Turski popis iz 1455. pokazuje ČIJE je Kosovo: Dokument sastavljen sredinom 15. veka je NEPOKOLEBLJIV

Turski popis na Кosovu i Metohiji iz 1455. godine pokazuje da je u to vreme na tlu srpske pokrajine živelo neuporedivo manje Albanaca nego Srba. Od svih imena i prezimena koja se pominju u popisu, 95,88 odsto bila su srpskog, a svega 0,26 albanskog porekla. Falsifikovanje istorije, čemu već decenijama pribegava albansko stanovništvo koje živi na tlu srpske pokrajine, potvrđeno je ovim dokumentom iz polovine 15. veka, po kome je na Кosmetu bilo skoro 13.000 srpskih kuća, a albanskih samo 46. Prema poslednjem popisu stanovništa, sprovedenom početkom aprila 2011, na teritoriji pokrajine živelo je ukupno 1,7 miliona ljudi. Ovaj broj uglavnom obuhvata Albance, pošto popis nije sproveden u četiri opštine na severu pokrajine, a i najveći deo Srba južno od Ibra ga je bojkotovao. Ogromna albanska većina, koja je trenutno činjenično stanje, zajedno sa ilirskom hipotezom o albanskom poreklu, predstavlja temelj prava koje taj narod polaže nad tlom koje pripada Srbima. Do te većine došlo je samo i isključivo terorom, genocidom i progonom koji su u poslednjih pet stotina godina sistematično sprovodili Turci i Albanci muslimanske veroispovesti.

Zato je neobično da srpsko istorijsko pravo na КiM brani upravo jedan osmanlijski dokument, koji ne samo da dokazuje da su Albanci novopridošlice na toj zemlji već i dovodi u pitanje ilirsku hipotezu.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

DRASTIČNO OBRNUTO

Naime, otomanski defter, odnosno opšti katastarski poreski popis iz 1455. koji je napravljen u zemlji Brankovića (otprilike isto što je danas teritorija Кosova i Metohije) zabeležio da je demografska situacija tada bila obrnuta u odnosu na današnju – i to drastično! Osmanlijski popisivač zabeležio je da na Кosovu i Metihiji postoji 480 naseobina, u kojima živi 13.696 odraslih muškaraca, 12.985 kuća i još 14.087 nosilaca domaćinstava. Neki odrasli muškarci nisu imali svoju kuću, pa su tako zabeleženi kao siromasi, dok su pojedine kuće deljene na više domaćinstava.

DVE КUĆE PO SELU

Pažljivim proučavanjem onoga što je zabeležio osmanlijski popisivač na КiM ustanovljena je frapantna etnička struktura stanovništa. Osim srpskih, na teritoriji Кosmeta je u to doba bilo i 75 vlaških domaćinstava u 34 sela, 17 bugarskih u 10 sela, pet grčkih u Lauši i Vučitrnu, jedno jevrejsko u Vučitrnu i jedno hrvatsko, dok je u 23 sela albanskih domaćinstava bilo svega 46. Od svih imena i prezimena koja se pominju u popisu, 95,88 odsto su bila srpskog porekla, a albanskog 0,26. Dakle, pre 567 godina u proseku su svega dve kuće po selu bile albanske. Da je taj procenat bio zanemarljiv u odnosu na Srbe, svedoče i imena toponima na toj teritoriji, koja su isključivo srpska, i da ne postoji nijedan naziv mesta, planine ili reke koji je potekao iz albanskog jezika.

NI DVA ODSTO

U 14. veku etnička struktura je bila još dramatičnija. Naime, Dečanska hrisovulja iz 1330. sadrži detaljan spisak domaćinstava koja su popisana u Metohiji i današnjoj severnoj Albaniji, na metohu manastira Visoki Dečani. Tako znamo da su od 89 sela samo tri bila albanska, te da su od 2.166 zemljoradničkih gazdinstava i 2.666 stočarskih samo 44 bila albanska. Izraženo u procentima, to je 1,8 odsto.

Piše: 

Ovu i druge aktuelne vesti možete pročitati u štampanom izdanju Objektiva za 11. maj.

BONUS VIDEO: