Ne dešava se često da se u jednoj godini obeležavaju dve okrugle godišnjice, vezane za istu osobu. Ova godina nam je, pored nesrećne pandemije, donela i nekoliko zanimljivih muzičkih jubileja. Naime, 9. oktobra se navršilo 80 godina od rođenja, a 8. decembra će biti 40 godina od smrti legendarnog Džona Lenona.
To je bio povod da za ovonedeljni intervju pozovemo čoveka koji je Lenonov savremenik, i koji vrlo dobro pamti pojavljivanje Bitlsa na muzičkoj sceni. U pitanju je čuveni (i još uvek aktivni) muzičar i radijski voditelj, Vladimir Janković Džet.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U ekskluzivnom intervjuu za Objektiv.rs Vlada Džet nam otkriva kako je Beograd reagovao na Bitlmaniju, kako ih je Žika Pavlović prevario na snimanju filma, i još mnogo toga o čemu je godinama ćutao.
Sa popularnim Džetom smo razgovarali u neposrednoj blizini Radio Beograda, njegovog dugogodišnjeg radnog mesta.
Ima još nešto simbolično u odabiru mesta za razgovor – Vlada je jedan od najvećih kolekcionara ploča na ovim prostorima, a bez njih ni brojne muzičke emisije koje je uređivao i vodio ne bi zvučale isto.
Da li znate kako izgleda sin Džona Lenona? Neverovatno liči na oca (FOTO)
Sa talasa popularne “Dvestadvojke” Džet je decenijama unazad obrazovao mlade ljubitelje rokenrola, omogućavao im da slušaju ploče koje nije bilo moguće nabaviti u prodaji, i otkrivao širokoj publici nova imena i muzičke trendove.
U petak 9. oktobra, na Lenonov rođendan, preuzeo je ulogu di-džeja i puštao muziku Bitlsa. Iako je na polovini osme decenije života, izgleda da ga druženje sa mladima i konstantni rad održavaju, i čine da izgleda mlađe. Pored toga, do detalja se seća pojedinih događaja od pre više od pola veka.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Nije lako mlađim generacijama dočarati koliko je značajna bila Džetova uloga u stvaranju, održavanju i promovisanju domaće rok scene.
Šezdesetih, kada nije bilo televizije, kafića, klubova, a kamoli interneta, Vlada je kao basista grupe “Crni biseri” svirao na igrankama koje su predstavljale prvi direktan kontakt omladine sa rokenrolom, kao i jednu od retkih prilika za upoznavanje i druženje.
Posle jedne od tih svirki je jedva objasnio ocu odakle mu zarađeni novac, jer je tada bilo prosto nezamislivo da momci sa gitarama i “čudnim” repertoarom mogu toliko da zarade od muzike. Sedamdesetih, kada nije bilo emisija koje bi dale prostor mladima, Vlada je napravio “Hit 202”, kroz čiji je filter morao da prođe svako ko je hteo da napravi karijeru.
Osamdesetih, kada je radio bio veoma slušan i uticajan medij, on je bio jedan od najslušanijih i najuticajnijih. Nesrećnih devedesetih je napravio jedinu pauzu u sviranju sa bendom, ali je i dalje neumorno radio na radiju, i promovisao nove snage koje su nastajale na pepelu nekada slavne eks-ju scene. A u ovo naše vreme, kada rokenrola u medijima gotovo da nema, on je napravio rok operu.
Da je kojim slučajem pedesetak godina mlađi bio bi jutjuber, influenser, tiktoker, ali bi svakako bio najpopularniji. Neumoran i večito inspirisan, Vlada i dalje ne prestaje da pomaže mladim bendovima, ali i da prati domaće i svetske muzičke trendove. Do izbijanja pandemije Kovida 19 redovno je vodio emisije “Demo ekspres” i “Linija za rokenrol” na Radio Beogradu 202.
Poslednji veliki projekat u kojem je učestvovao je uspeo da veliki broj mladih bendova izvede “na površinu” i obezbedi im svirke na festivalima. Bunt rok masters, takmičenje neafirmisanih bendova, danas je jedino takve vrste kod nas.
I taman kada vam se učini da pored proba sa svojim “Vlada Džet bendom”, pripremanja emisija i praćenja aktuelnih dešavanja nema vremena za druge stvari, Vlada vas po običaju iznenadi.
Za one koji bi da detaljnije upoznaju život u Beogradu šezdesetih, Vlada je napisao i knjigu “Godine na 6”, koja predstavlja izuzetno vredan dokumentarni zapis o generaciji koja je htela da menja svet.
Razgovor sa Džetom započinjemo upravo povratkom u to vreme kada je rokenrol zakoračio među ludi mladi svet:
“Beograd se rapidno menjao, u izgledu, mladim ljudima na ulici.. Pojavila se nova moda, potpuno drugačija od prethodnih sivo-crnih odela. Odjednom je krenulo šarenilo koje je došlo sa Bitlsima, a posebno kada se pojavila hipi kultura. I svi smo bili u muzici – neko je svirao, neko je slušao, neko je saznavao pa je prenosio drugima podatke, ali smo bili samo mi koji smo u muzici, i oni koji nisu u muzici. To je bila polarizacija mladih. Nas je bilo sve više, u jednom pokretu koji je zamenjivao sve – i politiku i religiju. Muzika je bila sve.”
O Džonu Lenonu i njegovoj zaostavštini Džet je rekao sledeće:
“Mislim da je mnogo vremena i energije izgubio na neke druge stvari u odnosu na muziku, i da mu je muzička karijera mnogo trpela zbog raznih angažmana, i tih apstrakcija u koje se bio upustio. Svakako je jedan od najznačajnijih autora svoje generacije, i to ne samo zbog Bitlsa, već i zbog dve-tri pesme koje je uradio solo: Imagine, koja poseduje nemerljiv kvalitet, zatim Give peace a chance, pesma koja je deklaracija jednog trenutka, da ne nabrajam dalje. Mislim da je Lenon bio na putu da napravi nešto svoje, što je nagovestio poslednjim albumom Double fantasy, ali mu je nažalot tu bio kraj.
Njegov politički značaj je, naročito u Americi, bio jako veliki. On je tamo bio pomalo i prokazan zbog svojih radikalnih stavova. Njegov status tamo nije bio mnogo bolji od Če Gevare, koga su smatrali teroristom. Lenon je smatran subverzivnim elementom, i zbog toga mu se na kraju to (ubistvo) i desilo”
Šta je još legendarni Vladimir Janković Džet imao da kaže o čuvenoj Gitarijadi na Sajmu iz 1967, kako je Žika Pavlović prevario Crne Bisere na snimanju filma “Kad budem mrtav i beo”, kao i o tome kako je njegova grupa “Tunel” trebalo da se nađe na čuvenom albumu “Paket aranžman”, pogledajte u videu:
Novinar: Ivan Marinković
Snimatelj: Danilo Krša
Komentari (0)