Povodom svetskog dana knjige i autorskog prava 23. aprila, naši izdavači predstavljaju važna izdanja. „Geopoetika” podseća na to da u njenoj knjižari u Beogradu traju popusti, kao i druga iznenađenja, do kraja meseca, a posebno izdvaja „Globalnu istoriju neznanja” Pitera Berka, britanskog profesora emeritusa kulturne istorije na Kembridžu i doživotnog istaknutog člana Koledža Emanuel, u prevodu sa engleskog Ivana Jankovića, delo koje upravo poziva profesore i naučnike da se bore protiv pošasti neznanja, čiju je pogubnost autor dočarao kroz vreme u likovima onih koji misle da sve znaju.
Zatim, roman Saida Hatibija „Sarajevsko drvo za ogrev”, delo koje je bilo u najužem izboru Međunarodne nagrade za arapski roman 2020. godine, u prevodu sa arapskog Dragane Đorđević, kao i prvi roman norveškog mladog autora Olivera Lovrenskog „Kad smo bili mlađi” koji je poreklom sa naših prostora, u prevodu sa norveškog Jelene Vojinović. „Geopoetika” priprema i knjigu „Filozofija laži” Laša Svensena, dobro poznatog autora ove kuće, koji dolazi u Beograd 25. aprila, a ovo delo se na čudan način preklapa upravo sa „Globalnom istorijom neznanja” u pogledu neprihvatanja istine, poricanja, prikrivanja…
„Globalna istorija neznanja” bogata je i široka povest neznanja od antike do danas, a Piter Berk u ovom delu istražuje dugu istoriju neznanja čovečanstva o religiji, nauci, ratu i politici, biznisu i ekologiji, otkrivajući izuzetne priče o mnogim oblicima neznanja, istinskog ili lažnog, svesnog i nesvesnog, od političara koji su prekrojili evropske granice 1919. godine, do politike uzbunjivanja i poricanja klimatskih promena. U poglavljima svoje knjige, Berk se dotiče važnosti zaborava, tajnosti, neizvesnosti, predrasuda i lakovernosti, razmatrajući važne teme poput širenja dezinformacija, preopterećenosti informacijama i prakse širenja konfuzije na mrežama.
– Ova ozbiljna naučna studija pripada onoj vrsti knjiga, tako čestih na policama „Geopoetike”, koje su namenjene najširoj čitalačkoj publici, po načinu pisanja i po temi, ali koje poseduju edukativnost i angažovanost. Moto ove knjige jeste da je namenjena učiteljima i učiteljicama, nastavnicima, profesorima, svim ljudima koji rade u prosveti, večitim borcima protiv neznanja. U ovom trenutku i naročito u našoj zemlji, u kojoj je položaj profesora takav kakav jeste, objavljivanje ovakve knjige ima snažnu poruku koju mi kao „Geopoetika” prenosimo – istakla je izvršna urednica i direktorka „Geopoetike” Jasna Novakov Sibinović, dodajući:
– Piter Berk govori o lošim, ali i o dobrim stranama neznanja, taj fenomen on prikazuje od antike do danas, uglavnom uz reference iz zapadne civilizacije. U uvodnom delu objašnjeno je sa različitih aspekata šta je neznanje, a kroz istoriju, svako je mislio da je njegovo doba, doba znanja, a da je prethodno – doba neznanja. Mi sada živimo u doba postistine i sveopšte dostupnosti. Svi misle da je znanje potpuno dostupno, ali zapravo rastom iluzornog sveopšteg znanja takođe se umnožava i ogromno polje neznanja, jer što više znamo više smo svesni onoga što ne znamo. Autor kroz celu knjigu daje provokativne primere iz različitih oblasti: religije, nauke, medicine, istorije, ratova, ekologije. Kada je reč o klimatskim promenama, Berk ističe ignorisanje kao važan činilac neznanja, a u ovoj knjizi postoji čitav rečnik pojmova i sinonima, tumačenja toga šta neznanje jeste. Neznanje kao zaborav, kao poricanje, ignorisanje, od svakodnevnog života do globalnog nivoa, u rangu politike.
Komentari (0)