Svima nam je, čak iako ne obraćamo pažnju na svetsku politiku, dobro poznato da na spoljnu politiku SAD u velikoj meri utiče famozni „jevrejski lobi“. Međutim, iza ovog mehanizma, koji u velikoj meri oblikuje međunarodnu političku scenu, ne stoje tajne organizacije čiji se članovi sastaju pod maskama u mračnim odajama.
Naprotiv, u pitanju su ugledni Amerikanci iz poslovne i političke elite koji ne kriju da se zalažu za interese države Izrael, već se naprotiv time hvale. Upravo je uz njihovu pomoć Srbija došla do istorijskog sporazuma u Vašingtonu kojim je, pored konkretnih poteza Beograda i Prištine, započela i nova era odnosa Srbije i Izraela.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Glavne poluge preko kojih Izrael vrši uticaj na Vašington su organizacije Svetski jevrejski kongres (JWC) osnovan 1936. i Američko-izraelski komitet za javne poslove (AIPAC) osnovan 1963. godine, otkriva za Objektiv.rs funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Marinković.
Srbija na ZELENOJ LISTI Izraela: Našim građanima ne treba karantin
„Jevrejska zajednica u Americi ima ogroman uticaj na spoljnu politiku, kako na Bliskom istoku tako i na globalnom nivou“, priča nam Marinković i dodaje da se taj uticaj oseća u Kongresu, Senatu, kao i Stest Departmentu.
Imajući u vidu da je ovim interesnim grupama glavni prioritet povoljno pozicioniranje Izraela u američkoj, pa samim tim i globalnoj politici, tačke sporazuma iz Bele kuće o otvaranju ambasade Srbije u Jerusalimu i proglašenje Hezbolaha terorističkom organizacijom ne bi trebalo da bilo kome budu iznenađenje bilo kome.
Naime, uticajni članovi ovih tela mogu da utiču na bilo koju administraciju u Beloj kući, pa samim tim izdejstvuju pokroviteljstvo predsednika Donalda Trampa nad sporazumima u njihovom interesu. To je posebno bitno u periodu kada Izreal vodi diplomatsku inicijativu priznavanja Jerusalima kao prestonice i premeštanja ambasada iz Tel Aviva, čiji je prvi veliki trijumf bila upravo američka odluka da to učini.
Upravo je to prepoznao predsednik Aleksandar Vučić, kada je krenuo da jača odnose, kako sa samom državom Izrael, tako i sa njihovim eksponentima u Vašingtonu. Jedan od rezultata te politike i vesnika dogovora u Beloj kući bio je govor pred Američko-izraelskim komitetom za javne poslove marta ove godine.
Lider IZRAELA uputio jaku poruku Vučiću! “Zahvaljujem se mom prijatelju…”
„Nije za čuđenje što je Izrael involviran u taj sporazum. Predsednik Aleksandar Vučić je puno radio sa njihovim organizacijama i državom Izrael. Put do Vašingtona je vodio preko Jerusalima i Tel Aviva. Vučić je imao tu viziju i izgradio odnose sa prvo sa Šimonom Peresom, a rezutat je bila i prva poseta jednog izraelskog premijera Srbiji 2018. godine“, objašnjava nam čelnik naprednjaka i dodaje da se zahvaljujući pažljivo građenoj politici predsednika koji je uspostavio dobre odnose sa uticajnim predstavnicima američke političke i poslovne elite.
Kenedi je bio poslednji američki predsednik koji se suprotstavio Izraelu
Uticaj izaraelskog lobija u SAD ojačao je nakon smrti atentata na predsednika SAD Džona Kenedija 1963. i njegovog brata državnog tužioca i senatora Roberta Kenedija 1968. godine. Prvi je hteo da u Izrael pošalje inspektore za nuklearno naoružanje jer je Amerika sumlnjala da ta zemlja u gradu Dimona pravi atomsku bombu. Još jedan razlog je bio otkriće senatora Džejmsa Viljama Fulbrajta da Izrael tajnim kanalima šalje milione dolara lobi organizacijama u SAD među kojima je bio u Ameriški cionistički savet (AZC).
Njegov brat Robert je sa pozicije državnog tužioca naredio da se ta organizacija registruje kao zvaničan lobi, pa se početkom šezdesetih vodila bitka ove grupe sa Ministarstvo pravde (DOJ). Posle smrti predsednika Kenedija ovaj slučaj nije dobio pravni epilog, osim ispostavljene deklaracije o radu AZC-a koja je u velikoj meri bila označena kao tajna. AZC je na kraju ugašen i osnovan je AIPAC kao njegov „naslednik“, ali na njih niko nije vršio pritisak da se registruju pa su do dan danas jedina lobi organizacija strane države koja nije ograničena takozvanom FARA uredbom o stranim agentima. Jedan od razloga za to je i što ne doniraju novac direktno kandidatima na izborima.
Koliko je američkim predsedničkim kandidatima važna podrška proizraelskih organizacija govori I podatak da su još pre dve godine, kada izbori nisu bili ni blizu, prema podacima sajta opensecrets.org uplatili više od million i po dolara učesnicima u trci iz obe stranke. Najviše je dobio demokrata Robert Menendez (oko 546 hiljada), dok je iza njega bio republikanac Ted Kruz (oko 349 hiljada dolara).
Takođe je na američkoj političkoj sceni dobro poznato koliko znači govor na konferenciji AIPAC-a, pa su tako obraćanja predsednika Džordža Buša, Baraka Obama I Donalda Trampa bile udarna vest i tema analiza u mejnstrim medijima. Naravno u njima je glavna tema bila bliskoistočna, umesto američke domaće politike, a glavna meta napada “odmetnici” poput Irana I njihovih saveznika.
Mega grupa i Džefri Epstajn
Neformalna organizacija od 20-ak američkih milijardera donora lojalnih “izraelskom cilju” pod nazivom “Mega grupa” je, sudeći po moći pojedinaca koji je čine, još jedan snažan činilac američke spoljne politike. Međutim ona ima i mračnu stranu, pa su neki njeni članovi dovođeni u vezu sa kriminalom.
Na njenom čelu je Lesli Veksner, vlasnik brenda ženskog donjeg rublja “Victoria’s Secret“, koji je dospeo u žižu javnosti kada je obelodanjeno da je “prodao” je vilu u Njujorku od skoro 2.000 kvadrata, vrednu između 55 i 77 miliona dolara, pokojnom milijarderu pedofilu Džefriju Epstajnu, navodno za jedan dolar.
U ovoj grupi, koja kako navode pojedini američki mediji, ima veze sa obaveštajnim krugovima, su takođe bili pokojni Robert Maksvel, otac “Epstajnove madam” Džilejn Maksvel i navodni operativac Mosada. Istaknuti članovi su takođe vlasnici fabrike alkoholnih pića “Sigram likor”, Čarls i Edgar Bronfman čija je ćerka Sara bila član NXIVM kulta u kom su žene žigosane i seksualno eksploatisane, kao i investitor i menadžer hedž fonda Majkl Stajnhard optužen za seksualno uznemiravanje od strane sedam žena.
Uticaj lobija na Trampa
Jedan od najvećih donora republikanske partije i Trampove prethodne predsedničke kampanje je milijarder i vlasnik kazina u Las Vegasu Šeldon Adelson, njegova najnovija “megadonacija” od 25 miliona dolara stigla je u julu organizaciji za podršku republikanskih senator.
On je, navodno, bio glavni pokrivitelj imenovanja Džona Boltona na poziciju savetnika za državnu bezbednost, mada ga je Tramp na kraju ipak otpustio zbog neslaganja u vezi spoljne politike.
Adelson je takođe umešan u izraelsku politiku na strani trenutno vladajuće partije Likud i poseduje novine “Izrael Hajom”, a na konferenciji AIPAC-a u decembru 2108. godine izjavio je da mu je životna misija da zaštiti Izreal. Pre sedam godina je kazao da SAD prvo treba da “bace atomsku bombu u neku iransku pustinju pa onda na Teheran”, ako od prve ne promene stav.
Tokom kampanje za izbore 2016. šef Bele kuće se javno rugao protivkandidatu Rikiju Rubiju kako je marioneta kazino magnata zbog para koje mu ovaj daje, a 2015. je Adelsonu poručio kako mu ne trebaju njegove pare i podrška. To ga nije sprečilo da u međuvremenu ipak prihvati Adelsonov novac i postavi njegovog čoveka za savetnika, makar na neko vreme.
Oko mesec dana nakon dolaska Boltona na funkciju Tramp prvo početkom maja 2018. povlači Ameriku iz dogovora o nuklearnom naoružanju sa Iranom, pa nedelju dana kasnije premešta Ambasadu SAD u Jerusalim na oduševljenje Adelsona i premijera Izraela Benjamina Netanjahua. To je dosledno sa stavom koji je savetnik za nacionalnu bezbednost izneo u autorskom tekstu pod naslovom “Da bi zaustavili Iran, bombardujmo Iran” iz 2015. u kom između ostalog navodi da se ova zemlja nikada neće odreći nuklearnog programa i da je odlučna vojna akcija jedino rešenje. Deluje da je ovako stvorena velika pukotina između Trampove “Amerika pre svih” retorike i Adelsonove “misije da zaštiti Izrael” stvarnosti.
Još jedan “kanal” uticaja na američkog predsednika je i njegov zet Džered Kušner, koji je bio jedan ljudi koji su se najviše zalagali za sporazum u Beloj kući. Pre toga bio je arhitekta “istorijskog” mirovnog plana za Izrael i Palestinu koji je početkom ove godine prezentovao Tramp . On je, po ocenama većine demokrata, bio veoma naklonjen izraelskoj strani, pa ga Palestinci nisu prihvatili. Podrazumevao je potpunu demilitarizaciju palestinske strane, kao i momentalnu obustavu pravnih inicijativa i tužbi protiv Izraela u međunarodnim telima.
Piše: Nenad Miranović
Komentari (0)