Komemoracija pevaču Marinku Rokviću počela je danas u 11 časova u Kamenoj sali Radio Beograda, a mnoge kolege, porodica i prijatelji došli su da se oproste od njega.
Na samom početku čula se Marinkova pesma “Polomio vetar grane”, što je sve rasplakalo, a onda su govore održali njegovi saradnici , među kojima i Miša Mijatović.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Šta reći o čoveku koji je bio vrhunski čovek pre svega i umetnik, pevač, i kolega, i drug? Ja ću da kažem samo da smo marinko i ja drugovali 40 godina, od ’81 godine kada je služio vojsku u Gornjem Milanovcu. On je mene zvao da držim koncerte za vojsku tamo, a zauzvrat su ga puštali subotom i nedeljom da radimo svadbe. Imao sam privilegiju da se družim sa njim 40 godina i da mu sviram svadbu – rekao je Miša na početku.
– Radio sam mu mnogo pesama, ali ono što je možda najvažnije reći jeste da mu je od svih mojih pesama bila najdraža “Zamiriši na brazdu, zamiriši na selo”. Pre njegove smrti uradili smo jednu još emotivniju pesmu koja nije ugledala svetlost dana, nažalost njegova smrt je to sprečila. Završili smo pesmu koja nosi tužan naslov “Te noći kada umrem” i ja sam ga molio, kao i njegov brat, da to promenimo, da je to malo morbidno, ali on se zalepio da se pesma zove tako, kao da je to bilo neko predskazanje – dodao je muzičar.
– Uvek je bio u ekipi najduhovitijih ljudi, spreman uvek za šalu, za viceve, bio je omiljen među kolegama. Ono što bih još želeo da istaknem je da je bio jedan od najvećih gospodina. U neku ruku je bio idol svima nama i u oblačenju, i u ponašanju, i u svemu. Želeo bih da kažem da cela porodica treba da bude ponosna što je imala takvog oca i što je živela sa njim – zaključio je Mijatović na komemoraciji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)