Svi već dobro znamo da se za Partizanovu fudbalsku školu kaže da je iznedrila najveći broj uspešnih fudbalera u Evropi.
Ipak, postoje mnogi taleneti koji su bili na korak od prvog tima kluba iz Humske, ali nikad taj odlučujući potez nisu napravili.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Jedan od njih je nekadašnji golman Partizana, Zdravko Đekić “Kempes”, inače prvi fudbaler crno-belih koji je zaradio ovaj nadimak.
U razgovoru sa “Nedeljnik” nekadašnji veliki talenat crno-belih i srpskog fudbala pričao je ne samo o karijeri već i o privatnom životu.
Iako je prošao sve kategorije u Partizanovoj fudbalskoj školi, nazanimljivije priče iz njegovog života vezane su za London i njegov stil oblačenja, koji se dosta razlikovao od većine njegovih saigrača u Beogradu.
“Dolazio sam na treninge, nosio mods sakoe, drugačiju frizuru, Dr Martens čizme, Harington jaknu… A oni u turskim jašama, klizavim trenerkama, koledžicama. Nisma imao ništa protiv takvog oblačenja, ali oni mene nisu razumeli i prihvatali. Jedine osobe koje su me razumele bili su Borota, Antić, Golac, Jusufi. A ovi ostali su imali pitanja: ‘Zašto si se tako podšišao?’, ‘Kakve su ti to pantalone?’, ‘Šta ti to znači?’. Bilo je i uvreda”, priseća se Zdravko Đekić i nastavlja:
“Na pripremama sam slušao Bouvija, Joy Divison, a oni Šemsu, Sinana, Halida… Iskreno nisam imao problema sa tom muzikom. Neka je slušaju, ali nisu me prihvatali. Sećam se da jednom prilikom redar nije hteo da me pusti na stadion jer je rekao da mu ne ličim na fudbalera! Na kraju su poslali nekog iz kluba da objasni da sam ja rezervni golman. Ta priča je završila u novinama”.
Đekić se sasvim slučajno upustio u snimanje reklama i ispričao je i tu priču.
“U vreme kada sam bio mlađi omladinac, na jedan od treninga dolazi neki režiser i bira mene da snimim spot za reklamu za Kombinat Sport, sa tadašnjim golmanom Rankom Stojićem. Snimio sam u životu 52 reklame, a sve je počelo tom reklamom za Kombinat Sport”.
Prema njegovim rečima sanjao je o prvom timu Partizana, ali ga je onda uprava razočarala.
“Odlučili su da idem na pozajmicu, kako bih stekao iskustvo. Složio sam se jer su mi trebale utakmice. Ali, ustanovim da hoće da me uvale budzašto Mladosti iz Petrinje. Gledam kako se grle i ljube ljudi iz uprave oba kluba. Kao da su dobili 4 tone Gavrilović proizvoda iz Petrinje za Partizanov restoran i svoje zamrzivače i frižidere. Razočarao sam se. Shvatio sam da nemaju stvarno poštovanje prema meni. Kod njih sam od osme godine, prošao sve selekcije, osvajao pehare sa juniorima i omladincima i da me tako daju za paštete. Nisam hteo da idem u Petrinju”.
Zahvaljujući legendama Partizana, pre svih Petru Boroti, popularni “Kempes” je na kraju završio u Čelsiju.
“Skupljao sam mu lopte još kada sam bio petlić, i bio mi je idol. Trenirali smo šest meseci i celu travu pomoćnog terena sam ‘pojeo’. Opet rad sa čovekom koji je dosta vremena proveo na Zapadu. Primetiš drugačiji odnos, kao i kod Jusufija. Na Borotinu preporuku, kao i na preporuku Golca, odlazim u Čelsi na probu. Zapravo, Petar Borota je nazvao Čelsi, a Golac je napisao preporuku za mene“.
Za njega je san počeo da se ostvaruje dolaskom u London, a imao je zanimljivu priču od Denisu Vajsu.
“Denis je bio prava dileja, lud, odličan igrač, na terenu je imao mozga, a van terena baš i nije. Znao je da sa ekipom oljušti ceo pab od piva. Nije bio kavgadžija već dobar momak, ali u izlascima u grad s njim nastajalo je ludilo.”
Baš preko Vajsa je upoznao tada čuvenog Pola Gaskojna.
“Spletom okolnosti upoznao sam Pola Gaskojna u pabu u Sohou. Bili su tu Denis Vajs, Toni Dorigo, Džon Fašanu. Gaza je igrao za Totenhem i posle Džordža Besta je bio najjači britanski fudbaler. Vrhunska tehnika i vizija igre. Nije bio klasičan engleski igrač. S druge strane nisam video otkačenijeg tipa u izlasku. Gde god da uđe tu nastupi ludnica. Plazi se, prođe pored tebe i ugrize te za uvo, devojke padaju u nesvest. Pitao me je odakle sam i naručio litre svega. Dekadentno je izlaziti sa njima. Jetru sam oštetio. Gaskojn od muzike voli sve što prži od Toj dolsa, Motorheda, Sisters of Mersi… Nisam verovao da ću ga upoznati. Ukrao je srce Englezima i postao legenda za sva vremena. Denis Vajs je voleo drugačiju muziku od Gaze, slušao je Spandau Ballet, Ultravox. Vozio sam se jednom prilikom kolima sa njim. Cenili su nas ‘Jugoviće’ (Jugoslovene) kao tehničare, ali su provalili da ne trčimo. Da ne igramo puno bez lopte. Da nismo čvrsti, da volimo previše da ga rolamo, pa su nas na fiziku i trčanje dobijali”.
Dosta vremena je Đekić provodio sa svojim idolom Petrom Borotom, pogotovo dok je bio u Londonu.
“Odrastao sam uz britanski alternativni rokenrol pa me je Borota provalio i odveo me na mesta gde se sluša takva vrsta muzike. Odveo me u klub ‘Kit Kat’ ispod Trafalgar skvera gde sam ostavio dušu. Borota je gotivio neki džez što je bilo interesantno. Voleo je džez a i stari rok tipa Kleptona, Dire Straits.”
Svakako priča koju mu je Borota ispričao i koja mu je ostalo u sećanju jeste meč Milvola i Vest Hema.
“On je igrao je ekstremne londonske derbije protiv Milvola i Vest Hema gde svi šopovi u okolini budu zatvoreni, a policija patrolira na konjima. Navijači iz radničke kalse, nezadovoljni, pljuju Margaret Tačer… Pričao mi je o utakmici protiv Milvola. Pratio je utakmicu i osetio odjedanput nešto toplo na nozi. Pogleda, a ono pola štucne krvavo. Pogodili su ga jabukom sa žiletima.”
Po povratku u Beograd, Đekić je propušio, a potom je pio neumereno, što je primetio poznati trener Ilija Petković.
“Sećam se da sam po povratku u Beograd propušio, počeo sam ozbiljnije i da pijem… Srce me boli što nisam ostao u Londonu, zapustio sam sve. I fakultet i fudbal. A onda odem na utakmicu omladinaca OFK Beograda i Partizana i sretnem Iliju Petkovića. Čuo je gde sam bio i šta sam radio. Sećao me se iz podmlatka Partizana. Pitao me je šta se dešava. Rekao mi je da užasno izgledam, da sam se ugojio, da moram da počnem da treniram, da ima vremena za mene…”
Imao je “Kempes” reči i o ratu 90-ih, za koji smatra da je bio potpuno sulud.
“To je bila 1991. Preko noći dolazi đavo. Preovladao je primitivan mentalitet Balkanaca. Kreće rat. Potičem iz mešovitig braka. Mama je katolkinja, tata je pravoslavac. Slavili su oba Božića, bio sam dete bivše države. Sećam se kad je krenuo rat i kad je krenula vojna policija da nas juri da je moj pokojni otac, koji je gradio ovu zemlju i borio se u Drugom svetskom ratu, izašao na vrata i dočekao vojnu policiju rečima: ‘Moj sin nikada neće biti deo bratoubilakog rata’. Oterao ih je“.
Tokom ovog tragičnog perioda provodio je vreme u Beogradu i mnogo puta se razočarao u ljude na ulicama glavnog grada.
“Desilo mi se u da Knez Mihailovoj vidim jednog kasnog popodneva kako dva klinca u onim klizavim trenerkama maltretirtaju našeg legendarnog glumca Batu Stojkovića. Dva klinca ga vuku za nos. Zamisli u Karnabi stritu u Londonu kako dva klinca vuku za nos Majkla Kejna! Zamalo da me nisu izbušila ta dva klinca kad sam pitao o čemu se tu radi. Ozbiljno sam se zapitao za svoju budućnost u Beogradu. Ispred Bitef teatra, u noćnom izlasku, neki tip je vadio pištolj na mene. Ubrzo je provalio da nisam taj kojeg traži. I u klubu Arhaik je hteo da me izbuši neki lik, ali sam imao sreću da je u blizini bio Jusa Bulić, a ja sam igao mali fudbal za ekipu njegovog sina. Plata mi je bila jedna marka. Nije bilo benzina. Sećam se da smo centarfor Zoran Mašić i ja jednom prikom došli na trening na Karaburmu na biciklima pa nas je slikao ‘Sport'”, evocira uspomene iz tih odvratnih vremena i nastavlja:
“Skraćena liga u fudbalu, a mafijaši caruju baš kao i u društvu. Afere, skandali, vade se pištolji, totalni haos… Bilo nas je troje golmana: Karavajev, Kocejić i ja. Na kraju sam se i u OFK Beogradu razočarao u neiskrenost ljudi u koje sam verovao. Bio sam jako mlad i nisam imao utakmice. Otišao sam iz OFK-a u Timok iz Zaječara na 6 meseci. Uvedem ih u Drugu ligu. Branio sam fenomenalno i mnogi klubovi su se interesovali za mene. OFK je obećao da ću biti prvi golman. Petković mi obećava da ću debitovati. Vraćam se u OFK. Ali, van prelaznog roka, OFK se dogovara sa Partizanom iza mojih leđa i dovode Nikolu Damjanca. I naravno, on postaje prvi golman. Bio sam na klupi i ponovo nisam dobio šansu”.
Povratak Kralja u Humsku: Legendarni golman otkrio šta će raditi u Partizanu!
Komentari (0)