Nema države u kojoj opozicija napada namensku industriju i vojsku svoje zemlje, jer to nije stvar političke borbe, već nacionalnog interesa, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić i dodala da je stanje u Vojsci Srbije danas neuporedivo bolje nego 2011. godine.
“Ne postoji nijedna zemlja, niti ja znam za tu zemlju, da opozicija napada namensku industriju i vojsku svoje zemlje. Postoje stvari koje u normalnim zemljama nisu stvari političke borbe, već nacionalnog interesa. Namenska industrija, vojska se ne napada”, rekao je Brnabić, odgovarajući poslanici Ani Karadžić, koja je upitala za stanje u vojsci i konstatovala da se vodi “kampanja protiv namenske industrije”.
Brnabić je navela da jedan deo opozcije “ni u čemu ne prepoznaje nacionalni interes”, od očuvanja KiM, do vojske i namenske industrije.
Dodala je da očekuje da će građani to proceniti na izborima, što, kaže, i opozicija zna, pa bojkotuje izbore.
Ona je navela da je u demokratiji je potrebna jaka opozicija, kao korektivni faktor, koji skreće pažnju na stvari koje vlada možda ne radi dovoljno dobro ili brzo, u interesu građana.
“Nažalost, u najvećoj meri nemamo takvu vrstu opozcije, iako imamo ozbiljne i konstruktivne političke stranke u opoziciji, koje to plaćuaju time što im kažu da su ”trojanski konji” i ”ljudi koji rade za Vučića””, rekla je Brnabić.
Sama je navela da ono što vlada nije završila, a trebalo bi da učini, jeste da omogući sisteme, kao što su e-beba ili e-recept, i za vojne obveznike, što se još nije desilo zbog osetljivog pitanja zaštite podataka u njihovom slučaju.
“Da imamo ozbiljnu opoziciju, kritikovali bi nas za te stvari. Ali, oni napadaju namensku, pričaju gluposti, izmišljaju afere i štete interesima Srbije”, rekla je Brnabić.
Kako je rekla, na insitucijama je da utvrde da li je nešto afera ili je nešto urađeno na nedozvoljen način.
Kao primer za napad ne samo na namensku, nego na vojsku, navela je slučaj “Morović”.
” ‘Afera’ da se na vojnom gazdinstvu Morović gaji marihuana je napad, ne na namensku industriju, nego na Vojsku Srbije. Da li smo čuli izvini”, upitala je ona.
Dodala je da se iza toga kriju lični interesi da se sruši namenska industrija.
Brnabić je rekla da je stanje u vojsci neuporedivo danas i 2011. godine, kada je, kaže, naša vojska bila na izdisaju.
“Ako pogledate koiko danas imamo aviona, helikoptera, da naša namenska industrija ima značajan izvoz, da je poštovana, da može da razgovara o saradnji sa svetskim kompanijama, kao što je Erbas… to je ozbiljan kredibilitet”, rekla je Brnabić.
Dodala je da se ulagalo u opremu, u uniforme, da se brine o porodicama vojnika, time što se grade stanove, da su uvećavane plate.
Između taksi i borbe za povlačenje priznanja nema jednakosti
Ukidanje taksi koje je Priština uvela na srpsku robu i prestanak aktivnosti Beograda na povlačenju priznanja tzv. Kosova nemaju veze jedna sa drugom i između njih se ne može staviti znak jednakosti, poručila je danas premijerka Ana Brnabić.
“Te dve stvari nemaju veze jedna sa drugom. Takse nisu zato uvedene. Ne možete da kažete da nešto što je uvedeno, bez ozbira na sve, treba da se povuče, a da mi uradimo nešto drugo, što nije bilo uzrok taksi”, rekla je Brnabić odgovarajući na pitanje poslanika Vojislava Vujića o izjavi specijalnog izaslanika predsednika SAD Ričarda Grenela da takse moraju biti ukinute, a kampanja povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova mora da se zaustavi.
“Priština mora da ukine takse, kako bi se nastavio dijalog”, podvukla je Brnabić.
Kako je rekla, jedino o čemu može da se razgovara, i to dok traje dijalog, koji se može nastaviti tek po ukidanju taksi, jeste da se kaže da je “status kvo” i da, ukoliko oni ne pokušavaju da se učlane u međunarodne organizacije i ako nema priznanja, nema ni “novih odpriznavanja”.
Ali, i to je, kako je naglasila premijerka, stvar širih razgovora, zato što to nije lako ni obećati, ni ispuniti, jer postoje države koje misle svojom glavom i koje danas mogu da kažu da je njihova vlada pogrešila kada je priznala Kosovo, da to, ipak, nije u skladu da njihovim interesima.
“Ne možemo mi tako lako da utičemo na te zemlje i da kažemo – nemojte slučajno da povučete priznanje… To je stvar druge debate i dijaloga, u kojem treba i sve druge stvari da se sagledaju”, rekla je Brnabić.
Ponovila je da takse i kampanja za povlačenje priznanja nemaju veze i da se između njih ne može staviti znak jednakosti.
“Takse moraju da se povuku da bi se nastavio dijalog, pa ćemo onda sve ostalo videti”, rekla je Brnabić.
Bez panike,reagovaćemo na vreme na novi talas migranata
Vlada Srbije ponovo će aktivirati koordinaciono telo za migrante kako bi pratila nova dešavanja, izjavila je danas u skupštini premijerka Ana Brnabić i istakla da nema razloga za paniku, kao i da će Srbija još uspešnije odgovoriti na novi talas migranata nego na migrantsku krizu iz 2015. i 2016. godine.
“Mi smo imali tada koordinaciono telo u vladi i ponovo ćemo ga reaktivirati da bi pratili nova dešavanja, poput onih poslednjih dana, da bi se građani osećali potpuno bezbedno”, rekla je Brnabić odgovarajući na pitanje poslanika Balinta Pastora iz SVM-a, koji je pitao zašto nadležni organi Srbije ne čuvaju južnu granicu gde ulaze ilegalni migranti.
Pastor je pitao i kako je moguće da ljudi bez dokumenta ulaze u našu zemlju i zašto se na ilegalne migrante zakoni Srbije ne primenjuju, kao i to kako je moguće da ilegalni migranti obijaju kuće na severu zemlje i od kojih građani ne mogu normalno da žive.
Brnabić je kazala da će ponovnim aktiviranjem koordinacionog tela u vladi biti podignuta koordinacija svih službi bezbednosti u Srbiji, ali i sa partnerima iz EU i okruženja.
Trenutno nema razloga za brigu i paniku i reagovaćemo na vreme, poručila je Brnabić.
Brnabić je rekla da će sledeće nedelje biti sastanak na kome će se razgovarati o tome kako da se preduprede problemi u vezi sa migrantima.
“To će vlada preduzeti i sigurna sam da ćemo odgovoriti uspešno i na ovaj talas migranata i danas smo mnogo spremniji nego 2015. kada niko nije znao da će takva kriza izbiti i da će oni ići ovom rutom”.
Brnabić je podsetila da je Srbija najviše bila pogođena mirantskim talasom 2015. i 2016. godine i da su tada združene snage vojske i policije pokazale kako mogu da odbrane granice, ali i da humano odgovore.
Pokazali smo da smo kao zemlja stabilan i pouzdan partner, ne samo susedima već i celoj Evropi, kazal je premijerka.
Ona je ukazala na specifičan problem Srbije u situaciji kad migranti dolaze u našu zemlju iz država članica EU i opet idu ka EU.
Premijerka je rekla da je Srbija zato i potpisala saradnju sa Fronteksom i sa susednim zemljama kako bi imali zajedničke kontrole.
Kaže da je Srbija 2015. i 2016. sprečila više od 50.000 nelegalnih ulazaka u zemlju i sa partnerima delila podatake o onima koji su legalno ušli.
Dodala je da su naši organi efikasnom akcijom zatvorili migrantsku rutu preko naše zemlje i da su oni posle išli preko Crne Gore i BiH.
“Nastavićemo da apelujemo na Brisel da treba da postoji neka zajednička evropska politika za migrante, jer nije fer da se snalazi svako za sebe”, rekla je Brnabić i ponovila da migranti dolaze iz zemalja EU u Srbiju i idu opet ka EU.
Takođe, razgovaraćemo i sa Fronteksom da nađemo najefikasniji način za rešavanje novih situacija, dodala je.
Brnabić je kazala i da će ministar policije Nebojša Stefanović i MUP reagovati na svaku prijavu i eskalaciju po pitanju migranata.
Pastor je prethodno rekao da su ponašanjem migranata posebno pogođeni građani na severu Vovodine, u Majdanu, Rabeu, Novom Kneževcu, Horgošu, Martonošu, Kanjiži i drugim mestima i da “od migranata bukvalno ne mogu da žive”.
Kaže da je juče zamolio ministra Stefanovića da policija bude više prisutna u tim naseljima i da štiti stanovništvo, a potvrdio je da je policija juče i danas bila prisutnija posebno u Majdanu i Rabeu.
Pastor je pohvalio rad policije u poslednjih 24 sata u tim mestima i opštinama i apelovao i na druge države organe da budu agilniji po pitanju migranata.
Dodao je da su to ilegalni migranti i da većina njih ne beži od rata, kao i da su to ekonomski migranti koji hoće samo preko Srbije da odu u zemlje Zapadne Evrope.
On je zahvalio premijerki što će ponovo aktivirati radnu grupu za migrante.
Srbija 2019. imala pozitivan prirodni priraštaj
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je Srbija 2019. godine imala pozitivan prirodni priraštaj i da je bilo 614 više rođene dece nego 2018. godine.
“U tome smo, čini mi se, jedini u regionu. Velika zahvalnost svima koji su zajedno sa nama radili na tome”, rekla je Brnabić u Skupštini Srbije odgovarajući na pitanje poslanice Pokreta socijalista Ane Karadžić koje se odnosilo na populacionu politiku.
Brnabić je rekla da je u planu “Srbija 2025” izdvojeno dodatnih 700 miliona evra za pronatalitetnu politiku i 200 miliona evra za vantelesnu oplodnju, ulaganje u dečije pograme…
Takođe, dodala je, planirano je i 500 miliona evra za izgradnju stanova za mlade bračne parove.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević je rekao da je pitanje populacione politike jedno od najvažnijih pitanja sadašnje vlade i da je za to izdvojeno dosta novca.
“U prethodnom periodu smo dosta radili po pitanju demografije. Oni koji su kritičari onoga što mi radimo su u svoje vreme za porodilje izdvajali 26 milijardi, a mi taj iznos ne samo da smo udvostručili, već on za ovu godinu iznosi 68 milijardi”, rekao je Ðorđević.
Karadžić je podsetila da je juče u Novom Sadu otvoren Naučno-tehnološki park i pitala gde će sve u Srbiji biti otvoreni naučno-tehnološki parkovi i šta će još biti uloženo u digitalizaciju.
Brnabić je rekla da su naučno-tehnološki parkovi pokazatelj odgovornosti sadašnje vlasti i dodala da Srbija do 2014. godine nije imala nijedan naučno-tehnološki park, te da je prvi otvoren 2015. godine, u Beogradu.
“Do kraja mandata ove vlade imaćemo četiri naučno-tehniološka parka u Srbiji – Beograd, Novi Sad, Niš i Čačak, kao i čitavu mrežu startap centara”, dodala je Brnabić.
Kako je rekla, to je nov “kičmeni stub” razvoja drugačije budućnosti Srbije.
“Kada se poredimo sa regionom, jedino Slovenija ima jedan naučno-tehnološki park, u Ljubljani. Dakle, mi smo ispred regiona i vidimo mnogo dalje”, dodala je premijerka.
Navela je da do 2015. godine škole u Srbiji nisu bile povezane na internet, a da danas sve škole imaju internet.
Kako je najavila, od 1.500 škola do septembra ove godine njih 1.000 će imati brzi bežični internet.
“Mi danas imamo 10.000 digitalnih učionica i programiranje kao obavezan predmet u školama”, podsetila je Brnabić.
Komentari (0)