života.
„Vredno je truda da doživimo ovakve trenutke, da postavljamo pitanja, da učimo od naših baka i dedova, jer oni imaju ogromnu životnu mudrost, mogu da pričaju priče o našim precima, mogu da nam daju osećaj pripadnosti”, ističu u upravi restorana, uz napomenu da svojom akcijom žele da ojačaju međugeneracijske odnose, pored ostalog, i tortom iz njihove poslastičarnice „Dobaji”.
„Pozivamo sve da, ako imaju priliku, sledeći put promene uloge: neka unuci budu ti koji će pozvati svoje bake i deke na zajednički ručak, pokazujući na taj način važnost povezivanja generacija. Naravno, dočekujemo i bake i deke s malom decom, a u tom slučaju je dečji meni naš poklon”, napominje Rudolf Šemšeji, vlasnik lanca restorana „Vakvarju”.
Prema njegovim rečima, princip u ovakvim akcijama je da zainteresovani prilikom rezervacije mesta u bilo kom njihovom restoranu naznače telefonom ili onlajn da žele da učestvuju u programu „Mobilni isključen, iskustvo uključeno”.
Psiholozi kažu da je ova akcija višestruko korisna jer može da bude važan korak u lečenju bolesti zavisnosti, u koje odavno ubrajaju patološku vezanost mnogih za mobilne telefone i društvene mreže. Psihoterapeut Monika Kiš podseća na najnovije podatke do kojih je došla Američka akademija za pedijatriju i savetuje da je za decu veoma važno da razgovaraju što više sa svojim roditeljima i vršnjacima, a ne sa tzv. pametnim telefonima.
„Istraživači savetuju da deca do dve godine uopšte ne treba da budu izložena mobilnim telefonima. Mališani uzrasta od tri do pet godina mogu da koriste telefon najviše jedan sat, dok se za decu od šest do 18 godina ne preporučuje da to bude duže od dva sata dnevno. Pošto se kod dece brže razvija nervni sistem, duža izloženost lošim nadražajima tokom veće brzine deobe njihovih ćelija, pojačava rizik od efekata štetnih po zdravlje. Igrice na digitalnim ekranima utiču na prednji deo kore velikog mozga i povećavaju nivo dopamina, hemijske supstance zadužene za dobro raspoloženje, poput kokaina. Pokazalo se da je preterano izlaganje digitalnim tehnologijama direktno povezano s psihičkim poremećajima i manjkom pažnje, kašnjenjem u kognitivnom razvoju, otežanim učenjem i pojačanom impulsivnošću, što je dejstvo slično opojnim drogama”, ističe Monika Kiš.
Ona primećuje da i roditelji sve više vremena provode pred raznim ekranima, a sve manje sa svojom decom. Kaže da nije retkost videti mamu i tatu kako gledaju u svoje telefone dok dete sedi u kolicima i pokušava da privuče njihovu pažnju. Budući da se ne mogu povezati s roditeljima, deca počinju da se povezuju s uređajima, što može rezultirati zavisnošću, a zabrana daljeg korišćenja uređaja uzrokuje emotivnu nestabilnost, upozorava naša sagovornica.
Dodaje da se prekomerno korišćenje tehnologije smatra uzročnim faktorom u porastu stope dečje depresije, anksioznosti, poremećaja pažnje, autizma, bipolarnog poremećaja, psihoze i problematičnog ponašanja dece i adolescenata. Stoga je, kako kaže Monika Kiš, potrebno da se akcije slične ovoj koju je pokrenuo lanac budimpeštanskih restorana organizuju na mnogo širem nivou. Za svako društvo je, poručuje ona, od ključnog značaja da njegovi članovi budu mentalno zdravi ljudi, što se posebno odnosi na mladu generaciju koja je i najugroženija ekspanzijom najnovijih sredstava za komunikaciju.
Komentari (0)