Iščekujući da mu se ćerka Hana porodi i da se prvi put ostvari u ulozi dede, kompozitor Tonči Huljić sebe već vidi u ulozi Žike iz filma „Lude godine”.
Tonči u razgovoru za Objektiv priznaje da je najveći paničar, te da već sad preduzima korake koji će njegovoj unuci olakšati detinjstvo.
Koliko ste uzbuđeni što ćete postati deda?
– Moram priznati da sam uzbuđen i pomalo u tremi od svega toga. Srećom, imam vrlo stamenu suprugu, koja će brinuti o tome. Već smo se dogovorili da pripomognemo kad se mala rodi, pošto je Petar konstantno na nastupima. Ja se pomalo ljutim zbog toga, jer nema potrebe toliko da radi.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Znači, već je postignut dogovor za pomoć kad stigne beba?
– Najnormalnije je da će se dve bake baviti unukom.
A vi ćete uzeti kolica i krenuti sa unukom u šetnju?
– Nemam problem sa takvim eksponiranjem. Mi živimo jedan normalan život. Najnormalnije izlazim među ljude, šetam po rivi, ali u poslednje vreme to postaje tako da te ljudi na ulici zaustavljaju sa pitanjem „pare ili selfi?”, pogotovo deca.
Razmišljate li o tome šta vas sve čeka, da li ste, recimo, gledali film „Kakav deda, takav unuk”?
– Kako da ne. To je deo opšte kulture nas koji smo se rodili u Jugoslaviji. Na mene je puno veći utisak ostavio prvi film iz tog serijala – „Lude godine”. To je bila baš ozbiljna priča, a onda se posle sve to „izvitoperilo” u komediju u kojoj je Gidra izdominirao.
Možete li sebe da vidite kao Žiku?
– Sigurno će biti takvih slučajeva, ali Gidra je bio u situaciji da brine o unuku. Ja verujem da neće biti potrebno dugo čekati i na takvu situaciju.
Ko je vama bliži, prijatelj Žika ili prijatelj Milan?
-Recimo da sam baš po sredini. Dobro, Milan je bio pomalo krut, što nije baš moj stil. Žika je opet druga krajnost (smeh), ali bliži mi je Žika.
Da li je sve spremno za unuku?
– Sve je spremno u svim kućama (smeh). Ograđuju se svi rizični prostori i bazeni da ne može da se priđe, da ne bi beba kojim slučajem upala ukoliko neko za trenutak ne bude pored nje. Ja sam tu malo paranoičan. Verovatno sam i dosadan svojoj deci, ali srećom, pristojni su, pa mi ništa ne kažu.
Ko će tu, dakle, biti najveći paničar?
– Ja. Ja. Ja! Neću biti stalno oko deteta, ali ću zapitkivati za dete i maltretirati sve oko sebe.
Javnost je bila iznenađena brzim brakom između vaše ćerke i Petra Graša. Da li su i Huljići bili zatečeni njihovom emotivnom vezom?
– I ja sam bio iznenađen. Nas su sve iznenadili.
Kakav je Petar kao zet?
– Odličan. Kakav je čovek, takav je i zet.
Da li su se slegli utisci sa svadbe?
– Bilo je baš fino. Nije nas maltretirala muzika, nije bilo skakanja po stolovima, bilo je baš ugodno za nas sedamdesetak. Pozvaćemo još jednom sve prijatelje, jer nije bilo previše gostiju pošto je u to vreme još bila korona.
Da li ste Hani i Petru na osnovu sopstvenog iskustva dali neki savet za skladan brak?
– Nisu pitali za savet, a i nema potrebe da me pitaju. Oni su toliko kompatibilni da je to neverovatno. Trebalo bi zapravo mi njih da pitamo za savet, bez obzira što je to mlad brak. Oboje imaju žicu za humor i međusobno. Hana obožava da jede, Petar obožava da kuva. Kao da smo ga mi birali. Kod njih se ne oseća apsolutno nikakva razlika u godinama.
Da ste tražili boljeg zeta, ne biste ga našli?
– Mislim da ne.
Piše: Aleksandar Dačić
OVAJ I MNOGE DRUGE TEKSTOVE ČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA.
Komentari (0)