Kada je septembra 1984. godine arhitekta Branko Pešić došao na Vračar da obiđe zidine započetog Hrama Svetog Save naišao je na – zazidana vrata.
Svi ulazi su bili blokirani, a unutrašnjost je bila nedostupna za posetioce. Obišao je krug, pogledom odmerio zidine od potamnele cigle, a potom se javio sveštenstvu Svetosavske crkve. Starešina prota Branko Tatarin namenio mu je radni sto. Za ovim astalom u skromnom prizemnom parohijskom domu tokom narednih nekoliko godina Pešić će osmisliti i sprovesti jedan od najvećih građevinskih projekata u istoriji domaćeg inženjerstva – podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Unutrašnje uređenje i mozaička dekoracija enterijera Spomen-hrama, koja se ovih dana u potpunosti završava, kruna je višedecenijskog rada domaćih arhitekata, inženjera i graditelja. Od početka izgradnje ovog vanserijskog objekta najveće rezultate postigli su u periodu od 1984. do 1992. godine, pod stručnim rukovodstvom protomajstora Branka Pešića.
Hram je u potpunosti izgrađen, pokriven, a dobio je i impozantne kupole i krstove. Bila je to renesansa ne samo izgradnje započete pre Drugog svetskog rata, već i ideje o vraćanju duga prvom srpskom svetitelju i najvećem prosvetitelju.
Prvi zadatak novog protoneimara bio je da pozove zidare da razbiju zazide i oslobode prilaz unutrašnjosti. U kabinetu patrijarha Germana čekao ga je projekat Hrama, koji je posle okupacije Patrijaršiji predao arhitekta Aleksandar Deroko. Ove planove, inače, Deroko je sačuvao tako što je metalnu tubu sa projektom zakopao u zemljanom podu svoje kuće.
Plan je tako spasen od uništavanja, jer su nacisti tokom okupacije sa očiglednom prilježnošću tragali za svim dokumentima i predmetima u vezi sa budućim svetosavskim hramom. Tačno 44 godine od prekida radova, Hram se u svojoj lepoti ponovo uzdigao u umovima svojih graditelja.
Crkva, svesna značaja ovog dela, ali i velike borbe koju je posle višedecenijskih muka izvojevala, nije gubila vreme. Sveti Sinod je zakazao zasedanje Sabora 10. maja 1985, a pripremljena je i odluka da se u nedelju 12. maja na prostoru započetog hrama održi sveta arhijerejska liturgija, kojom će se obeležiti 390. godišnjica spaljivanja moštiju Svetog Save i pola veka od početka izgradnje Hrama, sa osvećenjem zidina i potpisivanjem Povelje.
Toga dana u Beogradu je vladalo veliko uzbuđenje.
“I dalje nismo mogli da verujemo da najzad počinjemo gradnju Hrama Svetog Save, da je komunistička vlast popustila i da je naš patrijarh German napokon uspeo da posle ukupno 88 molbi, najzad privoli državu da izda dozvolu za izgradnju”, napisao je arhitekta Pešić u svojim sećanjima.
Poslednji pasus u ovom tekstu glasi:
“Koliko će koštati gradnja i koliko će trajati, kako kaže arhitekta Pešić, preuranjena su pitanja”.
Komentari (0)