Pevačica Vesna Vukelić objavila je svoj roman prvenac „Misterija crne žene”, knjigu o crnoj magiji i borbi dobra i zla, a osim o romanu, Vendi za Objektiv, između ostalog, otkriva u kakvoj je vezi sa gradonačelnikom Banjaluke, kao i da li će se uskoro vratiti na estradnu scenu.
Vaš roman je protkan demonima i vešticama, za koje kažete da su zasnovani na istinitim likovima. Da li zaista verujete u crnu magiju?
– Ne postavlja se pitanje da li ja verujem u magiju. Crkva je izričito duhovna institucija u borbi protiv zlih duhova, odnosno magije. Vračare, gurui i veštice pomoću nje nanose zao duh na žrtvu i u tom pro cesu je potreban DNK ciljane osobe, baš kao što je potreban forenzičarima. Ta šifra je ključni momenat koji koriste vračare u robotiranju svojih žrtava i to jeste glavni zamajac mog romana. Zapravo, u njemu objašnjavam kako čovek današnjice strada i gine od svog neznanja, dok magija ši trljaju prste, šake i štikliraju jednu po jednu žrtvu.
Šta znači robotiranje i možete li nam dati neki primer?
– Osoba na koju su bačene čini i koja je pod uticajem magije postaje robot u službi zlih sila. Nedavno se završio rijaliti u kome su svi mogli da vide da je Dalila Dragojević bukvalno napravila čitavu priču od robotiranja nesrećnog Dejana. Znači, Dejan je bio žrtva robotiranja sopstvene žene punih pet godina.
Kako je moguće da o tome pričamo u 21. veku?
– Zato što je čovek današnjice izgubio duhovni imunitet, a duh je, pre svega, čin krštenja. Bez ocrkvenjavanja, odlaženja na liturgije, posta i pričešća čovek je nezaštićen i na njega je lako baciti čini, koje mogu imati fatalan ishod.
Da se vratimo malo u prošlost. Nije tajna da ste bili sa Vojislavom Šešeljem. Čime vas je vojvoda osvojio?
– Svojim stavom i inteligencijom. U to vreme je bio predsednik Srpskog četničkog pokreta i zalagao se da se rehabilituje general Draža Mihailović, kao i da se ponovo uspostavi monarhija. Bio je za sve za šta sam se i sama zalagala.
U kakvim ste danas odnosima i da li je pročitao vašu knjigu?
– Ostali smo u jako dobrim odnosima, ali što se tiče knjige, njemu je ta duhovna vertikala zakržljala, pa mu je nisam dala. Niti očekujem da je pročita.
A kome sada pripada vaše srce?
– Samo mojoj ćerki. U mom životu je fokus nad pravim vrednostima, prvenstveno na njoj.
Vašu ćerku su novinari nedavno proglasili za najlepšu Srpkinju. Hoćemo li je videti na estradi?
– Moje dete je na završnoj godini državnog fakulteta i ne interesuje je estrada. Postala je i teniski sudija, dobila tu nagradu novinara, ali time se ne hvalim. Znam da bi većina javnih ličnosti čije dete je sa 22 godine tako uspešno postrojavala novinare da joj salutiraju, ali ja to ne volim.
U medijima su se pojavili naslovi da ste u rođačkim odnosima sa gradonačelnikom Banjaluke Draškom Stanivukovićem. Da li je to istina?
– Moj otac i njegova baka su brat i sestra od strica. Sreli smo se nedavno na svadbi moje sestre koja živi u Australiji, koja je i njegova rođaka. On ih je venčao, s obzirom na to da je matičar po profesiji.
Da li je Stanivuković tražio od vas neku posebnu pesmu da mu otpevate?
– Pevala sam mu „Zorice, Zoro moja”.
Šta nam možete reći o njegovoj vezi sa Tanjom Savić?
– Mislim da nikada nisu bili u vezi i da je ona bila njegov loš marketinški trik. On je čovek bez mrlje u karijeri, a očito je da ga je neko pogrešno posavetovao što se tiče Tanje. Naravno, dosta nas iz familije je bilo protiv toga, tako da je, na sreću, ta priča prošlost.
OVAJ I MNOGE DRUGE TEKSTOVE ČITAJTE U DANAŠNJEM OBJEKTIVU.
Pišu: Ines Grk i Dragana Stanković
BONUS VIDEO:
Komentari (0)