Od dolaska Aleksandra Vučića na vlast sagrađeno je više puteva nego u Titovo vreme. Desetine hiljada gradilišta širom zemlje su upravo ono što smeta medijima i ortacima Dragana Đilasa, koji su navikli na to da se malo radi a masno zarađuje.
Tako su mediji pod kontrolom opozicije danas ponovo udarili na srpske putare, a kako „objektiv.rs“ saznaje povod je upravo ogorčenost onih koji su izgubili unosne poslove u Srbiji i koji pokušavaju da se vrate u igru.
Pored završetka kapitalnih projekata kao što su deonice autoputa kroz Grdeličku klisuru i od Niša prema Bugarskoj, potom autoputa Miloš Veliki o kome se u Srbiji sanjalo 70 godina, krenulo se u gradnju Fruškogorskog autoputa, Moravskog koridora, autoputa Vožd Karađorđe…
Tu su i brojne brze deonice, rekonstruisani su lokalni i magistralni putevi širom zemlje. Na svim ovim deonicama angažovana su i domaća putarska preduzeća koja uspešno i u roku obavljaju planirane radove, bez naduvavanja cena kao što je to bio slučaj sa kompanijama iz inostranstva u vreme vladavine Demokratske stranke.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Podsetimo, planirani troškovi izgradnje mosta preko Ade u vreme dok je Dragan Đilas upravljao Beogradom su se popeli sa preskupih 118 miliona na nezamislivih 400 miliona evra, a da ni pola posla nije bilo završeno.
Most je gradila slovenačka firma SCT, čiji je vlasnik u međuvremenu osuđen na zatvorsku kaznu u Nemačkoj zbog korupcije, dok je sama firma bankrotirala. Primera radi, najviši drumski most na svetu, otvoren 2004. godine, deo je autoputa koji spaja Pariz i Barselonu. Koštao je isto koliko i most na Adi, ali je od njega skoro duplo viši i tri puta duži!
Slična afera dogodila se i prilikom izgradnje mosta preko Dunava u Beškoj, gde je austrijska Alpina cenu mosta sa početnih 33,7 miliona podigla na čak 90! Sve ovo pravdano je nepredviđenim radovima, koji su gle čuda za tri puta podigli cenu izgradnje ove saobraćajnice.
Sve ovo su jasni pokazatelji kome danas i zašto smetaju srpski putari.
Komentari (0)