Vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević rekao je da će početkom godine biti predložen novi model raspodele troškova krivičnog postupka, posebno onih koji se okončavaju oslobađajućom presudom, usled nedostaka dokaza koje je podnelo tužilaštvo.
“Sada sud snosi sve troškove krivičnog postupka, ali će VKS održati sednicu krivičnog odeljenja početkom iduće godine, na kojoj ću izneti predlog da deo troškova, koji su nastali pred tužilaštvom, plaća tužilaštvo, a da na teret sudskog budžeta idu samo oni troškovi koji su nastali pred sudom”, rekao je predsednik VKS u intervjuu Tanjugu.
Tužilaštvo, kako kaže, ima svoj budžet i ono treba da plaća troškove koji su nastali u postupku pred njim.
Ovo rešenje bi, kako smatra, moglo da dovede i do veće opreznosti, odnosno odgovornosti u radu tužilaštva, kada je reč o prikupljanju dokaza i podizanju optužnica.
Kada je u pitanju kašnjenje sa isplatama sudskih troškova, zbog čega su u toku ove godine računi pojedinih sudova bili u blokadi, Milojević smatra da deo odgovornosti snose i predsednici sudova, sudske uprave, računovodstva sudova.
“Oni moraju da svakodnevno da znaju kakvo im je stanje na računu, pa ako stiže nešto na naplatu da se blagovremeno obrate VS S, kao neposrednom korisniku budžeta i da dobiju novac u roku od nekoliko dana”, naveo je predsednik VKS.
Milojević je ocenio da je stanje u srpskom pravosuđu zadovoljavajuće, na šta kako kaže ukazuju i podaci prema kojima je broj nerešenih predmeta u odnosu i na 2012. godinu prepolovljen.
Međutim, da bi se razumelo stanje u sudstvu, on smatra da se mora se znati da je to stanje povezano sa vladavinom prava, koja je povezana sa “vladavinom kulture i kulturom mira i opstanka”.
“Svako društvo prolazi kroz razne epohe, imamo loša i dobra vremena izazovan i spokojna, ali za sudstvo ne postoje ni laka ni teška vremena, uvek su ozbiljna i odgovorna”, rekao je Miljević.
Prema njegovim rečima, svi mogu negde da nađu oduška i opravdaju se lošim danom za loš rezultat, a kreativnošću za dobar rezultat, dok sudstvo nema tu privilegiju i ne može naći nikakvo opravdanje ni za dobar ni za loš rezultat.
“Što se tiče trenutnog stanja o tome najbolje govore brojke i možemo reći da je stanje u srpskom pravosuđu zadovoljavajuće. Na kraju 2012. imali smo preko 3.2 miliona nerešenih predmeta, a na kraju 2018. 1.6 miliona predmeta. Prema šestomesečnom izveštaju (za ovu godinu) situacija će biti kao i na kraju 2018. godine, možda i nešto bolja”, naveo je vf predsednika VKS.
Istakao i da je u toku 2016. i 2017. završeno više od milion pretežnih starih predmeta.
Osvrćući se na reformu pravosuđa 2009. godine, Milojević je podsetio da su sve međunarodne organizacije kao i domaća stručna javnost ocenili tu reformu neustavnom što je, kako je naveo, potvrđeno i odlukom Ustavnog suda Srbije 2012. godine.
Prethodno je 2009. ostalo ne-reizabrano 837 sudija odlukom tadašnjeg, prvog saziva VS S, a odlukom Ustavnog suda više od petsto sudija vraćeno je na sudijsku dužnost (mahom oni koji su uložili ustavne žalbe na odluku o neizboru).
Milojević, koji je po funkciji i predsednik Visokog saveta sudstva (VS S) naglasio je da ni VS S ni VKS nemaju tačne podatke o visini nastale štete, ali ukazuje da je pojedinačna materijalna šteta po sudiji – zbog neisplaćenih zarada, iznosila najmanje 20.000 evra po sudiji.
Navodeći da je nekoliko sudija podnelo krivične prijave protiv članova prvog saziva VS S, on je ukazao da su te prijave najpre bile odbačene u tužilaštvu.
“Nakon što su uloženi prigovori, Republički javni tužilac dao je obavezno uputstvo da se po njima postupi, ali ja ne znam šta se sa tim dalje dešavalo, jer sudije i njihovi punomoćnici nisu obavešteni o ishodu tih krivičnih prijava”, naveo je predsednik VKS.
Govoreći o najavljenih ustavnim amandmanima u oblasti pravosuđa, Milojević je ukazao da pitanje nezavisnosti sudova i sudija, nije samo pravno, već pre svega demokratsko pitanje.
“VS S i VKS su dali mišljenje sa kojim se i ja slažem – da će nezavisnost sudstva biti dovedena u pitanje ukoliko budu usvojene izmene Ustava, koje nisu formalno predložene, ali je o njima vođena javna rasprava”, rekao je Milojević.
Smatra da su rešenja o kojima se govorilo tokom javne rasprave “korak unazad u odnosu na sadašnja rešenja”.
“Imali smo primedbe na sadašnje rešenje zbog prisustva predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, a po novom rešenju broj sudija će biti izjednačen broju drugih članova VS S (pet sudija i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština).
Sporne su mu i odredbe o prestanku mandata saziva VS S ukoliko se ne donese odluka u određenom roku.
“To je mač nad članovima saveta, jer ako ne donesu odluku biće razrešeni, pa je pitanje kako oni mogu pod takvim pritiskom da odlučuju nezavisno i samostalno”, smatra predsednik VKS i VŠ.
Ipak kaže da je preuranjeno pričati o krajnjim rešenjima ustavnih amandamana, jer da bi se pristupilo izmeni Ustava, najpre treba da se donese odluka 2/3 većinom svih poslanika u parlamentu, a to, kako kaže, sigurno neće biti pre kraja iduće godine.
Milojević smatra da će primena izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) od 1. januara u velikom meri rasteretiti sudove, jer je njima predviđeno da gotovo svi predmeti pređu u nadležnost javnih izvršitelja, osim određenih koji su izuzeti zakonom.
On je potvrdio da i sudije krivičari, na preporuku VKS moraju da rešavaju predmete iz izvršne materije, jer im je opao priliv predmeta.
“Naša preporuka je da u svim sudovima gde za to postoji potreba, odnosno veliki broj nerešenih izvršnih predmeta, te predmete rešavaju i sudije iz drugih materija, pre svega krivične materije. To je zato što je u krivičnoj materiji opao priliv predmeta, pa sudije maltene nemaju dovoljno predmeta da bi ispunili normu”, naveo je Milojević.
Ukazao je da su razlog manjeg broja krivičnih predmeta novi, mada sada već dobro poznati, procesni instituti, kao što su sporazum o priznanju krivičnog dela i oportunitet.
Komentari (0)