Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u 68. dan. Ujedinjene nacije i Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) potvrdili su juče da je upočela evakuacije ljudi iz čeličane Azovstal u ukrajinskom gradu Marijupolju.
Oko 80 civila, među kojima žene i deca, evakuisano je iz zone čeličane Azovstalj u Marijupolju, zahvaljujući inicijativi predsednika Rusije Vladimira Putina, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
15.40 Nemačka o ukidanju sankcija Rusiji
Pitanje o eventualnom ukidanju sankcija Rusiji može se razmatrati samo pošto Rusija i Ukrajina sklope mirovni sporazum. U doglednoj budućnosti to pitanje nije na dnevnom redu, saopštio je portparol Vlade Nemačke Štefen Hebeštrajt.
15.15 Pelosi se zahvaljuje za pomoć Ukrajini
Delegacija američkog Kongresa koju predvodi predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi boravila je danas u Varšavi kako bi izrazila zahvalnost Poljskoj na humanitarnoj i drugoj podršci Ukrajini.
14.55 Mariupolj: Evakuisano 33 dece
Još 214 ljudi evakuisano je iz Marijupolja u Bezimeno, uključujući 33 dece, saopštio je štab teritorijalne odbrane DNR.
14.05 Ukrajinska vojska granatirala Kalinovo
Ukrajinska vojska granatirala je Kalinovo u Luganskoj Narodnoj Republici, ispalivši 15 projektila kalibra 120 milimetara, saopštilo je Predstavništvo LNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.
13.49 – Zelenski: Pola miliona Ukrajinaca ilegalno odvedeno u Rusiju
Pola miliona Ukrajinaca je ilegalno odvedeno u Rusiju ili druga mesta protiv svoje volje, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Govoreći za grčku državnu televiziju ERT, Zelenski je ukazao na to da se preostali civili u fabrici Azovstalj u gradu Marijupolju plaše da se ukrcaju u autobuse, jer veruju da će biti odvedeni u Rusiju, prenosi AP.
Ujedinjene nacije su počele evakuaciju civila iz fabrike, a Zelenski kaže da ga je generalni sekretar UN Antonio Gutereš uverio da će oni koji su evakuisani biti prebačeni u oblasti pod kontrolom ukrajinske vlade.
– Želimo da verujemo u ovo – izjavio je ukrajinski predsednik, prenosi američka agencija.
13.24 – Marijupolj: Autobusi za evakuaciju još nisu stigli
Autobusi poslati da evakuišu civile iz ukrajinskog grada Marijupolja koji se ne nalaze u kompleksu železare Azovstalj još nisu stigli do dogovorenog mesta preuzimanja, saopštile su danas gradske vlasti.
Ovo saopštenje je u suprotnosti sa ranijim izveštajem da su ti civili napustili razoreni lučki grad na jugoistoku Ukrajine, prenosi Rojters.
Gradsko veće je pozvalo evakuisane da ostanu na svojim mestima, a nije jasno šta je izazvalo kašnjenje.
Ranije danas Petro Andrjuščenko, pomoćnik gradonačelnika Marijupolja, izjavio je da su autobusi napustili Marijupolj, ali je kasnije objavio poruku koja je potvrdila zastoj u planiranoj evakuaciji.
Civili o kojima govori Andrjuščenko su stanovnici Marijupolja koji nisu zatvoreni u železari Azovstalj, odakle evakuaciju organizuju Ujedinjene nacije i Međunarodni komitet Crvenog krsta, prenosi britanski servis.
12.58 – Dolar se drži blizu najvišeg nivoa u poslednje dve decenije
Dolar se drži danas blizu 20-godišnjeg maksimuma dok se evro trguje oko nivoa od 1,05 dolara, a investitori se pripremaju za poslovno intenzivnu radnu sedmicu u kojoj se očekuju sastanci više centralnih banaka, kao i povećanje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi (FED).
Berze u Aziji i Londonu su zatvorene zbog prvomajskih praznika, tako da je trgovanje uglavnom prigušeno.
Investitori predviđaju da će FED podići referentnu kamatu za 50 baznih poena ove nedelje u nastojanju da ukroti rastuću inflaciju.
To je, zajedno sa očekivanim sporim zaoštravanjem monetarne politike Evropske centralne banke i zabrinutošću koja vlada u pogledu uticaja rata u Ukrajini na ekonomiju evrozone, podstaklo tražnju investitora za dolarom i pad evra na nivo koji je poslednji put viđen 2017, navodi Rojters.
Dolarski indeks, koji meri vrednot američke valute prema šest glavnih rivala,iznosio je prema poslednjim raspoloživim podacima 103,19 poena, što je neznatni pad na dnevnom nivou.
Evro je istovremeno porastao za 0,1 procenat na 1,0555 dolara.
Indeks dolara je u aprilu ojačao za 5,0 posto, što je njegov najbolji mesečni učinak od januara 2015. godine.
Tržišni eksperti iz američke podružnice UBS banke naveli su u analizi o kretanjima na valutnim berzama da su smanjili prognozu kursa evra prema dolaru na 1,05 dolara za jun sa prethodnih 1,11 dolara, za septembar prognoziraju kurs jedinstvene valute od 1,06 dolara, za decembar 1,08 dolara, a za mart 2023. godine očekuju nivo od 1,10 dolara.
Što se ostalih valita tiče, dolar je danas ojačao za pola procenta prema kineskom juanu na tržištima u primoskim regionima, dostigavši 6,6895 juana za dolar, što je neznatno ispod njegovog najjačeg nivoa od kraja 2020.
Britanska funta je oslabila za 0,1 procenat na 1,2569 dolara, dok se japanski jen trguje na nivou od 130,16 jena za dolar, udaljivši se malo od nedavnog istorijskog minimuma.
Od vodećih svetskih centralnih banaka, ove nedelje će biti održan i sastanak Banke Engleske u četvrtak, za koju ce procenjuje da će podići ključnu kamatu za 25 baznih poena na 1,0 posto.
12.29 – Odesa: Rusi pogodili most na Dnjestarskom ušću
Ruske rakete pogodile su danas strateški važan most na Dnjestarskom ušću u regionu Odese na jugozapadu Ukrajine, saopštile su lokalne vlasti.
Most, koji su, kako navodi Rojters, već dva puta pogodile ruske snage, jedina je kopnena i železnička veza na ukrajinskoj teritoriji u južnom delu regiona Odesa.
Portparol lokalnih vlasti u regionu Odesa Serhij Bratčuk izvestio je o napadu putem kanala Telegram, ali nije dao više detalja.
12.14 – Habek: Nisu sve zemlje spremne za nezavisnost od ruske nafte
Nemački ministar ekonomije Robert Habek izjavio je danas da je čuo različita mišljenja o embargu na uvoz ruske nafte i da neke zemlje nisu spremne za takav korak.
Prema njegovim rečima, Nemačka će moći da prebrodi embargo EU na uvoz ruske nafte do kraja ove godine, mada bi prekid kupovina mogao da dovede do nestašice.
– Druge zemlje nisu napredovale toliko kao mi u pogledu nezavisnosti od nafte. Uspeli smo da dođemo do situacije da Nemačka može da podnese embargo na naftu. To ne znači da neće biti posledica – rekao je Habek na konferenciji za novinare, dodajući da Nemačka ne želi da izazove ekonomsku katastrofu, prenosi Rojters.
Nemačka je prošlog meseca smanjila udeo ruske nafte na 25 posto ukupnog uvoza sa 35 procenata koliko je iznosio pre ruskog napada na Ukrajinu.
Habek je naveo da je glavni izazov za Nemačku da pronađe alternativne dobavljače nafte za rafineriju u Švedu, kojom upravlja ruska državna kompanija Rosnjeft koja snabdeva istočne nemačke regione, kao i područje grada Berlina.
Ti regioni bi mogli da se suoče sa smanjenim snabdevanjem u slučaju EU embarga ako Nemačka ne bude uspela da obezbedi alternativni uvoz nafte do kraja godine, rekao je nemački ministar.
– Još uvek nemamo rešenje za rafineriju u Švedu. Ne možemo da garantujemo kontinuitet snabdevanja. Sigurno će biti poskupljenja i doći će do prekida. Ali to ne znači da ćemo ući u naftnu krizu – napomenuo je Habek
Dvojica diplomata Evropske unije ranije su izjavila da blok naginje zabrani uvoza ruske nafte do kraja godine u okviru šestog paketa sankcija prema Rusiji zbog napada na Ukrajinu. Ministri energetike EU će razgovarati kasnije danas u Briselu o predlogu embarga na naftu.
Habek je takođe ocenio da “treba da shvatimo da je vreme jeftinih fosilnih goriva prošlo”, napominjući da se Nemačka sprema za sve scenarije kada je reč o radu rafinerije u Švedu.
Što se tiče bojkota ruskog gasa, naveo je da se to za sada ne razmatra.
Jerg Kukis, savetnik nemačkog kancelara Olafa Šolca je izjavio za Fajnenšel tajms u nedelju da je Nemačka podržala planirani embargo EU na rusku naftu, ali da joj je potrebno još nekoliko meseci da obezbedi alternativno snabdevanje.
Kukis je precizirao da je cilj da se za tih nekoliko meseci obezbedi da rafinerija u Švedu bude snabdevana neruskom naftom koja bi se dopremala tankerima u luku Rostok, na Baltičkom moru.
Da bi to bilo moguće, mora da se produbi gaz u luci Rostok i da se završe radovi na cevovodu koji je povezuje sa Švedom, rekao je on.
12.00 Lavrov: Nećemo žuriti sa završetkom vojne operacije
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da predstojeći dan pobede u Rusiji 9. maja neće uticati na završetak ruske operacije u Ukrajini. On je u intervjuu za italijansku televiziju rekao da Moskva neće žuriti sa svojim t. i. specijalna vojna operacija za obeležavanje godišnjice pobede Rusije nad nacizmom ili predaje nacističke Nemačke savezničkim snagama 1945. godine, uključujući Sovjetski Savez, prenela je Al Džazira.
Prema njegovim rečima, trajanje rata zavisiće pre svega od potrebe da se smanje rizici po civilno stanovništvo i rusku vojsku. On je u međuvremenu optužio zapadne medije da iskrivljuju njegove izjave o opasnostima od nuklearnog rata, dodajući da Rusija neumorno radi na postizanju sporazuma kako bi se osiguralo da niko ne započne nuklearni rat, prenela je ruska agencija Tass.
11.15 Dogovorene još dve lokacije za evakuaciju iz Marijupolja
Za evakuaciju iz Marijupolja za danas su dogovorene još dve lokacije, objavilo je Gradsko veće. U saopštenju na Telegramu navedeno je da su, uz podršku UN i Crvenog krsta, danas dogovorene dve dodatne lokacije za ukrcavanje ljudi u konvoj za evakuaciju koji će napustiti Mariupolj, prenosi Ukrinform. Precizira se da su te lokacije selo Manguš i Lunačarski prsten kod Berđanska.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski juče je saopštio da je iz čeličane Azovstalj evakuisano više od 100 civila na teritoriju koju kontrolišu ukrajinske snage.
Hitan sastanak ministara EU zbog prekida isporuke ruskog gasa
Danas će ministri energetike zemalja EU održati hitan sastanak jer je Rusija prošle nedelje prestala da isporučuje gas Poljskoj i Bugarskoj i preti da će to da uradi i ostalim zemljama koje odbiju da plaćaju ruski gas u rubljama.
Poljska i Bugarska kažu da su već imale planove za prestanak korišćenja ruskog gasa i da mogu da se nose sa prekidom isporuke, ali Evropom se sad širi strah da bi druge zemlje Unije, uključujući Nemačju, mogle da budu sledeće.
10.37 – UNHCR: Više od 5,5 miliona ljudi napustilo Ukrajinu
Više od 5,5 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu od početka rata 24. februara, saopštila je danas Agencija UN za izbeglice (UNHCR).
Do ukupnog broja izbeglih UNHCR je došao koristeći različite izvore, uglavnom podatke vlasti sa graničnih prelaza, prenosi Rojters.
10.33 – Izrael traži izvinjenje od Moskve zbog komentara Lavrova
Zvanični Izrael kritikovao je danas ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova zbog izjave da je, kako navodi Rojters, “nacistički lider Adolf Hitler imao jevrejske korene” i zahtevao je izvinjenje od Moskve.
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova je pozvalo ruskog ambasadora na “ozbiljan razgovor” zbog komentara, koji je Lavrov dao u izjavi za italijansku televiziju, dodaje britanska novinska agencija. Više o tome klikom OVDE.
10.30 – Moskva: Ruska vojska oborila ukrajinski MiG-29
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je ruska vojska oborila ukrajinski borbeni avion MiG-29 u blizini Sovjanska u istočnoj Ukrajini, javlja Rojters.
Navodi se još i da je ruska vojska pogodila 38 vojnih meta u Ukrajini, uključujući i skladišta oružja i kontrolne centre.
Rojters navodi da zasad nije bilo moguće da se potvrdi informacija.
10.15 – Danska danas ponovo otvara ambasadu u Ukrajini
Danska će danas ponovo otvoriti svoju ambasadu u Ukrajini nakon što ju je zatvorila odmah po početku sukoba u ovoj zemlji 24. februara, saopštilo je dansko Ministarstvo spoljnih poslova.
– Veoma snažan simbol danske podrške Ukrajini i ukrajinskom narodu je to što danas ponovo otvaramo vrata danske ambasade – izjavio je televiziji DR ministar spoljnih poslova ove zemlje Jepe Kofod, prenosi Rojters.
Nekoliko drugih zemalja, uključujući Francusku, Sjedinjene Američke Države i Britaniju, nedavno je objavilo da će ponovo otvoriti svoje ambasade u Kijevu, navodi britanski servis.
10.11 – Kijev: Dron Bajraktar uništio dva ruska patrolna broda
Ukrajinski dron Bajraktar potopio je danas dva ruska patrolna broda Raptor u Crnom moru, izjavio je načelnik Generalštaba ukrajinske vojske Valerij Zalužnij.
– Dva ruska broda Raptor potopljena su danas u zoru u blizini ostrva Zminji – objavio je Zalužnij u aplikaciji za razmenu poruka Telegram, navodi Rojters.
Moskva još uvek nije reagovala na ovu tvrdnju, prenosi britanska agencija.
09.53 – Arestovič: Otkrili smo ruskog špijuna u Generalštabu Ukrajine
Savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Oleksij Arestovič izjavio je da je u Generalštabu ukrajinskih oružanih snaga otkriven ruski špijun i da je on uhapšen.
Arestovič je za kanal Fejgin lajv rekao da je otkriveno još nekoliko ruskih špijuna, prenosi Ukrinform.
Naveo je da su ruski špijuni imali zadatak da obore putnički avion nad teritoriji Rusije ili Belorusije, a da potom za to okrive ukrajinsku stranu. Prema rečima Arestoviča, za to je trebalo da budu upotrebljeni ukrajinski prenosivi protivvazdušni raketni sistemi.
09.42 – Finci raskinuli ugovor s Rosatomom o izgradnji nuklearke
Finski konzorcijum Fenovoima saopštio je danas da je raskinuo ugovor sa ruskim državnim preduzećem za nuklearnu energije Rosatom o planiranoj nuklearnoj elektrani u Finskoj.
Planiranu nuklearku u Hanhikiviju naručio je finsko-ruski konzorcijum Fenovoima, u kojem finski akcionari, uključujući kompanije Outokumpu, Fortum i ŠA Boun, imaju udeo od dve trećine, a Rosatomova podružnica RAOS Voima drži ostatak, izvestio je Rojters.
09.29 – Džil Bajden putuje u Rumuniju i Slovačku
Prva dama SAD DŽil Bajden posetiće Rumuniju i Slovačku u periodu od 5. do 9. maja kako bi se susrela sa američkim vojnicima i osobljem ambasade Amerike, kao i sa raseljenim ukrajinskim roditeljima sa decom, humanitarnim radnicima i učiteljima, saopšteno je danas iz njene kancelarije.
U nedelju, 8. maja, DŽil Bajden će se susresti sa ukrajinskim majkama i decom koja su napustila domove nakon ruskog napada, preneo je Rojters, podsećajući da se taj dan u Americi obeležava kao Dan majki.
Pre toga, supruga predsednika SAD će se susresti 6. maja u Rumuniji, u vazdusnoj bazi Mihail Kogalničeu, sa američkim vojnicima, a nakon toga će otići u Bukurešt i susresti se sa zvaničnicima rumunske vlade, članovima američke ambasade.
Putovanje uključuje i odlazak u slovačke gradove Bratislava, Košice i Višnje Nemecke, gde će se Bajdenova supruga sastati sa vladinim zvaničnicima, izbeglicima i humanitarnim radnicima.
U nedelju, predsedavajuća Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi boravila je u Kijevu gde se sastala sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
09.22 – Zahtevi za isporuke ruskog gasa u Evropu porasli
Zahtevi za isporukama ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine porasli su danas, pokazuju podaci operatera ukrajinskog gasovoda, izveštava Rojters.
Prema podacima, zahtevi za isporukama u ponedeljak iznosili su 98,8 miliona kubnih metara u odnosu na 97,2 miliona kubnih metara u nedelju.
09.13 – Mađarska protiv bilo kakvog embarga na ruski gas i naftu
Mađarska ostaje pri stavu protiv bilo kakvog embarga Evropske unije na uvoz ruske nafte i gasa, izjavio je danas portparol vlade Zoltan Kovač.
– Stav Mađarske vezano za bilo kakav embargo na naftu i gas se nije promenio: mi to ne podržavamo – naveo je Kovač u pisanom odgovoru na pitanje Rojtersa.
09.06 – Zelenski: Ukrajina bi mogla da izgubi desetine miliona tona žitarica
Ukrajina bi mogla da izgubi nekoliko desetina miliona tona žitarica zbog ruske blokade luka na Crnom moru, što bi moglo da izazove krizu u snabdevanju hranom koja bi pogodila i Evropu, Aziju i Afriku, izjavio je danas predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
– Rusija ne dopušta brodovima da ulaze ili izlaze, jer kontroliše Crno more. Moskva želi potpunu ekonomsku blokadu naše zemlje”, kazao je Zelenski u programu australijskog programa “60 minuta – preneo je Rojters.
Ukrajina je veliki izvoznik žitarica i ostalih prehrambenih proizvoda, kao i metala.
08.13 – Nafta pala za 1,1 odsto zbog zabrinutosti u pogledu rasta Kine
Cene nafte su pale danas na vrlo slabom trgovanju u Aziji, jer je zabrinutost zbog usporavanja privrednog rasta Kine, najvećeg svetskog uvoznika nafte, potisnula strah tržišnih aktera od mogućeg jačeg poremećaja snabdevanja zbog najavljene zabrane uvoza ruske nafte u Evropsku uniju.
Evropska nafta Brent za isporuku u junu (fjučers ugovori) pojeftinila je za 1,21 dolar ili 1,1 procenat, na 105,93 dolara po barelu na trgovanju u 02:05 časova po srednjoevropskom vremenu, dok su fjučersi američke WTI nafte pali za 99 centi ili 1,0 odsto, na 103,70 dolara po barelu, izveštava Rojters.
Berze u mnogim azijskim zemljama, uključujući Japan, Indiju i druge, zatvorene su i danas zbog prvomajskih praznika.
Cene nafte su pale nakon što je Kina objavila u subotu podatke koji pokazuju da je fabrička aktivnost u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji potonula drugi mesec uzastopno na najniži nivo od februara 2020. zbog kovid karantina.
Što se tiče ponude, libijska Nacionalna naftna korporacija (NOC) saopštila je u nedelju da će skladišni terminal Zueitina, koji je zbog političkih demonstracija prekinuo slanje pošiljki nafte od aprila, privremeno nastaviti rad kako bi se smanjile zalihe u rezervoarima i sprečila “neposredna ekološka katastrofa” u luci.
Veći pad cena nafte, s druge strane, ograničava strah od moguće smanjene ponude na tržištu, budući da Evropska unija naginje ka zabrani uvoza ruske nafte do kraja godine, navodi Rojters pozivajući se na reči dvojice diplomata EU posle razgovora između Evropske komisije i zemalja članica tog bloka tokom vikenda.
Otprilike polovina ruskog dnevnog izvoza sirove nafte od 4,7 miliona barela odlazi u EU, što čini oko jedne četvrtine ukupnog uvoza nafte 27-članog bloka.
Mada su zapadne zemlje smanjile kupovinu ruske nafte zbog sankcija koje su pogodile transport i sektor osiguranja izvoza iz Rusije, uticaj na globalno snabdevanje je ublažen pošto je Indija povećala narudžbine ruskog energenta po nižim cenama.
08.00 – U napadu na Dnjepropetrovsku oblast uništeno skladište žita
U napadu na Dnjepropetrovsku oblast, na jugoistoku Ukrajine, uništeno je skladište žita, saopštio je načelnik regiona Valentin Rezničenko.
Prema preliminarnim informacijama, žrtava nije bilo, prenosi Interfaks Ukrajina.
07.35 – Erdogan će ove nedelje razgovarati sa Putinom
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je nastavak telefonskih razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Više o tome klikom OVDE.
07.08 – Ukrajina isključila mobilnu telefoniju i internet u Hersonu
Ukrajina je isključila signal mobilne telefonije i interneta u regionima Herson i Zaporožje na istoku, rekao je krimski zvaničnik Oleg Krajučkov. Više o tome klikom OVDE.
06.57 – Rusko Ministarstvo: Iz Azovstalja evakuisano oko 80 civila
Oko 80 civila, među kojima žene i deca, evakuisano je u nedelju iz zone čeličane Azovstalj u Mariupolju, zahvaljujući inicijativi predsednika Rusije Vladimira Putina, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
U saopštenju se kaže da su snage Ruske Federacije i nepriznate Donjecke Narodne Republike (DNR) otvorile humanitarni koridor i obezbedile prekid vatre radi bezbedne evakuacije civila, prenosi Tas s.
Navodi se da su svi evakuisani civili prebačeni u mesto Bezimenoje u DNR i dodaje da su oni koji su želeli da uđu u regione pod kontrolom Kijeva predsti predstavnicima Ujedinjenih nacija i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
06.53 – Dogovorene još dve lokacije za evakuaciju iz Marijupolja
Za evakuaciju iz Marijupolja za danas su dogovorene još dve lokacije, objavilo je Gradsko veće.
U saopštenju na Telegramu navedeno je da su, uz podršku UN i Crvenog krsta, danas dogovorene dve dodatne lokacije za ukrcavanje ljudi u konvoj za evakuaciju koji će napustiti Marijupolj, prenosi Ukrinform. Precizira se da su te lokacije selo Manguš i Lunačarski prsten kod Berđanska.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski juče je saopštio da je iz čeličane Azovstalj evakuisano više od 100 civila na teritoriju koju kontrolišu ukrajinske snage.
06.52 – Zelenski: Nije bilo dana da nismo tražili rešenje za Marijupolj
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je Kijev konačno uspeo da započne evakuaciju ljudi iz Azovstalja, posle višenedeljnih pregovora, posle mnogo pokušaja, raznih sastanaka, ljudi, poziva, zemalja, predloga.
– Nije bilo dana da nismo pokušali da nađemo rešenje koje će obezbediti spas našeg naroda – rekao je juče Zelenski u video poruci.
Najavio je nove evakuacije iz Azovstalja i Marijupolja u celini.
– Organizacija ovakvih humanitarnih koridora je jedan od elemenata tekućeg pregovaračkog procesa. Međutim, veoma je komplikovano. spasiti više od 350.000 ljudi iz ratnih zona – dodao je Zelenski.
Predsednik Ukrajine potvrdio je juče da je, uz pomoć UN, počela operacija evakuacije civila iz bunkera fabrike Azovstalj u Marijupolju.
Ruske snage preuzele su kontrolu nad Marijupoljem, ali je na području čeličane Azovstalj ostalo oko 2.000 pripadnika ukrajinskih snaga.
Kijev tvrdi da se sa njima nalazi i oko 1.000 civila koji su se sklonili od granatiranja.
06.42 – Lavrov: Rusija ne traži predaju Zelenskog
Rusija ne zahteva predaju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, i cilj ruske operacije nije promena režima u Ukrajini rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Lavrov je u intervjuu za italijansku televizijsku kompaniju „Medijaset”, na pitanje da li Rusija želi da se Zelenski preda i da li je to uslov za mir, odgovorio da Rusija ne zahteva da se on preda već da izda naređenje za oslobađanje svih civila i zaustavljanje otpora.
– Naš cilj ne uključuje promenu režima u Ukrajini. To je američka specijalnost. Oni se time bave po celom svetu – dodao je Lavrov, prenosi Sputnjik.
Prema njegovim rečima, Moskva želi da osigura bezbednost ljudi na istoku Ukrajine, “da im ne preti ni militarizacija ni nacifikacija ove zemlje i da nema pretnji po bezbednost Ruske Federacije sa teritorije Ukrajine”.
On je dodao da bi Zelenski mogao da donese mir u zemlji ako primora “neonacističke bataljone” da prestanu sa otporom.
Kako je naveo, sve probleme mogao je da reši bivši predsednik Petro Porošenko, koji je izabran 2014. godine pod sloganom „Mir u Donbasu”, ali je zatim započeo rat.
Mogao je, kaže, da reši i Zelenski, koji je takođe predstavljao sebe kao „predsednika mira”.
– Imao je sve šanse. Sve karte i aduti su bili u njegovim rukama – rekao je Lavrov i dodao da je Zelenski ipak odlučio da javno izjavi da nikada neće poštovati Minske sporazume.
06.37 – Hitan sastanak ministara EU zbog ruskog gasa
Ministri energetike zemalja Evropske unije održaće danas hitan sastanak, pošto evropski blok traži zajednički odgovor na zahtev Moskve zemljama koje su Rusiji uvele sankcije da plate gas u ruskim rubljama ili da se suoče sa obustavom energenata.
Rusija je prekinula da snabdeva gasom Bugarsku i Poljsku prošle nedelje, nakon što su te dve zemlje odbile da plate račun u rubljama.
Rojters navodi da su Sofija i Varšava već planirale da prekinu sa korišćenjem ruskog gasa ove godine i rekli su da mogu da se nose sa isporukom, ali se, kako ističe britanska novinska agencija, pojavila zabrinutost da bi druge zemlje EU, uključujući i Nemačku, mogle da budu sledeće.
Moskva je poručila da strani kupci gasa moraju da uplate depozit u evrima ili dolarima u “Gasprombanci”, koja bi konvertovala novac u rublje.
Evropska komisija je poručila zemljama koje izlaze u susret ruskom zahtevu da bi na taj način mogle da krše sankcije EU.
Zemlje EU su od početka ruskog napada na Ukrajinu platile Moskvi 45 milijardi dolara za gas i naftu, pokazao je Centar za energetska istraživanja i čist vazduh.
EU se iz Rusije snabdeva sa 40 odsto gasa i 26 odsto nafte.
Diplomate su rekle da EU ide ka tome da zabrani uvoz ruske nafte do kraja godine, nakon razgovora Evropske komisije i zemalja EU prethodnog vikenda.
Ambasadori će razgovarati na sastanku u Briselu o šestom paketu sankcija EU Moskvi čiji nacrt pravi Komisija.
Ministri zemalja EU će danas tako razgovarati o potrebi da se hitno obezbede isporuke gasa koji nije ruski, kao i da se popune skladišta, dok se zemlje spremaju za udare u snabdevanju.
06.31 – Lavrov: Kijev ne želi da militanti progovore o plaćenicima
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da Kijev nastoji da izvuče militante iz fabrike Azovstalj u Marijupolju na teritoriju koju kontroliše Ukrajina “zbog činjenice da oni mogu da potvrde prisustvo plaćenika i, moguće, aktivnih oficira zapadnih armija.”
– Situacija sa konfrontacijom u fabrici Azovstal u Marijupolju i tvrdoglavom, čak histeričnom željom Zelenskog, njegovog tima i njegovih zapadnih pokrovitelja da izvuku sve ove ljude i pošalju ih na teritoriju Ukrajine je zbog činjenice da ima mnogo njih koji će potvrditi prisustvo plaćenika, možda i oficira zapadnih armija koji su angažovani na strani ukrajinskih radikala – rekao je Lavrov u intervjuu italijanskoj TV kompaniji Mediaset, prenosi RIA Novosti.
On je rekao i da su “SAD i Kanada trenirale neo-nacističke divizije koje su se priključile regularnoj ukrajinskoj vojsci”.
– Što se tiče Azova, objavljeni su dokumenti koji potvrđuju da su Amerikanci, a posebno Kanađani imali glavnu ulogu u treniranju ultra-radikalnih, otvoreno neo-nacističkih divizija u Ukrajini. Njihov cilj je bio da obezbede da se neo-nacisti priključe regularoj ukrajinskoj vojsci, kako bi postepeno u svakoj diviziji ljudi iz Azova imali vodeću ulogu – rekao je Lavrov, prenosi Tas s.
06.29 – Lavrov: Rusija ne pokusava da završi operaciju u Ukrajini do 9.maja
Moskva ne postavlja veštačke rokove za svoju vojnu operaciju u Ukrajini kako bi je završila do Dana pobede 9. maja, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
– Naše trupe ne zasnivaju veštački svoje aktivnosti na nekom konkretnom datumu, uključujući Dan pobede – rekao je Lavrov u intervjuu italijanskoj TV kompaniji Mediaset.
– Mi ćemo svečano proslaviti 9. maj kao što uvek i činimo – dodao je on, prenosi TAS S.
Prema njegovim rečima, tempo ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini pre svega zavisi od “potrebe da se umanje rizici za civile i ruske vojnike”.
06.27 – Šif: Pitanje vremena kada će Bajden posetiti Ukrajinu
Predsednik Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa izjavio je da je samo „pitanje vremena“ kada će predsednik SAD Džozef Bajden posetiti Ukrajinu.
– Mislim da je poseta predsdnika nešto što se razmatra, samo je pitanje koliko brzo će to biti izvodljivo – rekao je Šif za CNN.
Govoreći o jučerašnjoj poseti delegacije Kongresa Kijevu, Šif je naveo da je sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim bio fokusiran na to šta su njegovi prioriteti za dalju pomoć, posebno kada, kako je naveo, Ukrajinci ulaze u novu fazu rata, u kojoj će borbe biti skoncentrisane na istoku zemlje.
06.17 – Gladkov: Eksplozije u Belgorodu, nema žrtava
Dve eksplozije ođeknule su u ranim jutarnjim časovima u ruskom regionu Belgorod, koji se graniči sa Ukrajinom, naveo je lokalni gubernator Vjačeslav Gladkov na društvenim mrežama.
– Nije bilo žrtava, niti je naneta materijalna šteta – istakao je Gladkov, prenela je agencija RIA Novosti.
Rusija je u više navrata saopštavala da je iz Ukrajine otvarana vatra na njene pogranične oblasti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)