Legenda Partizana i srpskog fudbala Saša Ilić ove srede slavi 43. rođendan.
Tim povodom dao je veliki intervju za MOZZART Sport, a tokom kog se najviše osvrnuo na to koliko su se vremena promenila u odnosu na dane kada je on počinjao da šutira “bubamaru” po srpskim travnjacima, betonskim terenima, šljaci…
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Sve je manje fudbala u školskim dvorištima, parkovima, na ulicama. Izgubilo se vreme kad moj prvi trener Miša Radaković nije mogao da nas otera sa terena. Deca apsolutno sve imaju u kući. Ne moraju da izlaze napolje. Ako se vratimo 20 godina unazad shvatićemo da nije postojala druga mogućnost osim da ti neko kuca na vrata i pita da igrate fudbal. Jedva čekaš takvog drugara. Sad klinci imaju telefone, Jutjub, internet, čuda. Što bi izlazili? Ozbiljan problem”.
Nastavio je u sličnom tonu, ali uz pokušaj da ipak i odbrani decu koja su danas počela da se bave sportom.
„Ne krivim ih, samo primećujem da današnje generacije mogu da biraju. Na silu ih teramo da treniraju. Kad smo bili mlađi, pojavio se Komodor 64, jedan kad igra to je san snova, a danas na “Menadžeru” (Football Manager prim.aut.) tačno znaš šta će se desiti u prvih 28 kola, sve je predvidivo. Ne znam rešenje, ali nije kao što je bilo. Ranije jedva čekaš da izletiš napolje, ne samo zato što voliš fudbal, nego što te u kući tata i mama teraju da završiš domaći, ćutiš i klimaš glavom, imaš jedan televizor i ne pitaš se ništa. Sad im je sve dostupno“, ističe Ilić za MOZZART Sport i nastavlja u istom dahu.
„Fudbal počinješ da igraš sa drugovima. Zato što ga voliš. To mora da bude jasno svima, baš kao i pojašnjenje roditeljima da im neće dete postati as samo zato što ga trenira Saša Ilić. Pogotovo ako ga vode kod psihologa, nutricioniste, kondicionog trenera, jer očekuju korist!? Pogrešno! Moraš da imaš put, da bi se njime kretao potreban je plan, za njegovu realizaciju vreme. Ovde niko nikog nije spreman da čeka. Razumem kad nema strpljenja u Mančester Sitiju, dođe Pep Gvardiola i kaže: „Ne odgovara mi Saša, daj Joksu“, potroši 100.000.000 na jednog, da 200.000.000 za sledećeg igrača. Zato deci govorim da moraju psihički i fizički da budu spremni za ono što ih čeka u prvom timu. E, tu vidim veliku začkoljicu…“
Imao je, međutim, šta i da zameri klincima koji danas pokušavaju da dođu do prvog tima Partizana.
„Današnja deca ulaze u prvi tim Partizana nepripremljena. Ranije su nam treneri mlađih kategorija, neposredno pred prekomandu među seniore, govorili da imamo samo dve obaveze: da trčimo više od svih i loptu predamo prvom do sebe. Iako ti podsvest sugeriše da si bolji, prirodno. Potrebno je da prođe vreme da bi osetio slobodu na terenu. To danas mogu Mesi, Nejmar, najviše desetorica na svetu. I njima saigrači pričaju „dodaj“, ali majstori vode loptu, prođu trojicu i daju gol. Ako bi se to desilo kod nas, da neki klinac pokuša da predbribla celu odbranu, rekao bih mu: „Lave, šta radiš to?“. Zato se talentovana deca gube“.
Gde greše?
„Lomi ih biznis. Sa 18 godina ih traži Mančester, imaju šansu mesec i po dana, ako se ne pokažu – oteraju ih i dovode nove. Trebalo bi drugačije. Moraju da idu u školu, budu dobri đaci, kvalitetni momci. Nije to izmislio Saša Ilić, nego veliki treneri i psihlozi pre mene, poput Florijana Matekala, Branka Rašovića, Anta Mladinića, Ivice Osima. I dan danas se viđam sa Mišom Radakovićem, nijednom mi ne kaže da li je u pravu, nego: „Reći ću ti šta mislim, ti vidi šta ćeš, prikupljaj informacije, sam donosi odluke“. Posle jednog dijaloga sam uvideo da decu ne pripremamo za veliku scenu. Nekad se u mlađim kategorijama najviše radilo sa najboljim igračima. Treneri su ih „maltretirali“. Sad je najboljima dozvoljeno da rade šta hoće, na uštrb rezultata. Od takvih nema koristi u prvom timu. Ako je neko bolji od mene, ima da radi 56.000 puta više. Pričaj mu: „Ne valja, ne valja, ne valja“. Neka stalno bude pod presijom, u takvom stanju biće spreman da uradi najbolje kad dođe njegovo vreme. Sad se traži rezultat, van svake logike“.
Komentari (0)