Glumica Vesna Pećanac domaćoj publici postala je poznata po ulogama u filmovima “Lepota poroka” i “Čudo neviđeno”, koje je režirao njen suprug Živko Nikolić.
Osim toga, pamtimo je i po ulozi Jeke u “Đekni”, a ostvarila je i zapažene uloge u pozorištu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Iako je obožavala svoju profesiju i tvrdila da se nikada neće povući, život ju je naterao da ipak napusti scenu.
Naime, za kratko vreme Vesna je izgubila roditelje i supruga sa kojim ima dva sina i, kako je rekla, zapala je u duboku tugu i nije mogla više da podnese da oko sebe gleda ljude kako se smeju.
-U vreme bombardovanja Živko je iščileo. Osetila sam ogroman bol, preveliku tugu. Jedan sin otišao je da se monaši. Rekao je: “Meni su svi bedemi srušeni”. Ostala sam da zurim u zid, pala u depresiju. Nekada smo bili velika, vedra, složna i mnogoradna porodica… Nisam mogla da igram, zatražila sam penziju. Posao komičara je da daruje radost ljudima, a ja nisam više imala radosti. Penzija – sedam hiljada dinara. Bili smo gladni. Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memoriju. Jedna milosrdna šefica u samousluzi u blizini kuće godinama nam je hranu davala na kredit, volela je Živkove filmove. Još je bio živ. Sećam se da sam jednom dobila neki novac i mogla da biram da li da odem na pijacu ili njoj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kružila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispričam Živku, a on mi kaže: “Odigraj to na sceni. I to je život”- ispričala je ona jednom prilikom za Novosti.
Ipak, tu njenim mukama nije bio kraj. Godine 2006. u javnosti se pojavila priča da Vesnu zlostavlja sin.
-Posle smrti supruga, plodnog crnogorskog reditelja Živka Nikolića, Vesna živi strašnim životom i neprestano vodi bitku sa sinom koji je više puta verbalno, pa čak i fizički maltretirao – rekao je izvor blizak glumici tada za Press.
Kako bi se spasila, ona je tada pobegla u prihvatilište za žrtve zlostavljanja.
-Jadna žena nije imala izlaza i pobegla je od kuće. Utočište i dom je našla u jednoj nevladinoj organizaciji, koja je spasla od nasilja prihvatajući je pod svoj krov. Vesnin životni put je postao veoma težak neposredno posle Živkove smrti. Osamdesetih godina Pećančeva je otišla u Ameriku sa sinovima i mužem. Stigavši u Holivud, videli su da tu za njih nema mesta. Pokupili su se jednog dana i krenuli nazad za Jugoslaviju. Otišli su u Crnu Goru, gde je Živko i umro 2001. godine. Nakon suprugove smrti, glumica se vratila u Beograd sa sinovima zbog njihovog školovanja. Tada su i počele njene muke, koje su se, eto, završile u prihvatilištu za žrtve nasilja – otkrio je tada izvor pomenutog medija.
O ovim navodima Vesna nikada nije želela da govori.
Komentar je da nemam komentara. Žalosno. Nikada ne bih rekla da će ova žena tako završiti. Vremena su takva da nam deca više nisu deca već postaju naši dželat. Osećam potrebu da budem iskrena. Ja još odoleva psihičko teroru svoje dece za koju sam svoj život potrošila. Sebični su uz odsustvo empatije za druge osim za sebe.
Zalosno.Sta li nas sve ceka u stare dane. Zar niko u drzavi,ne moze da joj pomogne.Bila je sjajna glumica.