Patrik Jang je završio u invalidskim kolicima nakon saobraćajne nesreće.
Centar koji je dominirao pod obručima Evrolige u dresu Olimpijakosa i Galatasaraja je samo tri godine nakon završene karijere zbog povreda mogao da pogine zbog neadekvatne signalizacije na putu.
– Vozio sam oko 35 kilometara na sat. Nisam jurio, ali nisam dobro poznavao put. Kada krenete niz padinu, znak za zaustavljanje je udaljen samo devet metara. Put nije prometan, ali na njemu mogu da se nađu automobili i kamioni koji prevoze svu vrstu opreme. Bilo mi je na umu samo neposredan strah da ću nekoga udariti. Pokušavao sam da se sklonim s puta što sam brže mogao kada sam pritisnuo kočnicu i okrenuo. Moje vozilo se kretalo potpuno paralelno s putem, nastavilo da klizi i odjednom se prevrnulo. Pokušao sam da se učvrstim dok mi se telo okretalo. U blizini puta nije bilo zaštitne ograde. Kada je auto sleteo i stao, pritisnuo mi je kičmu tačno na sredini leđa – istakao je Jang.
View this post on Instagram
I pored svega, on razmišlja pozitivno.
– Ako su ljudi pesimisti i negativni, nešto poput onoga što se meni dogodilo, gurnilo bi ih još više na dno. Ali uvek sam bio pozitivna i optimistična osoba, što mi pomaže da se nosim sa situacijom u kojoj se nalazim. To je ono što želim da ljudi shvate. Svaka čast meni, ja sam Patrik Jang i još sam tu – rekao je košarkaš.
Lekari su mu brzom intervencijom spasili život, ali je on svestan da su mu napredak medicine i nauke ipak omogućili da preživi.
– Pre 50-60 godina nije bilo šanse da neko preživi ovakvu nesreću. Ali danas, s napretkom medicine i nauke, možete da imate normalan život. I dalje učimo svaki dan o povredama kičme. Nemoguće je reći šta se može, a šta ne. S takvom povredom, šanse mi nisu naklonjene da ponovo prohodam, ali mnogima je rečeno da neće stati na noge, ali ipak jesu. Trudiću se da to uradim, zbog sebe, zbog porodice, za svoju veru i da dokažem da se to može i da će tako biti. Moto je ‘Zašto ne bi taj 1% pobedio da prohodam?’ Neću dozvoliti da me ono što mi se desilo definiše kao osobu. Koja god vrata da mi Bog otvori, ja ću proći kroz njih. Ne želim samo da dobijam čekove od invalidske penzije, već da radim posao koji će biti važan za svet, želim da drugima budem inspiracija i da im dam priliku da se redefinišu – podvukao ej Jang.
Bonus video:
Komentari (0)