Invazija ruske vojske u Ukrajini danas je ušla u 43. dan. Juče su SAD uvele nove sankcije ruskim bankarskim institucijama i ćerkama Vladimira Putina.
Sankcije su uvedene i supruzi i ćerki ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova. Sankcijama su obuhvaćeni i i članovi Saveta bezbednosti Rusije, uključujući bivšeg predsednika i premijera Rusije Dmitrija Medvedeva i premijera Mihaila Mišustina. SAD su već sankcionisale više od 140 oligarha i članova njihovih porodica i preko 400 zvaničnika ruske vlade, rekao je visoki zvaničnik.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
22.52 – Kongres SAD izglasao zabranu uvoza energenata iz Rusije
Predstavnički dom SAD je odmah nakon Senata izglasao zabranu uvoza energenata iz Rusije kao odgovor na specijalnu vojnu operaciju Rusije u Ukrajini.
Za podršku predlogu zakona glasalo je 413 kongresmena, dok se devetoro izjasnilo protiv, preneo je Sputnjik.
Ranije je u sredu inicijativu jednoglasno podržao Senat SAD. Ona suštinski ponavlja odluku američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je početkom marta zabranio uvoz energenata iz Ruske Federacije i nove investicije u ruski energetski sektor.
Kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov primetio je da su to veoma ozbiljna ograničenja, ali se, kaže, Rusija za njih unapred pripremala.
Sa svoje strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su strane kompanije koje odbijaju da posluju sa Rusijom to učinile pod ogromnim pritiskom, ali da će Rusija rešiti sve probleme u vezi sa ekonomijom koje joj Zapad stvara.
22.44 – Blinken: Amerika šalje još oružja
Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je danas da Vašington neće dozvoliti da bilo šta stane na put da Ukrajini pošalje oružje koje joj je potrebno u borbi protiv Rusije.
On je rekao da SAD razmatraju koje novo oružje mogu da pošalju Ukrajini, preneo je Rojters.
Blinken je kazao da SAD održavaju i jačaju pritisak na Rusiju, upozorivši da postoje verodostojniji izveštaji o mučenju, silovanjima i ubistvima koje su počinile ruske snage u Ukrajini.
Obraćajući se novinarima u sedištu NATO posle sastanka ministara inostranih poslova, Blinken je naveo da postoji sve veća koalicija zemalja sa Ukrajinom i protiv Rusije.
– Mi održavamo i pojačavamo pritisak na Kremlj i njegove susede – istakao je Blinken.
On je rekao da Rusija mora da odluči da li želi da se uključi u smislenu diplomatiju sa Ukrajinom.
Blinken je naveo da prijavljena ubistva civila u ukrajinskom gradu Buča nisu glavni faktor u mirovnim pregovorima, ali da je računica ruskog predsednika Vladimira Putina ključna.
Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je danas da ga je njegov američki kolega Entoni Blinken pozvao na razgovore 18. maja, na kojima će dve članice NATO prvi put u poslednje tri godine pokušati da poboljšaju odnose.
Ankara i Vašington su imali nekoliko nesuglasica, uključujući onu zbog turske kupovine ruskog odbrambenog sistema S-400, što je izazvalo sankcije SAD i uklanjanje Ankare iz aranžmana u vezi sa borbenim avionima F-35, a u kojem je Turska bila kupac i proizvođač, prenosi Rojters.
Ankara je tada ove poteze SAD ocenila kao nepravedne, obrazloživši da nije mogla da nabavi raketnu odbranu od saveznika u NATO pod zadovoljavajućim uslovima.
Ipak, vlade ovih dveju država su ove nedelje pokrenule zajedničku inicijativu za rešavanje tog problema i jačanje saradnje koja uključujuje i zahtev Turske da kupi 40 aviona F-16 i skoro 80 kompleta opreme za modernizaciju svoje postojeće flote, navodi Rojters.
Govoreći u Briselu posle sastanka zemalja članica NATO Čavušoglu je rekao da pregovori o avionima F-16 napreduju dobro i pozdravio je ocenu američke administracije da će taj aranžman služiti interesima SAD i NATO.
Turska je poboljšala odnose sa zapadnim saveznicima otkako je počeo sukob u Ukrajini, a budući da ima pomorske granice i dobre veze i sa Rusijom i sa Ukrajinom značajni su njeni napori da posreduje u dijalogu između sukobljenih strana, prenosi britanska agencija.
22.39 – Ambasadorka SAD u UN: Rusija će snositi odgovornost!
Ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild, povodom suspenzije Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, napisala je na Tviteru da je ovo značajan i istorjiski dan.
Zemlje širom sveta glasale su za suspenziju Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, navela je ona.
– Kolektivno smo poslali jasnu poruku da će Rusija snositi odgovornost – napisala je Tomas-Grinfildova.
22.19 – Vereščuk: Iz ukrajinskih gradova evakuisano 4.676 ljudi
Ukupno 4.676 ljudi evakuisano je danas iz ukrajinskih gradova kroz 10 humanitarnih koridora, izjavila je danas potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk.
U video postu na svom Telegram kanalu, Vereščuk je rekla da je među evakuisanim 1.205 stanovnika iz opkoljenog grada Mariupolja, koji su odvedeni u Zaporožje, preneo je Rojters.
21.33 – Borelj: Zločini ruskih snaga nespojivi sa članstvom u telu UN
Teški zločini koje su počinile ruske snage protiv ukrajinskog civilnog stanovništva nespojive su sa članstvom u telu UN koje brani i promoviše ljudska prava, naveo je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
– Današnja odluka Generalne skupštine UN o suspenziji Rusije iz Saveta za ljudska prava šalje upravo ovu jasnu poruku – napisao je Borelj na Tviteru.
19.00 – Zelenski se zahvalio Grčkoj, pa ih pozvao da organizuju spasavanje Marijupolja
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio se Grčkoj na svom telegramu na humanitarnoj pomoći, kao i na odbrambenoj potpori.
– Zahvalan sam Grčkoj na humanitarnoj i odbrambenoj podršci koja je već pružena Ukrajini. Zahvalan sam na podršci opšte politike sankcija demokratskog sveta. Ali rat se nastavlja. Uništavanje Marijupolja se nastavlja. Čuli ste ove heroje. Nastavlja se deportacija ljudi sa teritorija na koje su došle ruske trupe. Pozivam vas da iskoristite uticaj svoje države i svoje mogućnosti, kao članice Evropske unije, da organizujete spasavanje Marijupolja – naveo je Zelenski.
18.02 – Bivši kapiten ukrajinske reprezentacije poginuo u ratu
Oleksi Cibko, bivši kapiten ukrajinske reprezentacije u ragbiju, poginuo je u sukobu između Rusije i Ukrajine.
Ukrajinski mediji su potvrdili da je Cibko poginuo 31. marta u blizini grada Buče. Imao je 55 godina i bio je sportski gigant u svojoj domovini.
Kada je okončao sjajnu karijeru, Cibko je preuzeo funkciju predednika ukrajinske ragbi fedceracije na kojoj je bio od 2003. do 2005. godine.
– Iako sam se nadao da ova vest neće biti potvrđena, sada sa žalošću mogu da kažem da je Oleksi Cibko poginuo braneći svoj grad i svoju zemlju – napisao je na Tviteru predednik Ragbi Evrope i član MOK Oktavijan Morariju.
Ne nazire se kraj rata, spotisti se sve više uključuju, a pojavila se informacija da je i bivši ukrajinski fudbaler Igor Belanov jedan je od najvećih sportista u istoriji te zemlje, u rovu sa puškom. Belanov je ima 61 godinu, a najbolje trenutke karijere proživljavao je u osamdesetim godinama prošloga veka.
Even though I hoped that these news won’t be confirmed, unfortunately, I can now sadly say that Oleksi Tsibko, former captain of the Ukrainian national team, former president of the Ukrainian Rugby Union and also Mayor of Smela City died defending his town and his country. pic.twitter.com/TuTXqs0zsq
— Octavian Morariu (@MorariuOctavian) April 5, 2022
17.58 – Generalna skupština UN suspendovala Rusiju iz Saveta za ljudska prava
Generalna skupština Ujedinjenih nacija suspendovala je Rusiju iz Saveta za ljudska prava, javlja izveštač Sputnjika.
Nacrt rezolucije zapadnih država podržale su 93 zemlje, a protiv je bilo 24. Uzdražno je bilo 58.
17.43 – Skandal Zelenskog: Obratio se grčkom parlamentu zajedno sa nacistima iz Azova
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski se zajedno sa pripadnicima ekstremističkog puka “Azov” razgovarao putem video obratio grčkom parlamentu i izazvao skandal, pišu RIA Novosti.
Predsednik Ukrajine je tokom govora govorio o situaciji u Ukrajini i pozvao Grčku da pruži maksimalnu podršku republici. On je takođe pozvao poslanike da pogledaju snimak sa apelom dvojice borca ‘’Azova’’ iz Marijupolja.
17.22 – Šef ruske obaveštajne službe otkrio plan i pomenuo Jugoslaviju
Rusija danas stvara multipolarni svet kakav nije postojao i od koga će svi imati koristi, piše direktor Spoljne obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin.
On je u članku za ruski časopis “Nacionalna odbrana” naveo “da smo danas svedoci principijelno nove faze evropske i svetske istorije. Njena suština je krah unipolarnog sveta i sistema međunarodnih odnosa, zasnovanog na pravu najjačeg, SAD, da uništava druge države kako bi sprečio i najmanju mogućnost da prerastu u alternativne centre moći”.
Nariškin se posebno osvrnuo na ono što se dešavalo na našpim prostorijam i slučaj kakav je bio plan Zapada za Jugoslaviju.
17.01 – Crna Gora proteruje još četvoro ruskih diplomata
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je proglasilo još četvoro diplomata Ambasade Ruske Federacije personama non grata.
– Formalna nota o ovoj odluci, u kojoj je naveden rok od sedam dana o napuštanju teritorije naše države, uručena je danas ruskom ambasadoru – navodi se u saopštenju crnogorskog ministarstva.
Ministarstvo je, kako se dodaje, donelo odluku na osnovu procene relevantnih bezbednosnih organa u Crnoj Gori o aktivnostima ruskih diplomata i člana 9 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, preneo je portal RTCG.
15.23 – Moskva: Lansiran vojni satelit Kosmos-2554
Vojni satelit Kosmos-2554 lansiran je prema predviđenom vremenskom rasporedu u orbitu sa kosmodroma Pleseck, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.
Satelit Kosmos-2554 lansirao je borbeni tim Vazdušno-kosmičkih snaga, a svemirske trupe su isporučene u ciljnu orbitu prema predviđenom vremenskom rasporedu i stavljene pod kontrolu Glavnog ispitnog svemirskog centra Vazdušno-kosmičkih snaga “Titov”.
U saopštenju se navodi da je uspostavljena telemetrijska komunikacija, komunikacija u realnom vremenu, sa satelitom i da ugrađeni sistemi rade bez smetnji.
15.01 – Bugarska će gas placati 40 odsto skuplje, ako ne uvozi iz Rusije
Zamena ruskog gasa kupovinom od alternativnih isporučilaca podići će cene prirodnog gasa u Bugarskoj za najmanje 40 odsto, izjavio je danas bugarski ministar energetike Aleksandar Nikolov na sednici skupštinskog odbora za energetiku.
Nikolov je rekao da nije zabrinut za snabdevanje naftom i naftnim derivatima, jer je vlasnik rafinerije u Burgasu, iza kojeg u stvari stoji ruska naftna grupa Lukoil, registrovan u Švajcarskoj.
– Nema mesta za paniku i napetost u društvu – dodao je on.
14.53 – Ukrajina radi na indentifikaciji ruskih trupa iz Buče
Ukrajinska služba državne bezbednosti, SBU, saopštila je danas da sastavlja spisak ruskih trupa, osumnjičenih da su izvršili navodne ratne zločine u regionu Kijeva, uključujući i grad Buču.
– SBU će identifikovati sve koji su umešani u zločine u Buči i drugim gradovima u Kijevskoj oblasti – saopštila je SBU.
Navedeno je da je ukrajinska služba bezbednosti uzela izjave skoro 2.000 svedoka i identifikovala 33 osobe za koje se sumnja da su sarađivale sa Rusijom.
Ukrajina je optužila rusku vojsku za masakriranje stanovnika Buče, grada nedaleko od Kijeva, u kojima je nekoliko nedelja boravila ruska vojska pre nego što se povukla, Zapad je pozvao na pronalaženje i kažnjavanje odgovornih za ubijanje civila, dok je Rusija poručila da je sve inscenirano.
14.41 – Ukrajina: Još oko 300.000 ljudi ostalo u Marijupolju
Oko 200.000 ljudi napustilo je Mariupolj, a najmanje 300.000 ostalo je u tom gradu, izjavio je danas novoimenovani gradonačelnik Konstantin Ivaščenko.
– Otišlo je oko 200 do 250.000 stanovnika, a okvirno je ostalo najmanje 300.000 ljudi – rekao je Ivaščenko na TV kanalu “Rusija-1”.
Prema njegovim rečima, oko 50.000 do 60.000 ljudi skriva se u podrumima od granatiranja.
Kako je rekao gradonačelnik Ivaščenko, oko 60 do 70 odsto stambenih zgrada u Marijupolju je oštećeno, a 15 do 20 odsto ne mogu da se obnove.
14.39 – Kijev Moskvi predstavio nacrt mirovnog sporazuma: Lavrov tvrdi da sadrži “neprihvatljive elemente”
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da je Kijev Moskvi predstavio nacrt mirovnog sporazuma koji sadrži “neprihvatljive elemente”, ali da će Rusija ipak nastaviti razgovore i vršiti pritisak da obezbedi sopstvene zahteve.
Ruski ministar je rekao da bi Ukrajina mogla da postavi dodatne uslove u razgovorima i da Moskva smatra da bi to bilo neprihvatljivo.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
14.32 – Stoltenberg: NATO o pomoći Ukrajini i drugim partnerima
U Briselu se danas održava sednica ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO-a, a generalni sekretar Jens Stoltenberg najavio je da će ovi razgovori obuhvatiti dalju podršku “hrabrim Ukrajincima koji brane svoju zemlju” i “drugim partnerima koji su u opasnosti od ruske agresije”.
Stoltenberg je rekao da je ruska invazija, pokrenuta pre šest nedelja, “duboko promenila bezbednosno okruženje u Evropi” i da će se na sastanku razgovarati i o “dugoročnom prilagođavanju”, novonastalim uslovima.
Sednici NATO prisustvuje i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba, koji je ranije rekao da želi da razgovara samo o jednoj stvari.
– Oružje, oružje, oružje – naglasio je ukrajinski ministar.
Kuleba je saopštio danas da je na sastanku NATO primetio jedinstvo među članicama alijanse i rešenost da podrži Ukrajinu u njenom ratu sa Rusijom.
– Učestvovao na sastanku ministara spoljnih poslova NATO. Snažan osećaj jedinstva koji stoji iza Ukrajine među saveznicima i partnerima. Što je još važnije, postoji snažna rešenost da se preduzmu veoma konkretni koraci da nas podrže. Izložio sam prioritete i naglasio hitnost. Naredne mere brojnih saveznika će uslediti – napisao je on na Tviteru.
14.29 – Odlazak iz Rusije koštaće britanski Šel pet milijardi dolara
Britanski naftni div Šel će otpisati do pet milijardi dolara nakon odluke da napusti Rusiju, što je znatno više od prvobitne procene, saopštila je danas ta kompanija.
Umanjenje vrednosti, nakon oporezivanja, u rasponu između četiri i pet milijardi dolara u prvom kvartalu neće uticati na zaradu kompanije, pošto su rastuće cene nafte i gasa podstakle tržišnu aktivnost u prva tri meseca, navodi se u saopštenju Šela, uoči predstojeće objave finansijskog izveštaja 5. maja.
– Šel, čija je tržišna kapitalizacija oko 210 milijardi dolara, ranije je predviđao da će otpis sredstava, povezan s odlaskom iz Rusije, dostići oko 3,4 milijarde dolara.
Do povećanja iznosa je došlo zbog dodatnih potencijalnih uticaja u pogledu postojećih ugovora, otpisa potraživanja i kreditnih gubitaka u Rusiji, rekao je portparol Šela.
Akcije kompanije su pale za 1,2 odsto na početku današnjeg trgovanja u Londonu.
14.12 – Harčenko: Buča kao Račak, cilj da se spreče pregovori
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko smatra da je priča o navodnim ratnim zločinima ruske vojske u Buči nalik na priče o Račku na Kosovu, a sve sa ciljem da se spreče pregovori.
Harčenko je, za Tanjug, rekao da se sada prema Rusiji primenjuju provokacije koje su korišćene ranije u BiH i na Kosovu.
On je istakao da je priča o zločinima ruske vojske u Buči potpuno izmišljena i da za to Rusija poseduje dokaze, koje je diplomatski predstavnik te zemlje u UN izneo.
– Cilj svega je, kao i ranije u slučaju Srbije, da se Rusija označi odgovornom za zločine kako bi se progurali ciljevi. Oni ne daju da iko čuje ruski stav i vidi ruske dokaze – istakao je Harčenko.
Ukazao je da zapad veruje samo režimu u Kijevu, koji tvrdi da je zločin počinila ruska vojska, a za to nema nijedan dokaz.
– Svima je, uz to jasno da iza te provokacije stoji jedan značajan interes i konkretan cilj, a to je da se spreče pregovori – objasnio je ambasador.
Ukazao je da se, nažalost, pripremaju i druge provokacije, pošto se pominje navodno korišćenje hemijskog oružja.
Harčenko kaže da je ukrajinska vojska, s tim u vezi, već sprovela diverziju na jedno hemijsko postrojenje.
– Glavni cilj je da se spreče razgovori, jer zapadu nije u interesu da se ovi sukobi što brže završe. Njima je cilj da sukobi traju što duže – dodao je on uz tvrdnje da je ruska vojska napustila Buču bez ikakvih borbenih dejstava pružajući time šansu pregovaračkom procesu.
– Kao i u slučaju prostora bivše Jugoslavije znamo da ne bi bilo objektivnosti. Ali Rusija raspolaže dokazima i videćemo na koji način ćemo to dokazati. U svakom slučaju nećemo sedeti skrštenih ruku – kaže kao odgovor na pitanje kako će Rusija, budući da zapad zahteva međunarodnu istragu, da dokaže da ruska vojska nije odgovorna za zločine u Buči.
On smatra da sada sve više u javnost isplivavaju informacije o ponašanju ukrajinske vojske, njenog nacionalističkog dela i njihovo ponašanje prema zarobljenicima i korišćenje civila kao ljudskog štita.
Takve informacije, smatra, je nemoguće sakriti, jer ih je, kako kaže, iz dana u dan sve više, a veruje da je i Evropa počela sve više da razmišlja ko šta radi u Ukrajini.
Harčenko je na pitanje kako komentariše nejedinstvo u EU oko sankcija Rusiji, kaže da je ono evidentno i kao najsvežiji primer navodi izjavu mađarskog premijera Viktora Orbana.
– On je posle pobede na izborima bio jasan u vezi kupovine gasa u rubljama. Iz toga se vidi da ima drugačiji odnos, koji se oslanja na nacionalne interese i suverenitet zemlje – istakao je Harčenko.
On dodaje da svakog dana postaje sve jasnije da je šteta od sankcija sve veća po EU, a ne i za Rusiju.
– Mi u Rusiji imamo sve, a cene su ostale na istom nivou – rekao je on.
Harčenko je, s tim u vezi, pohvalio Srbiju i konstatovao da je situacija u našoj zemlji stabilna ne samo zbog prethodnih dobrih ekonomskih rezultata, već i što odbacuje pridruživanju sankcijama.
Istakao je da prava neutralnost podrazumeva objektivnost i uzmanje u obzir svih stavova.
– A pre svega se, kao što čini Srbija, uzimanje u obzir sopstvenog suvereniteta i nacionalni interes. Znamo da je Srbija u teškom položaju, jer se na nju vrši veliki pritisak. Očekujemo da će Srbija, u međunarodnim organizacijama, nastaviti da vodi politiku na svoj uravnotežen način – zaključuje Harčenko.
14.00 – Moskva:Do sada protiv Rusije uvedeno više od 6.000 sankcija
Do sada je protiv Rusije uvedeno ukupno više od 6.000 sankcija, izjavio je danas ruski premijer Mihail Mišustin.
Mišustin je, podnoseći ruskoj Dumi izveštaj o radu vlade, naveo da su sankcije koje su usledile ove godine neviđenih razmera i da je Rusiji uvedeno više ograničenja, nego bilo kojoj drugoj zemlji u istoriji.
Sankcije su usmerene protiv svih Rusa, konstatovao je premijer.
Mišustin je saopštio da su se bivši partneri Rusije takmičili u tome ko će pre uvesti ograničavajuće mere i da je cilj sankcija da se izazove panika i zada udarac svakom građaninu Rusije, te da su se zemlje koje su uvele sankcije vratile svojoj “tipično piratskoj praksi”, kojom nameravaju da njegovu državu odseku od sveta.
13.52 – Lukašenko tvrdi: Belorusija izvela specijalnu operaciju u Ukrajini – ovo je razlog
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da je Belorusija izvela specijalnu operaciju u Ukrajini.
Dodao je kako je država to uradila da bi oslobodila beloruske državljane.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
13.51 – Članice Grupe sedam, G7, nastaviće da vrše pritisak na Rusiju
Članice Grupe sedam, G7, nastaviće da vrše pritisak na Rusiju uvođenjem dodatnih restriktivnih mera, navodi se u izjavi najviših diplomata G7 objavljenoj danas nakon sastanka na marginama samita ministara NATO u Briselu.
– Zajedno sa međunarodnim partnerima, G7 će održati i pojačati pritisak na Rusiju uvođenjem koordinisanih dodatnih restriktivnih mera. Radićemo zajedno na zaustavljanju bilo kakvih pokušaja da se zaobiđu sankcije ili da se pomogne Rusiji na drugi nacin – navodi se u saopštenju.
Takođe, kako se navodi, G7 je izrazio spremnost da nastavi da pruža vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini.
– Naglašavamo našu nepokolebljivu podršku Ukrajini u okviru njenih međunarodno priznatih granica i izražavamo našu spremnost da dodatno pomognemo, uključujući vojnu opremu i finansijska sredstva, kako bi se Ukrajini omogućilo da se odbrani od ruske agresije i da obnovi zemlju – navodi se u dokumentu.
13.37 – Rusija uručila protest finskom ambasadoru zbog slika
Ambasadoru Finske u Moskvi danas je uručen protest, jer je ta zemlja zadržala kulturna dobra u vlasništvu ruskih muzeja koja su bila u tranzitu preko njene teritorije, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
– Ambasador Finske u Moskvi Anti Helantera je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, koje je oštro protestovalo u vezi sa zadržavanjem kulturnih dobara, koja su se vraćala preko Finske u Rusiju nakon što su bila izložene u Italiji i Japanu pod njihovim državnim garancijama o imunitetu i povratku u Rusku Federaciju – navodi se u saopštenju.
Napominje da je finska strana svoje postupke obrazložila sankcijama koje je Evropska unija uvela protiv Rusije.
– Ono što se dešava ne može se nazvati drugačije nego pravnim bezakonjem. Povrat kulturnih dobara koja su se legalno nalazila u inostranstvu u okviru saradnje muzejskih institucija ne može biti predmet ograničenja – poručili su iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
U saopštenju se ističe da Moskva čeka brzu odluku finskih vlasti u vezi sa vraćanjem muzejskih dragocenosti u Rusiju.
Dok se takva odluka ne donese, kako se podvlači, finska strana je u potpunosti odgovorna za čuvanje ovih umetničkih dela.
Ruski mediji javili su ranije da su u Finskoj zadržani kamioni u kojima se nalazilo više od 200 slika iz Ermitaža i Tretjakovske galerije, koje su bile deo izložbe u Milanu “Grand Tour San Italije od Venecije do Pompeje”.
13.35 – Kišida: Nove sankcije Rusiji sutra u koordinaciji sa G7
Japan će već sutra objaviti nove sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, nakon koordinacije sa saveznicima iz Grupe sedam, G7, o daljim kaznenim merama, izjavio je danas premijer Fumio Kišida.
On je najavio i da će Japan osloboditi iz rezervi rekordnu količinu od 15 miliona barela nafte, kako bi pomogao koordinisanim naporima u smanjenju cena na tržištu koje vodi Međunarodna agencija za energetiku, IEA.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Japan je pojačao sankcije Moskvi, koje se kreću od zabrane pristupa ruskim bankama međunarodnom platnom sistemu SWIFT do zamrzavanja sredstava njene centralne banke.
Tokio je zamrznuo i sredstva ruskih zvaničnika, oligarha, banaka i drugih institucija, koordinirajući svoje poteze sa drugim državama G7, a takođe je zabranio izvoz visoke tehnologije u Rusiju.
– Neoprostiva dela Rusije izlaze na videlo jedno za drugim. Ne smemo da oprostimo njenu invaziju i ratne zločine. Našu odlučnost ćemo pokazati ozbiljnom akcijom – rekao je Kišida.
On je naveo i da će Japan obezbediti veći broj direktnih letova za Poljsku svake nedelje, kako bi pomogao u nesmetanoj evakuaciji Ukrajinaca koji beže iz svoje zemlje.
13.32 – Berlin: Krivična prijava protiv ruskih zvaničnika
Dvoje bivših ministara nemačke vlade podnelo je danas krivičnu prijavu saveznim tužiocima Nemačke tražeći otvaranje istrage za ratne zločine protiv ruskih zvaničnika, uključujući predsednika Vladimira Putina, zbog sukoba u Ukrajini.
Bivša ministarka pravde Sabine Lojtojser-Šnarenberger i bivši ministar unutrašnjih poslova Gerhart Baum izjavili su da žele da iskoriste nemačke zakone koji dozvoljavaju krivično gonjenje za teške zločine počinjene u inostranstvu kako bi priveli pravdi one koje smatraju odgovornim za zločine u Ukrajini.
Advokat Nikolaos Gazeas, koji je u njihovo ime sastavio krivičnu prijavu od 140 stranica, izjavio je da se ona ne odnosi samo na rusko rukovodstvo, predsednika Putina i 32 člana njegovog Saveta bezbednosti, već i na “čitav niz pripadnika ruske vojske”.
Tužba obuhvata različite zločine, od napada na nuklearnu elektranu do bombardovanja porodilišta u Mariupolju, saopštio je advokat i dodao da bi federalni tužioci mogli da odluče da li da pokrenu proces i na osnovu informacija dobijenih od obaveštajnih agencija.
On je posebno citirao današnji izveštaj nedeljnika Špigel da je nemačka spoljna obaveštajna agencija presrela radio poruke između ruskih vojnika u kojima se razgovaralo o ubistvima civila u ukrajinskom gradu Buča.
Iako su tužioci Međunarodnog krivičnog suda takođe pokrenuli istragu o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini, paralelne istrage imaju smisla i mogle bi da se međusobno dopunjuju, izjavio je Gaezas.
Nemačka primena pravila “univerzalne jurisdikcije” dovela je do prve osude visokog sirijskog zvaničnika za zločine protiv čovečnosti ranije ove godine.
13.04 – Peskov o rusko-ukrajinskim pregovorima: Pomenuo SAD, otkrio šta će imati negativan efekat po njihov uspeh
Američko snabdevanje Ukrajine oružjem ne doprinosi uspešnosti pregovora Moskve i Kijeva, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitri Peskov, komentarišući predlog zakona u SAD o slanju oružja Ukrajini, prema programu o zajmu.
– Ubacivanje oružja u Ukrajinu neće doprineti uspehu rusko-ukrajinskih pregovora. Više je verovatno da će to imati negativan efekat – rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
13.04 – Džonson: U Ukrajini sistematski pokolj nevinih ljudi
Britanski premijer Boris Džonson nazvao je danas navodne napade ruskih oružanih snaga na civile u Ukrajini “sistematskim pokoljem nevinih ljudi”.
– Mislim da ljudi koji posmatraju šta se dešava u Ukrajini mogu da primete da je ovo neka vrsta sistematskog pokolja nevinih ljudi – izjavio je Džonson.
Premijer Velike Britanije ocenio je juče da navodni prizori vezanih tela ubijenih civila iz neposredne blizine na ulicama ukrajinskog grada Buča “nisu daleko od genocida”.
– Bojim se da ovo što vidite da se dešava u Buči, odnosno otkrića onoga što je predsednik Rusije Vladimir Putin uradio u Ukrajini, nisu daleko od genocida. Ne čudi me što ljudi reaguju na način na koji reaguju – kazao je Džonson.
Britanski premijer je još poručio da nema sumnje da će međunarodna zajednica, sa Britanijom među predvodnicima, “brzo reagovati i uvesti još sankcija i kaznenih mera”, kako je naveo, “Putinovom režimu”.
12.39 – Roskomnadzor: Kaznićemo Gugl zbog kršenja ruskog zakona
Rusko nadzorno telekomunikaciono telo Romskomnadzor saopštilo je danas da će kazniti kompaniju Gugl zbog kršenja ruskog zakona.
Roskomnadzor optužuje Jutjub da je postao “jedna od glavnih platformi za širenje laži i lažnih slika o toku speijalne vojne operacije na teritoriji Ukrajine, kao i da diskredituje oružane snage Ruske Federacije”.
Iz ovog tela navode da mere protiv Gugla, koji je u vlasništvu kompanije Alfabet, ostati na snazi dok se ne uskladi sa ruskim zakonom.
Gugl zasad nije odgovorio na zahtev za komentar.
Prošlog meseca, Rusija je tražila od Gugla da prekine sa širenjem, kako je nazvala, pretnji protiv ruskih državljana.
Roskomnadzor je, takođe, blokirao informativni servis Gugla u martu, optuživši ga da daje pristup lažnom materijalu o vojnoj operaciji u Ukrajini.
12.21 – Zelenski pozvao Zapad da “privede Rusiju pravdi”
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je danas Zapad da “privede Rusiju pravdi”, rekavši da su akcije Moskve usmerene ne samo protiv Ukrajine, već i protiv Evrope.
– Jednom za svagda možemo da naučimo Rusiju i sve druge potencijalne agresore da oni koji izaberu rat uvek gube. Oni koji ucenjuju Evropu ekonomskom i energetskom krizom uvek gube – poručio je Zelenski u obraćanju grčkim poslanicima.
Ponovio je pozive “demokratskom svetu” da odbace rusku naftu i potpuno blokiraju ruske banke iz međunarodnog finansijskog sistema.
– Budimo iskreni, od samog početka ruske akcije su bile usmerene ne samo protiv Ukrajine, već i protiv Evrope – ocenio je ukrajinski predsednik.
12.13 – VB: Ruske snage ciljaju na infrastrukturu da oslabe Ukrajinsku vojsku
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da Rusija bombarduje infrastrukturne ciljeve kako bi iscrpela ukrajinsku vladu i vojsku, dok se priprema za ponovni napad na istok zemlje.
Ministarstvo je u obaveštajnom izveštaju navelo da je “napredovanje ofanzivnih operacija u istočnoj Ukrajini glavni fokus ruskih vojnih snaga”.
Takođe se navodi da Rusija artiljerijom i vazdušnim napadima gađa “liniju kontrole” između područja pod kontrolom Ukrajine u Donbasu i onih koje drže proruske snage.
– Ruska vojska takođe cilja na infrastrukturu u unutrašnjosti Ukrajine kako bi degradirala sposobnost ukrajinske vojske u snabdevanju i na taj način povećava pritisak na ukrajinsku vladu – dodaje se u izveštaju.
Uprkos tome, britansko ministarstvo odbrane navodi da će “ruske snage verovatno nastaviti da se suočavaju sa moralnim problemima i nedostatkom zaliha i osoblja”.
11.46 – Grčka traži od MKS istragu navodnih zločina u Marijupolju
Grčka će zatražiti od Međunarodnog krivičnog suda da istraži navodne ratne zločine u ukrajinskom gradu Marijupolju, a u kojem živi velika grčka zajednica, izjavio je danas ministar spoljnih poslova te zemlje Nikos Dendijas.
– Grčka ima poseban, poseban interes za Marijupolj zbog postojanja 100.000 i više stanovnika grčke zajednice – rekao je novinarima ministar Dendijas po dolasku na sastanak ministara spoljnih poslova NATO u Briselu.
Šef grčke diplomatije je, takođe, kazao da će apelovati na svoje kolege da se “potrude da urade sve što mogu” kako bi pomogli Ukrajini da zaštiti svoju istorijski crnomorsku luku Odesu, a “kako bi Odesa izbegla sudbinu Marijupolja”.
Grčki ministar spoljnih poslova posetio je Odesu prošlog vikenda.
11.44 – SAD: Senat raspravlja o okončanju trgovinskih odnosa sa Rusijom
Američki Senat danas će razmotriti zakone koji predviđaju okončanje normalnih trgovinskih odnosa sa Rusijom, kao i zabranu uvoza ruske nafte.
Oba zakona su bila “zaglavljena” u Senatu, što je izazvalo gnev kod poslanika, koji su želeli da pojačaju američki odgovor na ruski napad na Ukrajinu.
Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer rekao je da ruski predsednik Vladimir Putin mora da odgovara za, kako je Šumer rekao, “ratne zločine protiv Ukrajine”.
Mere obustave trgovine otvaraju put predsedniku SAD Džozefu Bajdenu da uvede veće carine na određene proizvode iz Rusije.
Zakonom, kojim se zabranjuje ruska nafta, bi se uobličile restrikcije koje je Bajden već uveo putem izvršne uredbe.
11.36 – Ukrajinski ministar zatražio od alijanse tri stvari
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba boravi danas u Briselu na sastanku NATO, gde je zatražio od Alijanse da dostavi Ukrajini još oružja.
– Moj dnevni red je vrlo jednostavan. Sadrži tri stavke: oružje, oružje i oružje – naveo je Kuleba, preneo je sajt NATO.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
11.13 – Tras: Doba saradnje sa Rusijom je gotovo
Doba saradnje sa Rusijom je gotovo, izjavila je britanska ministarka spoljnih poslova Elizabet Tras na radnoj večeri ministara spoljnih poslova u Briselu, saopštio je britanski Forin ofis.
Tras je rekla njenim kolegama iz NATO da je “Sporazum između NATO i Rusije mrtav” i da je vreme da se odbaci zastareli pristup u ondosu sa Rusijom.
Aktom, potpisanim 1997. godine, smatra se da NATO alijansa i Rusija ne gledaju jedna na drugu kao neprijatelja, prema originalnom dokumentu.
“Potreban nam je novi pristup bezbednosti u Evropi koji se bazira na odbranu, odvraćanje i otpornost – kazala je ona.
Tras je naglasila da NATO ne može da dopusti “bezbednosne vakuume” na istočnim granicama Alijanse i da bi trebalo da ponovo razmisli o podršci zemljama “uhvaćenim u mrežu ruskog uticaja”, kao što su Gruzija, Moldavija, Švedska i Finska.
Ona je takođe apelovala na partnere da pojačaju sankcije i naoružaju Ukrajinu “brzo i odlučno, kako bi se osigurao neuspeh Putina”.
11.09 – Lukašenko: Nove mogućnosti za Rusiju i Belorusiju usred sankcija
Zapadne sankcije otvaraju nove mogućnosti pred Belorusijom i Rusijom, poručio je danas beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko na sastanku Saveta bezbednosti.
– Tačno je da se pred našim zemljama otvaraju nove mogućnosti. Zapadne kompanije su oslobodile velika tržišna udubljenja u Belorusiji i Rusiji, koje sada treba da popunimo. Pitanje je šta nas je ranije sprečilo da to uradimo, da li su to lobisti, konkurencija ili korupcija – zapitao se beloruski predsednik.
Izrazio je uverenost da je Zapad u svakom slučaju bio odlučan po pitanju uvođenja sankcija Belorusiji.
– Brzina i jačina sankcija govore da su one temeljno i dugo planirane. Sasvim je jasno da je trebalo da se uvedu bez obzira na rusko-ukrajinske odnose. Ove sankcije bi u svakom slučaju bile uvedene – ocenio je Lukašenko.
11.03 – Ukrajinski rat gasi 300 radnih mesta u Gornjoj Austriji
Posledice rata u Ukrajini osećaju se i u austrijskoj pokrajini Gornja Austrija, gde će se ugasiti 300 radnih mesta.
Proizvođač automobilskih delova EKB, koji je deo “Drekselmajer” grupacije, ukinuće 300 radnih mesta u mestu Braunau.
– Izmestićemo radna mesta u Rumuniju, kako bi još bolje iskoristili tamošnji pogon – rekao je direktor pogona u Brauna Markus Hartman dnevniku “Oberesterajhiše Nahrihten”.
Zbog rata u Ukrajini je, dodaje, opao obrt za 30 odsto.
Veliki proizvođači automobila zbog trenutne ekonomske krizne situacije naručuju manje delova, a EKB snabdeva velika imena automobilske industrije kao što su Folksvagen, Mercedes Benc, Jaguar, BMW i Audi.
Prvih 60 radnika, koji ostaju bez posla najranije od septembra, već je obavešteno o meri.
Kompanija ističe da je izrađen socijalni plan, koji sadrži sveobuhvatne mere podrške pogođenoj radnoj snazi.
U pogonu u Braunau trenutno radi 720 zaposlenih, a taj pogon od proizvodnog postaje istraživački centar.
– Nalazimo se na prekretnici sa ekstremnim posledicama, na osnovu problema u snabdevanju u celom lancu, kao i posledicama po snabdevanje energentima i ceni energenata. Automobilska industrija se nalazi pred velikim izazovima, koji će ostaviti dugoročne tragove – ukazao je direktor grupacije “Drekselmajer” Fric Drekselmajer.
On je dodao da se ova industrija već u trećoj godini u kriznoj situaciji, a katastrofalne posledice ukrajinskog rata su dalekosežnije i ne dozvoljavaju bezbednost planiranja.
10.58 – BND presreo rusku komunikaciju u vezi Buče
Nemačka obaveštajna služba, BND, presrela je komunikaciju ruske vojske u vezi Buče, trdi nedeljnik “Špigel”.
BND je navodno iz te komunikacije stekao nova saznanja o dešavanjima u Buči.
U prisluškivanim razgovorima bilo je reči o ubistvu civila, a pojedini razgovori se mogu, kako tvrdi “Špigel”, direktno dovesti u vezu sa zločinom u Buči.
BND je o tome obavestio nadležne parlamentarne vlasti u Berlinu.
Nemački obaveštajci su, iz presetnute komunikacije, zaključili da zločini nisu bili slučajna dela, niti akcije pojedinaca, već uobičajeno delovanje ruske vojske, moguće i kao deo jedne strategije širenja straha i slamanja otpora.
Nemačka vlada je juče saopštila da ima iz sopstvenih pouzdanih izvora ima informacije da je u Buči počinjen ratni zločin.
10.26 – Sijarto: Prva pošiljka nuklearnog goriva iz Rusije u Mađarsku
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je danas da je ta zemlja vazdušnim putem iz Rusije primila prvu pošiljku nuklearnog goriva za nuklearnu elektranu Paks.
Ponovio je da je Mađarska odbacila uvođenje bilo kakvih sankcija ruskoj nafti i gasu i dodao da bi taj potez predstavljao “crvenu liniju” za tu zemlju.
– Gorivo je uvek dolazilo iz Rusije železnicom preko Ukrajine, nažalost, ovo više nije moguće pa smo morali da pronađemo alternativni način za dopremanje – rekao je Sijarto u video snimku na Fejsbuku iz Brisela.
Rekao je takođe da je pošiljka goriva stigla preko vazdušnog prostora Belorusije, Poljske i Slovačke u Mađarsku uz odobrenje sve tri zemlje, jer nuklearna energija ne podleže nikakvim sankcijama Evropske unije.
10.25 – Zaharova: Svi koji su proterali naše diplomate, dobiće odgovor
Države koje su proterale ruske diplomate dobiće jak odgovor od Moskve, izjavila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u programu “Solovjov uživo”.
– Dobiće oštru reakciju koja će biti nama od koristi – naglasila je ona.
Zaharova je dodala da veruje da zapadne zemlje, koje su proterale diplomate, najverovatnije neće ugasiti ruske ambasade.
– Jasno im je da bi u tom slučaju i njihove ambasade u Rusiji bile zatvorene – dodala je ona.
10.20 – Zelenski sutra u Kijevu sa Ursulom fon der Lajen
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovaraće sutra u Kijevu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, najavio je portparol ukrajinskog predsednika Sergej Nikiforov.
Nikiforov je, obraćajući se na nacionalnoj televiziji, rekao da ne može da objavi detalje razgovora iz bezbednosnih razloge.
Portparol EU rekao je u utorak da će šef evropske diplomatije Žozep Borelj takođe otputovati u Kijev ove nedelje.
10.19 – Ukrajina: Neprijateljski stav Mađarske, uništava jedinstvo EU
Stav Mađarske da je spremna da plati ruski gas u rubljama je “neprijateljski” i njime se uništava jedinstvo Evropske unije oko ruske invazije, izjavio je portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.
– Ako Mađarska zaista želi da pomogne da se okonča rat, evo kako to da uradi: prestanite da uništavate jedinstvo u EU, podržite nove antiruske sankcije, obezbedite vojnu pomoć Ukrajini i ne stvarajte dodatne izvore finansiranja ruske vojne mašine – naveo je Nikolenko.
– Nikad nije kasno da se stane na pravu stranu istorije – poručio je Nikolenko.
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je juče da Mađarska ne bi imala problem da plati u rubljama ruski gas i to će učiniti ako Rusija bude tražila.
10.03 – EU: Ubrzati zelenu tranziciju, napustiti ruske energente
Zemlje Evropske unije trebalo bi da ubrzaju pregovore o novoj klimatskoj politici, da podignu predložene ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova i da što pre napuste ruska fosilna goriva, saopštilo je u četvrtak 11 zemalja članica EU.
Države EU i Evropski parlament pregovaraju o mnoštvu “zelenih” mera ove godine, među kojima su i nova pravila za tržište ugljenika, zabrana novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. i ambiciozniji ciljevi za proširenje obnovljivih izvora energije.
Predlozi su osmišljeni da smanje neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU za 55 posto do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
U fokusu diskusija je veza između tih predloga i energetske bezbednosti, pri čemu blok želi da prekine oslanjanje na ruska goriva do 2027. godine, delom kroz obnovljive izvore energije i štednju energije, kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu.
– Sada je vreme da budemo hrabri i da odlučno krenemo napred sa zelenom tranzicijom. Svako odlaganje ili oklevanje samo će produžiti našu energetsku zavisnost – navodi se u zajedničkoj izjavi 11 zemalja EU i koja bi trebalo da bude objavljena kasnije danas.
Dalje se dodaje da “pregovore o paketu zelenih mera stoga treba ubrzati i povećati ambicije” i pozivaju se zemlje članice da stanu iza tih predloga.
Među zemlajma koje su potpisale zajedničku izjavu su Danska, Austrija, Nemačka, Španija, Finska, Irska, Luksemburg, Letonija, Holandija, Švedska i Slovenija.
Danski ministar za klimu Dan Jorgensen rekao je da pozivaju zemlje na “zeleni put ka energetskoj nezavisnosti EU od ruskih fosilnih goriva što je pre moguće”.
Sa tim se, međutim, ne slažu sve zemlje. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u sredu da bi EU trebalo da suspenduje svoje tržište ugljenika, glavno oruđe bloka za smanjenje emisija, kao odgovor na visoke cene energije. Poljska je saopštila da pregovore o klimi treba prekinuti dok se ne proceni ekonomski uticaj rata u Ukrajini.
Ruski gas podmiruje 40 posto evropskih potreba za gasom. Pomenutih 11 zemalja smatra da planovi za zamenu tog udela neruskim gasom moraju da izbegnu zamku da se emisije štetnih gasova “zaključaju” na postojećem nivou i da moraju da obezbede da EU ostane na pravom putu postizanja neto nulte emisije do 2050. godine.
Brisel očekuje da će klimatski predlozi, ako budu odobreni, smanjiti upotrebu gasa u EU za 30 posto do 2030.
09.43 – Rusija: Četiri skladišta goriva uništena u Nikolajevu i Harkovu
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su njihove rakete tokom noći uništile četiri skladišta goriva u ukrajinskim gradovima Nikolajev, Harkov, Zaporožje i Čugujev.
Kako se navodi u saopštenju ministarstva, te objekte je koristila Ukrajina za snabdevanje svojih trupa u blizini gradova Nikolajeva i Harkova i u regionu Donbasa na krajnjem jugoistoku.
09.38 – DNR: Ukrajinska vojska zapalila brod mornarice
Ukrajinska vojska zapalila je komandni brod ukrajinske mornarice Donbas u luci Marijupolj, što bi moglo da predstavlja deo kampanje diskreditacije ruskih oružanih snaga, saopštila je danas na Telegramu Narodna milicija samoproglašene Donjecke Narodne Republike, DNR.
– Prema našim informacijama, ukrajinski nacionalisti nastavljaju sa namernim pokušajima da unište brodove u luci Marijupolj. Nakon što su zapalili turski brod “Azburg” pod dominikanskom zastavom, ukrajinski militanti su krenuli da organizuju još jednu provokaciju. Pametni momci iz ukrajinskog 83. informativno-psihološkog operativnog centra i nacionalisti Azova zapalili su komandni brod Donbasa – navodi se u saopštenju Narodne milicije.
Ne isključuju da će, kako kažu, “ukrajinski i strani mediji uskoro početi da šire video snimke na kojima se vide mrtvi članovi posade kako bi diskreditovali ruske trupe”.
Zamenik šefa Narodne milicije DNR Eduard Basurin je 5. aprila objavio da u blizini Marijupolja gori turski brod “Azburg”, koji plovi pod dominikanskom zastavom, što je možda provokacija ukrajinskih nacionalista koji i dalje kontrolišu luku, piše TASS.
09.29 – Basurin: Zavrsene glavne borbe u centralnom delu Marijupolja
Glavne borbe u centralnom delu Marijupolja su završene, saopštio je predstavnik takozvane Narodne milicije samoproglašene Donjecke Narodne Republike Eduard Basurin.
– Može se reći da su glavne borbe u centralnom delu grada završene – rekao je Basurin televiziji “Rusija 24”.
Kako je naveo, borbe se sada vode u luci i na teritoriji fabrike “Azovstalj”.
Basurin je rekao da je 60 odsto teritorije DNR oslobođeno.
Oko 3.000 ukrajinskih vojnika se nalazi u Marijupolju.
Ranije je objavljeno da je lider DNR Denis Pušilin imenovao je Konstantina Ivaščenka za šefa administracije Marijupolja.
09.23 – Ukrajina: Evakuacija civila kroz 10 humanitarnih koridora
Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk izjavila je da se nada da će ta zemlja danas moći da evakuiše civile kroz 10 humanitarnih koridora.
Dodala je da će stanovnici koji pokušavaju da napuste grad Marijupolj morati da koriste sopstvena vozila.
Ukupno 4.892 osobe su evakuisane juče iz ukrajinskih gradova kroz humanitarne koridore, objavila je juče u onlajn postu Vereščuk.
09.08 – Austrija odlucila da protera 4 ruske diplomate
Ministarstvo spoljnih poslova Austrije odlučilo je da sledi više evropskih zemalja i protera četiri ruske diplomate.
U pitanju su tri diplomate u ambasadi Rusije u Beču i jednog iz generalnog konzulata u Salcburgu, koji će morati da napuste Austriju najkasnije do 12. aprila.
Ministarstvo ističe da je proterivanje četiri diplomate u saglasnosti sa Bečkom konvencijom.
Ministarstvo tvrdi da su te diplomate prekršile Bečku konvenciju, a to znači da su se bavili špijuniranjem.
Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg, koliko juče je tvrdio da Austrija za sada neće proterivati ruske diplomate, ali da zadržava pravo to da učini samo u skladu sa Bečkom konvencijom.
Proterivanje diplomata je samo simbolična mera, jer Rusija u Austriji ima 146 bilateralno akreditovanih službenika u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Od tog broja 68 su diplomate, a 75 administrativno-tehnicko osoblje i tri konzula.
Ako se tom broju doda i broj akreditovanih osoba pri međunarodnim organizacijama u Beču, Rusija u Austriji ima trenutno 290 akreditovanih lica.
Na drugoj strani Austrija ima svega 33 osobe akreditovane u Rusiji, u Ambasadi u Moskvi, od kojih su 15 diplomate, 11 pripadnika strucnih resora i sedam administrativno-tehničkih službenika.
Posle zločina u mestu Buča niz evropskih zemalja proterao je ruske diplomate iz svoje zemlje.
Najradikalniji u tome bili su Litvanija i Slovenija, pošto je Litvanija proglasila nepoželjnom osobom ambasadora Rusije, a Slovenija je tražila smanjenje broja ruskih diplomata na nivo koji ta zemlja ima u Rusiji pa će Ljubljanu morati napustiti 33 od 41 diplomate.
08.51 – Stoltenberg: Članice NATO bi trebalo više da pomognu Ukrajini
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je danas članice Alijanse da daju veću pomoć Ukrajini.
On je dodao da će staviti do znanja Moskvi da neće biti nerazumevanja, pogrešnih procena oko spremnosti NATO da zaštiti i odbrani sve saveznike.
– Postoji hitna potreba da se dalje pomogne Ukrajini. Na našem sastanku u toku dana sa ministrima spoljnih poslova država članica NATO, siguran sam da ćemo rešiti pitanja dodatnih protivvazdušnih sistema, protivtenkovskog oružja, lakšeg, ali takođe i teškog naoružanja, kao i raznih oblika pomoći Ukrajini – rekao je Stoltenberg, prenosi sajt NATO.
On je izrazio divljenje za, kako je rekao, “hrabrost i liderstvo” ukrajinske vlade, naroda i oružanih snaga te zemlje, obraćajući se ukrajinskom ministru spoljnih poslova Dmitru Kulebi.
– Ono što radite svaki dan, borite se protiv ruske agresije, to je nešto što inspiriše ceo svet. NATO saveznici su davali podršku Ukrajini godinama. Trenirali smo desetine hiljada ukrajinskih trupa, a sada Alijansa daje opremu, podršku, kako biste ostvarili svoje pravo na samoodbranu. Pravo koje je sadržano u povelji Ujedinjenih nacija – dodao je Stoltenberg.
Generalni sekretar NATO je rekao da se Ukrajina brani, tako da suštinski ne postoji razlika između ofanzivnog i defanzivnog oružja.
Stoltenberg je naglasio da je važno da NATO ne bude uključen u širi rat sa Rusijom.
– NATO neće slati trupe na teren. Imamo odgovornost da sprečimo da konflikt eskalira van Ukrajine, da postane još smrtonosniji, opasniji ili razorniji – kazao je on.
08.25 – Australija uvodi sankcije za 67 ruskih drzavljana
Ministarka spoljnih poslova Australije Meris Pejn izjavila je danas da Australija uvodi sankcije za 67 ruskih državljana zbog napada Rusije na Ukrajinu.
– Danas, objavljujem još 67 kaznenih mera usmerenih ka ruskoj eliti i oligarsima, bliskim ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji pomažu i podržavaju njegove nečuvene akcije – kazala je Pejn po dolasku u sedište NATO u Briselu.
08.20 – Lider DNR imenovao sefa administracije u Mariupolju
Lider samoproglašene Donjecke narodne republike, DNR, Denis Pušilin imenovao je Konstantina Ivaščenka za šefa administracije ukrajinskog grada Mariupolja, saopštio je štab teritorijalne odbrane republike.
– Imenovan je Konstantin Vladimirovič Ivaščenko za šefa administracije grada Mariupolja – navodi se u tekstu dokumenta.
Ivaščenko bio član gradskog veća iz stranke Opoziciona platforma – za život.
U vreme proglašenja DNR 2014. godine, Mariupolj je sa oko 450.000 stanovnika bio drugi po veličini grad u toj oblasti, posle Donjecka.
U junu iste godine, ukrajinske snage bezbednosti su povratile kontrolu nad Mariupoljom, a njegova istočna predgrađa postala su jedno od najžešćih tačaka sukoba u Ukrajini.
08.16 – Borelj: Uskoro dogovor EU o petom paketu sankcija Rusiji
Evropska unija mogla bi danas ili sutra da se dogovori o petom paketu sankcija Rusiji, koji bi podrazumevao zabranu uvoza uglja, najavio je šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
– Možda danas popodne, ili najkasnije sutra – rekao je Borelj po dolasku na sastanak NATO.
Britanska agencija je juče objavila, pozivajući se na neimenovane izvore, da EU diplomate nisu odobrile novi paket sankcija Rusiji, koji je predložila Evropska komisija jer treba da se reše tehnička pitanja, uključujući to da li će zabrana uvoza uglja iz Rusije uglja uticati na postojeće ugovore.
Evropska komisija predložila je u utorak zabranu uvoza svih vrsta uglja iz Rusije, kao deo šireg paketa mera, kojim bi se dodatno ograničila trgovina sa Moskvom.
08.10 – Ukrajinska vojska za 24 sata šest puta granatirala LNR
Ukrajinska vojska granatirala je šest puta, u protekla 24 sata, teritoriju samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR), saopšteno je iz misije LNR pri Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.
Kako se precizira, zabeleženo je šest napada ukrajinskih oružanih snaga na naselja Donjeck i Kalinovo.
U saopštenju se dodaje da su u “neprijateljskim napadima” učestvovali višecevni bacač raketa BM-21 Grad, artiljerija i minobacači.
Sedam kuća je uništeno ili oštećeno u Donjecku.
08.09 – Kuleba: Trazicemo od Zapada embargo ruskim energentima
Ukrajina će nastaviti da zahteva od Zapada embargo na rusku naftu i gas nakon napada na tu zemlju, rekao je danas ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.
On je takođe zatražio još aviona, protivvazdušnih sistema, projektila i vojnih vozila od NATO saveznika.
– Nastavićemo da insistiramo na potpunom naftnom i gasnom embargu – kazao je Kuleba u sedištu NATO u Briselu, u prisustvu generalnog sekretara Severnoatlanske alijanse Jensa Stoltenberga.
07.57 – Gradonacelnik Mariupolja: Ubijeno vise od 5.000 civila
Više od 5.000 civila, među kojima je 210 dece, stradalo je u Mariupolju od početka ruske invazije na Ukrajinu, tvrdi gradonacelnik tog lučkog grada Vadim Bojčenko.
Bojčenko je rekao da su ruske snage bombardovale bolnice, a da je u jednoj od njih 50 ljudi izgorelo.
On je naveo i da je više od 90 odsto gradske infrastrukture uništeno u bombardovanju ruskih snaga.
Oko 1.000 ljudi uspelo je u sredu da se evakuiše iz ovog opkoljenog lučkog grada konvojem autobusa i privatnih vozila, u organizaciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Oni se sada nalaze u u gradu Zaporožju, koji je pod kontrolom Ukrajine.
07.37 – Ruski ambasador: Sankcije SAD su napad na drzavljane Rusije
Sankcije koje su uvele SAD ruskim bankama, Sberbanci i Alfa-banci, predstavljaju direktan napad na državljane Rusije, a Vašington nanosi štetu globalnoj ekonomiji, izjavio je danas ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.
– Konstantne sankcije administracije pokazuju prave aspiracije SAD. Primer su kaznene mere ka Sberbanci i Alfa-banci, gde većina Rusa drži ušteđevinu. Ovo je direktan napad na ruski narod, na obične građane – rekao je on.
On je ocenio da Vašington, uvođenjem novih sankcija, nastavlja da nanosi štetu globalnoj ekonomiji.
– To sve podriva mogućnosti stranih partnera da imaju obostrano korisnu saradnju sa nama. Sankcije ostavljaju strane firme bez prihoda u vreme ekonomske turbulencije – dodao je Antonov.
U sredu je američka administracija objavila da je uvela nove sankcije Rusiji, a ovog puta su se na udaru našle Sberbanka i Alfa-banka.
07.34 – Kanada poziva ruskog ambasadora na razgovor
Kanada će pozvati na razgovor ruskog ambasadora Olega Stepanova zbog navodnih ubistava civila u kijevskim predgrađima Buča i Irpinj, saopštila je kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli.
– Postoji nivo nehumanosti u onome što smo videli u Buči – rekla je Džoli novinarima u sedištu NATO u Briselu, gde se ministri država članica sastaju kako bi razgovarali o sankcijama Rusiji.
Džoli je rekla da je dala instrukcije svom zameniku ministra da se pobrine da se ruskom ambasadoru predstave fotografije onoga što se dogodilo u Buči i Irpinju.
07.27 Oglasio se Zelenski: Izgovorio jake reči – evo kakvu je poruku uputio
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je međunarodne vlade da pojačaju sankcije protiv Rusije, ističući da bi nečinjenje bilo jednako “dozvoli” da se nastave napadi na Ukrajinu.
– U sredu, zapadne zemlje objavile su novi paket sankcija protiv Ruske Federacije. Ovaj paket deluje spektakularno, ali nije dovoljan – kazao je Zelenski, preneo je BBC, a više o tome pročitajte klikom OVDE.
06:58 Han: Ukrajini nakon rata s Rusijom biće potreban Maršalov plan
Ukrajini će nakon rata s Rusijom biti potreban plan obnove sličan onome koji su SAD ponudile Evropi nakon Drugog svetskog rata, rekao je evropski komesar za budžet Johanes Han.
SAD su u okviru posleratnog Maršalovog plana izdvojile današnjih 200 milijardi dolara za ekonomsku i tehničku pomoć Evropi.
– Ono što treba da učinimo za Ukrajinu je moderni Maršalov plan – rekao je Han novinarima, preneo je Rojters.
Dodao je da će to pomoći brzoj obnovi Ukrajine i njenom bržem približavanju Evropskoj uniji. Kijev je poslao zvaničnu prijavu za članstvo u 27-članom evropskom bloku. Taj proces je dugotrajan i u mirnodopska vremena, a rat koji besni Ukrajinom učinio ga je praktično nemogućim, ocenjuje Rojters.
Han nije precizirao koliko će novca biti potrebno, ali je rekao da teret obnove Ukrajine ne bi smela snositi samo Evropska unija, nego bi u tome trebalo da učestvuju članice grupe G20, uključujući Rusiju.
06:47 Njujork tajms: Snimak kako ukrajinski vojnici ubijaju ruske zarobljenike autentičan
Njujork tajms potvrdio je autentičnost snimka na kojem se vidi kako ukrajinska vojska ubija ranjene ruske vojnike, prenose agencije.
– Na video snimku objavljenom na internetu u ponedeljak, koji je potvrdio Njujork tajms vidi se kako grupa ukrajinskih vojnika ubija zarobljene pripadnike ruske vojske ispred sela zapadno od Kijeva – navodi američki list.
Na snimku se vidi kako ukrajinski vojnici ispaljuju nekoliko hitaca u, verovatno, ruskog vojnika koji leži na putu i daje znake života. U blizini se može videti nekoliko tela, verovatno ubijenih, a kako navodi Njujork tajms, snimak je od 30. marta kada su Ukrajinci na tom mestu iz zasede napali ruski konvoj.
06:17 UN danas o isključenju Rusije iz Saveta za ljudska prava
Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasaće danas o zahtevu zapadnih zemalja da Rusija bude isključena iz Saveta za ljudska prava UN (UNHRC) zbog njene vojne invazije u Ukrajini, saopšteno je u UN.
Za suspendovanje određene zemlje potrebna je dvotrećinska većina u Generalnoj skupštini UN. Rusija je trenutno u drugoj godini trogodišnjeg mandata u UNHRC sačinjenog od 47 članica. Portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik izjavio da bi isključenje Rusije iz UNHRC stvorilo opasan presedan.
O pitanju koje se razmatra u rezoluciji Generalne skupštine sutra 7. aprila, u vezi sa suspenzijom Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, će odlučiti države članice, a stav Generalnog sekretara ostaje nepromenjen – rekao je portparol UN na konferenciji za novinare u sredu, prenosi TAS S.
Dižarik je 29. marta, odgovarajući na pitanje u vezi sa inicijativom da se Rusija suspenduje iz Saveta za ljudska prava UN, rekao da “postoji određeni nivo zabrinutosti zbog uvođenja opasnog presedana.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)