Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u 117. dan.
Čečenski lider Ramzan Kadirov objavio je juče snimak predaje nove grupe ukrajinskih vojnika u selu Vrubovka, Luganska Narodna Republika, preneo je Sputnjik.
23.40 – Kijev: Granatiranje Harkova izvodi vojska Ukrajine
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije tvrdi da ukrajinska vojska granatira civilne ciljeve u Harkovu koji je pod kontrolom Kijeva kako bi ruske snage bile optužene za napade na civile.
Načelnik Centra za kontrolu nacionalne odbrane Mihail Mizincev rekao je na današnjem brifingu da su u tu svrhu jedinice Oružanih snaga Ukrajine rasporedile artiljerijsku bateriju koja periodično gađa stambena naselja Harkova.
– Prema dostupnim pouzdanim informacijama, kijevski režim u Harkovskoj oblasti organizovao je još jednu provokaciju protiv lokalnog stanovništva sa ciljem da naknadno optuži ruske jedinice za navodno neselektivne udare na civile – dodao je on.
Mizincev je rekao i da su ukrajinske formacije opremile skladišta i artiljerijske položaje u gusto naseljenim delovima Kramatorska, odakle granatiraju naselja u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici i rusku vojsku kako bi izazvali uzvratnu vatru.
23.26 – Zelenski: Afrika talac u ratu Rusije sa Ukrajinom
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas, u govoru pred liderima Afričke unije, da je Afrika talac u ratu sa Rusijom, što je doprinelo rastu cena hrane na kontinentu.
Afričke zemlje su pogođene rastućom krizom, zbog koje su cene žitarica, ulja, goriva i đubriva porasle.
Zelenski je rekao da je afrički kontinent u situaciji za koju nije kriv.
– Obraćam vam se u vanrednom stanju, kada imamo rat. U vanrednom stanju za ceo svet, kada je Afrika zapravo uzeta kao talac. Talac onih koji su započeli rat protiv naše države – rekao je Zelenski u video obraćanju pred Biroom Skupštine Afričke unije.
– Ovaj rat može izgledati veoma dalek vama i vašim zemljama. Ali katastrofalno rastuće cene hrane su ga već donele kući milionima afričkih porodica – istakao je on.
Moskva odbacuje optužbe da namerno blokira izvoz žita iz Ukrajine i ističe da su globalna povećanja cena hrane i goriva posledica zapadnih sankcija uvedenih Rusiji vojne intervencije u Ukrajini.
19.10 – Bajden neće posetiti Ukrajinu
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas da neće posetiti Ukrajinu kada kasnije ovog meseca otputuje u Evropu na samit sa saveznicima Vašingtona.
On je u obraćanju novinarima rekao da veruje da je velika verovatnoća da će Ukrajina postati članica Evropske unije.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
19.09 – Zelenski bio u Lisičansku u trentuku kada je bombardovan
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski boravio je u tajnoj poseti gradu Lisičansk u Donbasu, koji je u tom trenutku bombardovan, izjavila je danas poslanica njegove stranke “Sluga naroda” Marjana Bezuglaja.
Poslanica je na svom Fejsbuku objavila fotografiju Zelenskog među ukrajinskom vojskom, preneo je TAS S.
Više o ovome pročitati klikom OVDE.
18.23 – Borelj: Krajem nedelje signal za integracije Ukrajine, Moldavije i Gruzije
Šef diplomatije EU Žozep Borelj izjavio je danas da bi lideri EU sa samita koji se krajem nedelje održava u Briselu trebalo da posaalju snažan signal jedinstva i podrške Ukrajini, Gruziji i Moldaviji kroz sagalsanost za početak njihovog puta evrointegracija.
– Evropski savet bi trebalo da krajem ove nedelje pošalje signal o početku evrointegracija za ove tri zemlje. Ovo je snažan signal koji se mora čuti, ne samo u Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, već isto glasno i van naših granica kao prikaz naše snage, jedinstva i podrške ovim zemljma, posebno onoj koja trpi agresiju od strane Rusije – porčio je Borelj.
On je posle sastanak Saveta ministara spoljnih poslova EU 27 u Luksemburgu poručio da su šefovi diplomatija odlučcni da nastave sa “punom podrškom Ukrajini u svim oblicima”, pocev od vojne pomoći, pa do vršenja dodatnog pritisaka na Rusiju i rada sa međunarodnom zajednicom.
Borelj je nagalsio da ruski rat protiv Ukrajine nanosi štetu “ne samo Ukrajini već i celom svetu” kroz skok cena hrane i energenata i ponovio da je Rusija odgovorna za globalnu krizu u snabdevanju hrane i glad u svetu.
– To je nameran pokušaj da se hrana iskoristi kao oružje i nameran pokušaj pritiska putem stvaranja gladi u svetu, a tipičan primer ruske preopagande je to što oni stvore problem za koji okrive druge – dodao je Borelj.
On je nagalsio da je EU “otvorena da sasluša zabrinutosti” pojedinih afričkih lidera u pogledu posledica koje stvaraju sankcije EU na globana tržišta, uključujući i sankcije uvedene na izvoz đubriva iz Belorusije, ali i ocenio da sankcije imaju uticaj samo na zemlje čalnice, a ne na treće zemlje.
Istovremneo, on doaje da će EU izdvojiti milijardu evra za pomoć zemljama severne Afrike oko stabiliazcije tržišta hrane.
18.13 – Orban: Kandadati za članstvo u EU da budu Ukrajina, Moldavija, Gruzija i BiH
Mađarski premijer Viktor Orban zalaže se da se status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dodeli nekoliko evropskih država, izjavio je danas njegov sekretar za štampu Bertalan Havasi.
Orban je to izjavio na video-konferenciji kojoj je danas prisustvovao u okviru priprema za dvodnevni samit Evropske unije koji će biti održan u četvrtak i petak.
Na sastanku sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i premijerima Belgije, Bugarske, Estonije, Luksemburga i Malte, Orban se složio sa predlogom EU da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata, rekao je Havasi.
Istovremeno, Orban i nekoliko drugih šefova država pozvali su da se isti status da Gruziji i Bosni i Hercegovini, rekao je on.
17.44 – Ukrajina: Zabranjena stranka “Opoziciona platforma – Za život”
Ukrajinski sud zabranio je prorusku stranku “Opoziciona platforma – Za život” koju vodi Viktor Medvedčuk, bliski saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, saopštilo je danas ukrajinsko Ministarstvo pravde.
U saopštnju se navodi da je sud u zapadnom gradu Lavovu odlučio da prenese na državu svu imovinu, sredstva i drugu imovinu koja pripada toj partiji, koju predvodi Medvedčuk, inače bogati biznismen optužen za izdaju.
Ministarstvo je postupilo prema zakonu koji je prošlog meseca usvojio parlament i koji mu je omogućio da se obrati sudu da traži zabranu stranaka čije se aktivnosti smatraju pretnjom Ukrajini.
Ukrajinski savet za nacionalnu bezbednost i odbranu preporučio je da se ova definicija primeni na Medvedčukovu partiju, drugu po veličini u parlamentu.
– Sud je zabranio delovanje političke partije “Opoziciona platforma – Za život”. Odgovarajući na tužbeni zahtev Ministarstva pravde, Osmi upravni apelacioni sud je doneo odluku – navelo je Ministarstvo na Fejsbuku.
Stranka se protivila odluci parlamenta da prizna Rusiju kao državnog agresora nakon što je održan referendum o pripajanju Kirma Rusiji 2014. godine i podržala, kako navodi Rojters, separatiste koje podržava Rusija na istoku Ukrajine.
Njeni poslanici su preferirali bliske veze sa Moskvom umesto integracije sa Evropom.
Medvedčuku preti kazna do 15 godina zatvora ako bude osuđen za izdaju i kršenje zakona i običaja ratovanja.
17.37 – Moskovski sud: Zabrana Mete na rukoj teritoriji – zakonita
Moskovski gradski sud je odbracio danas žalbu korporacije Meta Platforms i presudio da je zabrana njenih servisa Fejsbuk i Instagram na teritoriji Rusije zakonita zbog objava ekstremističkog delovanja.
– Odluka prvostepenog suda smatraće se zakonitom i osnovanom, a žalba predstavnilka Mete neće biti uvažena – pročitao je sudija rešenje, nakon čega je odluka suda u skladu sa proceduralnim standardima stupila na snagu.
Korporacija Meta se smatra ekstremističkom u Ruskoj Federaciji.
Agencija Rojters podseća da je Rusija u martu saopštila da njena presuda o ekstremizmu neće uticati na Metin servis za slanje poruka Vocap, već da se fokusira na Fejsbuk i Instagram.
Advokat Mete Viktorija Šakina je tada na sudu rekla da kompanija nije sprovodila ekstremističke aktivnosti i da je protiv rusofobije.
Rusija je prvo zabranila Fejsbuk zbog ograničavanja pristupa ruskim medijima, dok se Instagram našao na meti nakon što je Meta saopštila da će omogućiti korisnicima društvenih medija u Ukrajini da postavljaju poruke u kojima se poziva na nasilje protiv ruskog predsednika Vladimira Putina i trupa koje je Moskva poslala u tu zemlju.
Meta je kasnije suzila svoje smernice zabranjujući pozive na smrt šefa ruske države, dodajući njene smernice nikada ne bi trebalo tumačiti kao odobravanje nasilja nad Rusima generalno.
17.28 – Ukrajina: Skladište hrane u Odesi uništeno u ruskom raketnom napadu
Skladište hrane u ukrajinskoj crnomorskoj luci Odesi uništeno je u ruskom raketnom napadu, u kojem nijedan civil nije ubijen, saopštila je danas ukrajinska vojska.
Operativna komanda “Jug” saopštila je da su ruske snage ispalile 14 projektila na jug Ukrajine tokom tročasovne baražne paljbe zbog, kako su naveli, uspeha ukrajinskih snaga.
Ruska vojska još uvek nije komentarisala izveštaje o ovom napadu.
Ranije danas, portparol regionalne administracije izjavio je da su grad Odesu na jugu Ukrajine potresle ekplozije.
Portparol je naveo da ne može da pruži više detalja o eksplozijama, koje su se čule nakon što su se oglasile sirene za vazdušni napad.
16.36 – Zabrana ulaska na imanje Parlamenta za ambasadora Rusije u VB
Ambasadoru Rusije u Velikoj Britaniji Andreju Kelinu i drugim ruskim diplomatama u Londonu biće zabranjeno da uđu na imanje Parlamenta.
– Kao formalno akreditovani predstavnik ruske vlade, ambasador neće biti dočekan na skupštinskom imanju do daljnjeg – poručio je predsednik Donjeg doma britanskog Parlamenta Lindzi Hojl.
Kako navodi Gardijan, zabrana je neformalno na snazi od kraja februara, kada je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
16.19 – Rusija optužila neke članice G20 za politizaciju sastanka
Rusija je danas optužila neke članice Grupe 20 najrazvijenijih ekonomija sveta za politizaciju sastanka o globalnom zdravlju.
Sukob u Ukrajini zasenio je sastanke G20 ove godine, a Indonezija, koja trenutno predsedava G20, bori se da zadrži grupu ujedinjenom i odupire se pritiscima zapadnih članica da isključe Rusiju.
– Tražimo od naših kolega da ne politizuju zdravstvenu platformu G20 i da ostanu u okviru svog mandata i razgovaraju o zdravstvenoj zaštiti – rekao je zvaničnik ruskog ministarstva zdravlja Oleg Salagaj, na sastanku ministara zdravlja G20 u indonežanskom gradu DŽogukarta.
Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Australije i Kanade pozvali su Rusiju da prekine agresiju.
Zamenica sekretara američkog Ministarstva zdravlja, Andrea Palm, rekla je da je “rat u Ukrajini direktno u suprotnosti sa ciljevima zdravstvene zaštite G20 i njihovim ciljem promovisanja globalnog zdravlja”.
– Daleko od promovisanja globalnog zdravlja, Rusija je poremetila zdravstvene usluge, uništila zdravstvene ustanove i nastavila da napada zgrade u kojima se kriju nevini civili, uključujući decu – poručila je Palm.
Na današnjem sastanku, Rusija nije bila u skladu sa većinom članica zbog svog opreza u vezi sa fondom vrednim više milijardi dolara, koji su zemlje G20 privremeno pristale da osnuju radi jačanja prevencije pandemije.
– Stvaranje takozvanog finansijskog posredničkog fonda nosi određene rizike – poručio je Salagaj.
Rekao je da je neophodno da se obezbedi održivo finansiranje Svetske zdravstvene organizacije – SZO, za stvaranje kapaciteta u okviru nje za borbu protiv pandemija.
16.14 – EU: Ruska hrana i đubriva nisu pod sankcijama
Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija, koje se ne odnose na ove proizvode, izjavio je danas šef za spoljnu politiku EU Žozep Borelj.
– Naše sankcije nisu usmerene na hranu, ni na đubriva. Svi koji žele da kupuju rusku hranu i đubriva mogu to da rade, nema prepreka. Dakle mogu da posluju, mogu da kupuju, mogu da transferišu, mogu da se osiguraju – rekao je Borelj novinarima uoči sastanka ministara spoljnih poslova zemalja EU, posvećenog nalaženju načina za deblokadu ukrajinskog žita koje stoji u crnomorskim lukama zbog tekućeg vojnog sukoba u toj zemlji.
Međutim, kako prenosi Raša tudej, sankcije EU odnose se na rusko brodarstvo, što sprečava isporuke žita i đubriva iz zemlje na globalno tržište. To je, po oceni ovog medija, dovelo do rastuće prehrambene krize, pri čemu su cene pšenice dostigle rekordno visoke nivoe u poslednja dva meseca.
Svetska trgovinska organizacija – STO, procenjuje da se u ukrajinskim lukama trenutno nalazi između 22 i 25 miliona tona žitarica. Zapadne nacije optužuju Rusiju da blokira ovaj izvoz, dok Moskva to negira i navodi da želi da osigura bezbedan prolaz kroz Crno more brodovima natovarenim žitom, ali da ukrajinska vojska to onemogućava jer je postavila mine u lukama.
Prema Borelju, posledice krize u Ukrajini “postaju veoma opasne ne samo za Ukrajinu već za ceo svet”.
– Moram ponovo da upozorim na opasnost od velike gladi u svetu, posebno u Africi. Rat je taj koji izaziva poskupljenja i oskudicu energije i hrane. Podržavamo napore Ujedinjenih nacija za deblokadu izvoza iz Ukrajine – rekao je on.
16.14 – Nemačka: Zaplenjeni stanovi i ruskog poslanika i supruge
Nemacko tužilastvo saopštilo je danas da je zaplenilo tri stana i bankovni račun u vlasništvu ruskog poslanika i njegove supruge, koji su pod sankcijama EU zbog invazije Rusije na Ukrajinu.
Tužilastvo u Minhenu saopštilo je da ruski poslanik i njegova supruga, koji su identifikovani samo kao L. i K, zajedno poseduju dva stana u tom gradu i da su nastavili da zarađuju novac njegovim izdavanjem, uprkos sankcijama.
Iz tužilaštva kažu da je supruga poslanika, koja je registrovana kao građanka Minhena, vlasnik trećeg stana u tom gradu i da je za njegovo iznajmljivanje uzimala kiriju.
Oboje se sumnjiče za kršenje nemačkog zakona o spoljnoj trgovini.
Ljudi koji žive u iznajmljenim stanovima mogu da ostanu u njima, ali kiriju ubuduće ne smeju da plaćaju ruskom poslaniku i njegovoj supruzi, već moraju da je predaju okružnom sudu u Minhenu.
Na zaplenjen bankovni racun stiže mesecna zakupnina za stanove od oko 3.500 evra, navodi tužilaštvo.
15.07 – Mađarska ponudila svoju teritoriju za prevoz žita iz Ukrajine
Mađarska je ponudila svoju teritoriju kao moguću rutu za izvoz ukrajinskog žita zbog prekida uobičajenih ruta preko Crnog mora izazvanog ruskom vojnom operacijom u toj zemlji, izjavio je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Sijarto, koji je taj predlog izneo na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije, takođe je rekao da ne očekuje prekid u isporukama ruskog gasa Mađarskoj.
14.56 – Rusija: Napad na gasne platforme mogao bi da nanese štetu Odesi
Napad Ukrajine na crnomorske gasne platforme mogao je da izazove veliku katastrofu i da nanese štetu Odesi, izjavila je danas ruska senatorka Olga Kovitidi.
– Ukrajinske snage suviše dobro znaju da se polje nalazi samo 71 kilometara izvan Odese – rekla je senatorka Kovitidi sa Krima.
Kako je rekla, pogoditi gasno polje “bilo je van svake logike”.
– Ukrajinske trupe udaraju bez prestanka i bez razmišljanja – rekla je Kovitidi, pitajući se kome je Ukrajina zaista htela da našteti, Rusiji ili civilima u Odesi.
Ukrajinske snage izvele su jutros napad na platforme za bušenje naftne i gasne kompanije na Krimu “Černomorneftegaza”, koja razvija nalazište u blizini Odese.
Nekoliko radnika je ranjeno, neki se vode kao nestali.
14.15 – Trećina zemalja EU zalaže se za nov paket sankcija Rusiji
Nekoliko zemalja Evropske unije se zalaže za početak rada na novom paketu sankcija protiv Rusije i Belorusije zbog napada na Ukrajinu i takođe žele da daju veću vojnu podršku Kijevu, prenosi Rojters pozivajući se na diplomate i nacrt dokumenta.
Kako su navele diplomate, otprilike jedna trećina od 27 vlada EU, uglavnom nordijskih i istočnih država, želi da Evropska komisija započne rad na novoj rundi sankcija.
Najnovija verzija nacrta zaključaka samita lidera EU koji će se održati kasnije ove nedelje, ne uključuje upućivanje na nove sankcije, ali diplomate kažu da će tekst od 15. juna, u koji je Rojters imao uvid, verovatno biti izmenjen posle sastanka izaslanika EU kasnije tokom dana.
Posle višenedeljnih sporenja, EU je prošlog meseca pristala na šestu rundu restriktivnih mera protiv Rusije i Belorusije, koje su uključivale zabranu nafte i sankcije brodarstvu i bankama.
Kako su rekli zvaničnici, ograničavanje ili smanjenje uvoza gasa iz Rusije u ovom trenutku se smatra previše osetljivim pitanjem, s obzirom na veliko oslanjanje EU na ovaj izvor energije iz Rusije.
Kako se navodi, ambasadori EU su razgovarali i o novoj vojnoj podršci Ukrajini, iako su i dalje podeljeni po tom pitanju.
Prema nacrtu zaključaka za samit 23-24. juna, EU “ostaje snažno posvećena pružanju dalje vojne podrške, kako bi pomogla Ukrajini da ostvari svoje inherentno pravo na samoodbranu od ruske agresije”.
Švedska i Poljska predvode grupu nordijskih i istočnih zemalja koje pozivaju na hitnu isplatu dodatnih sredstava Ukrajini.
EU je već stavila na raspolaganje dve milijarde evra vojne podrške Kijevu iz Evropskog mirovnog fonda.
13:37 Peskov: Zabrana tranzita u Kaljiningrad bez presedana
Zabrana koju je uvela Litvanija na tranzit robe u ruski region Kalinjingrad je bez presedana i nezakonita, poručio je na današnjoj konferenciji za novinare portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
“Ova odluka je zaista bez presedana. Ona krši sva moguća pravila. Razumemo da to proizlazi iz odluke Evropske unije da proširi sankcije na tranzit robe. Mi, međutim, smatramo da je to nezakonito”, istakao je Peskov, prenosi TAS S.
13:36 Peskov odbio da komentariše moguće posredovanje Merkel
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je danas da komentariše informaciju o potencijalnom angažovanju bivše nemačke kancelarke Angele Merkel kao posrednika između Rusije i Ukrajine.
“Ne mogu da odgovorim na pitanje da li gospođa Merkel može da igra takvu ulogu u budućnosti. Ona je napustila sve funkcije i čuli smo da je rekla da se neće vraćati u politiku. Videćemo”, predočio je Peskov na konferenciji za novinare, prenosi TAS S.
On je ocenio da stil pregovora koji je odabrao Kijev nije doneo ništa dobro Ukrajini.
“Mi smo upoznati sa ovim stilom pregovora koji Ukrajini nije doneo ništa dobro”, poručio je Peskov komentarišući izjavu ukrajinske strane o spremnosti da se u avgustu vrati za pregovarački sto.
11:20 MO tvrdi: U Ukrajini samo dva državljana BiH
Iz Ministarstva odbrane BiH tvrde da su na ukrajinsko ratište, prema njihovim saznanjima otišla samo dva državljanina BiH i da se jedan bori na ukrajinskoj, a drugi na ruskoj strani.
“Ministarstvo sigurnosti BiH i sigurnosne agencije imaju saznanja o odlascima dva državljanina BiH na ratište u Ukrajinu (jedan na strani Ukrajine, a drugi Rusije) pa su time i potpuno neistiniti podaci odlazaka i poginulih državljana BiH kako je to objavljeno u medijima pozivajući se na ruske izvore”, saopšteno je na fejsbuk nalogu ovog ministarstva.
Naveli su i da iznošenje, kako tvrde, netačnih i neproverenih informacija, ima negativan efekat na opštu bezbednosnu situaciju i doprinosi uznemiravanju građana i javnosti.
Rusi su, naime, u nedavnom izveštaju objavili da je od početka specijalne operacije u Ukrajini stiglo 167 državljanina BiH.
09:34 U Ukrajini i plaćenici iz Austrije
U Ukrajini se, na strani vlasti u Kijevu, bori oko 7.000 stranih plaćenika iz 64 zemlje, a među njima je i pet državljana Austrije, proizilazi iz liste koju je objavilo Ministarstvo odbrane Rusije.
Od pet Austrijanaca dvojica su poginula u borbama, dvojica se još nalaze na liniji fronta, a jedan je napustio Ukrajinu, tvrde ruske vlasti.
“Mi nemamo takve podatke. Na početku rata bilo je više anonimnih upita o mogućnosti učešća u ratu “, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Austrije Gabrijele Juen.
Ona je istakla da im je iz Ministarstva poručeno da Austrijancima, koji se bore u stranoj vojsci preti gubitak državljanstva.
Najveći broj stranih plaćenika, prema ruskim podacima je iz Poljske (1.831), zatim Rumunije (504), Velike Britanije (422), Hrvatske (204), Francuske (183), Bosne (167).
Zanimljivo je da se na strani ukrajinske vojske borilo i 55 državljana neutralne Švajcarske.
Ukrajina je preko interneta vrbovala strance za priključenje njihovoj borbi protiv Rusije.
Čak je i Ambasada Ukrajine u Austriji pozivala Austrijance, preko svog fejsbuk profila, na priključenju jedinici stranih plaćenika.
Nakon protesta Ministarstva spoljnih poslova Austrije Ambasada je izbrisala poziv za priključenje ratu.
07:25 Ukrajinske snage granatirale područje Suzemka
Guverner Brjanske oblasti Aleksandar Bogomaz objavio je jutros na Telegram kanalu da su ukrajinske snage granatirale civilno područje Suzemka, da je u tom napadu ranjena jedna osoba i potvrdio da su delimično prekinute isporuke električne energije.
“Ukrajinske snage su rano jutros granatirale naselje Suzemka. U napadu je oštećeno nekoliko objekata. Lokalna elektroenergetska mreža je oštećena, a isporuke električne energije su delimično poremećene”, napisao je Bogomaz, preneo je TAS S.
Guverner je objavio i da su “vatreni položaji neprijatelja odmah potisnuti”.
07:10 Zelenski: Rusija će sledeće nedelje intenzivirati napade
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da očekuje da će Rusija pojačati napade na tu zemlju, jer Kijev čeka odluku Evropske unije o tome da li će mu dodeliti status zemlje kandidata za članstvo u EU.
„Očigledno, sledeće nedelje treba očekivati da će Rusija intenzivirati neprijateljske aktivnosti”, naveo je Zelenski u svom noćnom video obraćanju, prenosi Rojters.
On je dodao da Rusija neće biti agresivna samo prema Ukrajini, već i prema drugim evropskim zemljama, navodi britanska agencija.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)