Milovan Kostić Kole iz Šuljkovca otkrio je 2020. godine zašto ne sme da prođe pored Vukadinove vodenice posle zalaska sunca.
Sanđama je, tvrdi on, pokušala da ga udavi i gađala ga crvenim loncem od pet kilograma koji su koristili za uzimanja ujma. Vodenica je pripadala njegovom pokojnom ocu Vukadinu, koji je zamolio sina da ga malo odmeni u poslu. Milovan je pristao. Jednog je jutra poranio. Ušavši u vodenicu, video je rasut kukuruz. Pitao je oca ko je prosuo žito, ali nije odgovorio. To ga je zabrinulo, ali reskirao je.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Voleo sam da spavam u vodenici jer je okružena prelepom šumom, a Sanđama je počela da me napada posle smrti kuma Ljube i te noći čuo sam: krc, krc – kao da je kamen počeo da šlajfuje. Onda se potpuno zaustavio. Izađem da pogledam šta je. Napolju nikoga. Kad sam se vratio u vodenicu, kamen je počeo opet da radi – seća se Milovan.
Legao je, kaže, da spava, ali se probudio jer mu se učinilo da njegova supruga Dragica čisti metlom pored kreveta. Ona nikada nije dolazila u vodenicu.
– Onda sam osetio kako je nešto skočilo na mene. Ćebetom sam pokrio glavu. Išlo je od nogu ka glavi. Htelo da me udavi. Stresao sam ćebe i čuo kako je palo. Onda se opet popelo na mene. Ja opet stresem ćebe. Ono se odbilo od mene. Više me nije diralo – ispričao je Milovan.
Kada se sve umirilo, izašao je da pogleda da li treba da dosipa žito. Tada ga je, kaže, nešto gađalo loncem. U poslednjem trenutku je uspeo da se pomeri. Da ga je pogodilo, ubilo bi ga. Lonac je udario u šporet, pa u zid. Milovan je premro od straha, jer su vrata na vodenici bila zaključana i niko nije mogao da uđe.
Jedva je dočekao da zapevaju petlovi i da pobegne kući. Plašio se da ga “to” ne prati do kuće.
– Prepao me je. Kad je ušao u kuću, rekao mi je da su došli đavoli po njega. A onda mi ispričao šta se dogodilo. Nemoj da nam sotona uđe u kuću, rekla sam mu. Nisam zaspala cele noći – priseća se Milovanova supruga Dragica, koja kaže da je prebledela.
Bilo kako bilo, Milovan više ni za živu glavu nije smeo da kroči u vodenicu posle zalaska sunca. Mleo je samo danju.
– Kako je Bora izašao na vrata, s tavana ga je nešto udari gvozdenom šipkom. Zvao sam ga da se vrati u sobicu, ali Bora je bio uporan da vidi šta ga je to gađalo. Čim je koraknuo na stepenik, nešto ga je gađalo onim loncem. Da na glavi nije držao stolicu, bio bi mrtav. Nismo smeli da izađemo dok nije svanulo – nerado se priseća Milovan.
Kada je godinu dana kasnije zalivao baštu u blizini vodenice, noga mu se omakla pod dolap. Viknuo je na konja i srećom, uspeo da ga zaustavi. Da nije, sve bi ga samlelo. Kada je ulazio u ambulantu, sreo je komšiju Boru koji je iz nje izlazio.
– Ispričao mi je da je tog dana sa konjima radio u polju. Nešto ih je uplašilo i oni su uhvatili mah. Kako su se konji dali u galop, kola su se prevrnula. Bora je bio sav ugruvan. Nikad nismo pričali o tome, ali mislim da je “ono” htelo da nas dokrajči – tvrdi Milovan.
– Stariji su pričali da su na poljani pored groblja često viđali vampire kako igraju i sviraju. Jedan čovek nam pričao da su ga buklijom zvali na svadbu. Kad je malo bolje pogledao, video je da u rukama drže konjsku glavu – s nevericom je ispričala Dragica.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)