Cela Evropa, a s njom i Hrvatska, sa zebnjom iščekuje jesen i zimu. Naime, od 1. oktobra cena prirodnog gasa drastično će ići gore, isto bi trebalo da bude i sa električnom energijom, a potom i sa svime što se veže na to. Koliko će “vruća” jesen biti hladna, a zima još hladnija zavisiće i o cenama naftnih derivata. Inflacija, koja je u julu dosegla 12,3 odsto i rekordan nivo od kako hrvatski Državni zavod za statistiku vodi podatke o njoj, do kraja godine verojatno će nastaviti da raste. Mlađi će iz medijskih arhiva, a stariji iz sećanja prizvati događaje kojih nije bilo još od ’80-ih godina prošlog veka, poput nestašica u trgovinama ili restrikcija struje. Nestašice i restrikcije, uz vrtoglavi rast cena energenata prete još od prošle godine kao posledica postpandemijskih okolnosti, a rat u Ukrajini svemu tome dao je dodatno ubrzanje gurajući Evropu u energetsku i ekonomsku krizu kakvu ne pamte generacije.
U Hrvatskoj već mesecima razni političari i stručnjaci objašnjavaju građanima da je došlo vreme za promene mnogih dosadašnjih životnih navika i ponašanja. O merama štednje govori se iz dana u dan, a ovo su saveti i preporuke za uštede koje se šalju.
“Smanjite temperaturu za stepen ili dva, računi će biti niži”
– Ako smanjimo temperaturu grejanja za jedan ili dva stepena, to je pet do 10 odsto manje energije, to je ušteda i to su manji računi – poručila je ovih dana dr Vesna Bukarica iz Odeljenja za energetsku efikasnost pri Energetskom institutu “Hrvoje Požar”.
“Napravite domaći sendvič, kuvajte kod kuće”
Proletos je Dunja Maletić, savetnica iz područja zaštite potrošača, iznela preporuke za racionalniju kupovinu i ponašanje.
– Dobro je hranu kupovati na akcijama, ali nije dobro gomilati prevelike količine koje se na kraju bace pa ispada skuplja pita nego tepsija – umesto velikih mesečnih kupnji, treba kupovati češće i za planirane obroke. U većim količinama kupujte samo hranu koju možete skladištiti na duži rok, zamrznite povrće i meso. Umesto da novac ostavljate po pekarama, napravite domaći sendvič, a umesto obroka iz dostave, kuvajte kod kuće. Kad god je moguće, koristite alternativne načine prevoza – kazala je.
“Ne kupujte kod onih koji dižu cene”
Savet za obranu od inflacije, neki će reći “alanfordovski” iliti “grunfovski”, početkom godine izneo je guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić.
– U mesecima pre i nakon uvođenja evra treba izbegavati one koji podižu cene, a kupovati od onih koji to ne čine – kazao je.
“Više vozite bicikl i hodajte”
Krajem jula tada novoustoličeni ministar privreda i održivog razvoja Davor Filipović javnosti je preneo Vladine preporuke za uštede energije.
– Sugeriše se da temperatura hlađenja ne bude niža od 25 stepeni. Sugeriše se više korištenje LED sijalica, racionalno ponašanje i korišćenje rasvete. Građani mogu da koriste kućne uređaje u vreme niže tarife. Isključite uređaje kad vam nisu potrebni – kazao je.
Takođe je, kao dugoročnu meru, preporučio energetsku obnovu zgrada i kuća. A do tada savetovao je da se u prostorijama u domovima održavaju različite temperature.
– Novim smernicama preporučena je temperatura za hodnik 14 – 18 stepeni Celzijusa, u spavaćoj sobi 18, kuhinji 18 – 21, radnoj sobi 18 – 21, dnevnom boravku 20 – 23, kupatilu 23 – 25, a preko dana, kad nikoga nema kod kuće, preporučena je temperatura 16 stepeni – rekao je i dodao:
– Treba se više oslanjati na javni prijevoz i više koristiti bicikl kad je to moguće.
“Ugasite svetlo kad niste u sobi i televizor kad ga ne gledate”
– Kod većine kućanih uređaja je važno da uvek popunimo kapacitete. Da ne koristimo poluprazne mašine za veš ili sudove. Kad govorimo o rasveti – ako ne koristiš prostoriju, ugasi svetlo. Slično može biti i za frižidre – ne stavljajte odjedanput puno stvari, jer onda troši više. Odmrzavajte radije u frižideru, sporije je, ali on troši energiju od odmrzavanja. Ne držite vrata frižidera otvorena dok razmišljate šta biste uzeli. Televizor je često nepotrebno uključen – saveti su koje je izneo Marko Bišćan iz Energetskog instituta “Hrvoje Požar”.
“Za tuširanje vam ne treba vruća voda”
Nenad Kurtović, stručni savetnik udruženja “Splitski potrošač” za područje kupoprodaje energije, rekao je da se spuštanjem temperature na termostatu samo za jedan stepen trošak grejanja može smanjiti za pet do šest odsto. Savetovao je i da se manje koristi vruća voda tokom tuširanja, a da se perilice za rublje koriste na programima koji imaju nižu potrošnju. Početkom leta Kurtović je govorio i o tome kako racionalno koristiti klima-uređaje.
– Ne držimo upaljenu klimu u stanu deset sati na 22 stepena, nego četiri sata na 26 stepeni. Kada postavite klimu na 22, ona radi punom snagom non-stop i troši dva ili 2,5 kWh na sat. Ako je postavljena na 26 stepeni, radi delom punom snagom i troši jednu kunu ili manje od kune na sat. I onda imate deset sati rada klime po kunu ili deset sati po 2,5 kuna, što je dnevno 10 kuna ili 25 kuna. Kad pomnožite s 30 dana, dobijete ili 300 kuna ili čak 750 kuna – kazao je za Slobodnu Dalmaciju.
“Ukiselite kupus, nabavite svinjske poloutke na selu…”
Ovih dana puno se govori o savetima koje je dao nekadašnji ministar privredea, nesuđeni premijer i čuveni ekonomista Ljubo Jurčić. Kao čovek “stare škole” i velikog iskustva dao je neke savete koje su mnogi dočekali s podsmehom koji bi mogao splasnuti kad stigne jesen.
– Sada nećemo kupovati zamrzivač od 2.000 ili 3.000 kuna, nego ćemo popraviti onaj koji imamo. Cipele je jeftinije popraviti za 50 kuna nego kupiti nove za 500 ili 1000 kuna. I ne treba čekati zimu, treba ih sad pođoniti. Treba pripremiti zimnicu, uložiti. U moje vreme u urbanim sredinama čitave su zgrade mirisale ili smrdele (kako ko voli) po zimnici. Vino kupiti direktno kod proizvođača, 100 ili 200 litara, u podrumu kuće ukiseliti kupus. Neka jedan to napravi, biće dovoljno za više njih – kazao je Jurčić.
A ako neko odluči da se poveže s uzgajivačem na selu pa dogovori svinjsku polutku, kaže da to valja učiniti sada, a ne oko Božića kad je navala.
“Ne treba grejati škole da bi spremačice mogle čistiti”
Gradonačelnik Bjelovara i predsednik HSLS-a, Dario Hrebak, ovih je dana kazao kako je sa direktorima bjelovarskih škola iznio mere za uštede energije.
– Nema više grijanja škole u popodnevnim satima da bi spremačice mogle pospremiti školu. Takvih luksuza više nema. Drugo, temperaturu moramo držati na pristojnom nivou, da deci ne bude niti pretoplo niti hladno. Nema više komoditeta. Nema više otvaranja prozora. Mi smo došli u tu situaciju, o tome treba bez imalo populizma razgovarati. Treba videti šta može da se rebaciti na alternativne sisteme – pelete, drva – rekao je Hrebak.
“Ne otvarajte prozore dok je uključeno grejanje”
U smernicama za energetsku uštedu koje su izradili stručnjaci iz Energetskog instituta “Hrvoje Požar” i Ministarstva privrede i održivog razvoja ističe se da je “održavanje viših temperatura zvazduha u prostorijama za vreme sezone grejanja te spuštanje temperature otvaranjem prozora jedna od najčešćih grešaka kojima se rasipa energija”.
– Ugradnjom termostatskih radijatorskih ventila moguća je ušteda energije čak i do 20 odsto, što zavisi o vrsti termostata i brzini reakcije. Ušteda se ostvaruje tako da termostatski radijatorski ventil sam regulira zadanu temperaturu u prostoriji propuštajući više ili manje tople vode u radijator. Isto tako, ugradnjom sobnog termostata mogu se smanjiti troškovi za grejanje od sedam do 15 odsto.
U istom dokumentu predlaže se korišćenje mašine za veš ili sudove u razdoblju niže tarife i odabirom kratkog programa pranja s niskom temperaturom. Frizžidere i zamrzivače treba pozicionirati na što hladnijem mestu u kući, a nikako u blizini šporeta, radijatora ili bojlera, a sugeriše se i izbegavanje izloženosti tih uređaja sunčevom zračenju. Isto tako, treba isključiti ekrane kompjutera kada se ne koriste, jer oni obično troše oko 50 odsto energije potrebne za rad računara. Temperatura električnog bojlera treba da bude postavljena na 55 do 60 stepeni, a ako se u prostoriji ne boravi više od 24 sata, potrebno ga je isključiti.
BONUS VIDEO
Izvor:
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)