Zaboravljanje, impulsivnost, poteškoće da regulušete svoje emocije ili da budete na vrhu zadatka… Nešto od ovoga vam zvuči poznato?
Verovatno ste čuli za ADHD (poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje), koji se uglavnom pripisivao nemirnim dečacima, ali je ustanovljeno da je on mnogo više od toga. Procenjuje se da ADHD pogađa 3 do 4 odsto starije populacije, a većina slučajeva ostaje nedijagnotikovana.
Poslednjih godina takođe je došlo do porasta broja žena koje traže pomoć za ovaj poremećaj. I dalje je veća verovatnoća da će muška populacija dobiti dijagnozu nego ženska – u Velikoj Britaniji je odnos muškaraca i žena 3:1, ali se i ovo menja.
U 2019. godini, 7.700 žena se testiralo na ovaj poremećaj, a 2021. taj broj je porastao na više od 250.000.
– Ženski ADHD se nekada smatrao “tihom formom” jer ima tendenciju da se manifestuje u manje hiperaktivnom obliku nego što se to može videti kod muškaraca – kaže psiholog Alison Meklajmont, koja i sama ima ADHD.
– Žene koje pate od ovog poremećaja jednostavno mogu da izgledaju rastreseno ili kao sanjarke. One su uglavnom veoma tihe i primerene svom uzrastu, ali nikada u potpunosti ne dostižu svoj aposlutni akademski potencijal.
Simptomi ADHD – a
Ponašanje ADHD – a ima tendeciju da spada u jedan od dva tipa: nepažnju i hiperaktivnost i impulivnost. Neki ljudi doživljavaju mešavinu oba, što se često zove poremećaj deficita pažnje (ADD). Kod dece i tinejdžera hiperaktivnost se ističe i češće primećuje kod dečaka, dok je nepažnja izraženija kod devojčica i teže je uočljiva.
Kod odraslih, hiperaktivnost je ređa, a simptomi su suptilniji, pa ih je teže dijagnotikovati.
Simptomi mogu da uključuju:
1. Probleme sa koncentracijom
2. Biti lako ometen
3. Poteškoće u organizovanju
4. Nestrpljenje i nemir
5. Teškoće da mirno sedite
6. Ostavljanje zadataka nedovršenim
7. Ulaganje neobičnog napora da ostanete na vrhuncu stvari
8. Nisko samopoštovanje, promene raspoloženje, borbu da se izborite sa stresom
9. Impulsivnost po pitanju novca, seksa i slično.
To što ste jednom zaboravili nešto bitno da uradite, ne znači da imate ADHD.
– Pitanje koje treba postaviti je: da li to ima značajno štetan uticaj na moj život? – kaže Henri Šelford, suosnivač ADHD UK.
– Ako imate obrazac da se borite sa vezom ili poslom – možda stalno propuštate rokove, osećate se neshvaćeno od strane šefa ili kolega ili ste osakaćeni anksioznošću zbog rasporeda ili rutine – trebalo bi da potražite stručnu pomoć.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)