Koliko puta ste krenuli ka frižideru u “sitne sate”, iako znate da to baš i nije najpametnija opcija?
Koliko puta ste pomislili “Ma, neće se ništa desiti ako jednom pojedem nešto u toku noći”?
I u pravu ste. Neće ako to uradite jednom, ali retko ko se zadrži samo na tom jednom putu.
Prekasna večera povećava rizik od gomilanja kilograma, upozorili su naučnici.
Štaviše, novo istraživanje sprovedeno među ljudima istih karakteristika, koji večeraju u 18 i onih koji večeraju oko 22 sata je pokazalo da večera neposredno pre spavanja povećava rizik od dijabetesa tipa 2, jer povećava nivo šećera u krvi.
Jedan od autora studije, dr Džonatan Džun, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Johns Hopkins u SAD-u kaže da ova studija daje nova saznanja o tome da kasna večera može da pogorša toleranciju na glukozu i smanji količinu masti koje sagorimo tokom noći.
“Dejstvo kasnog obroka uveliko varira kod ljudi i zavisi od toga kad idu na spavanje. To pokazuje da su neki ljudi možda osetljiviji na kasnije obroke nego drugi. Ali, ako se metabolička dejstvo, koje smo opazili kod nekih, nastavi da se ponavlja sa kasnim obrokom, tada kasni obrok može da dovede do posledica, kao što su dijabetes ili gojaznost”, kaže doktor.
Istraživanje je sprovedeno posmatranjem 20 zdravih dobrovoljaca, deset muškaraca i deset žena, pri čemu se proveravalo kako su probavili večeru oni koji jedu u 22 sata u odnosu na one koji jedu u 18 sati. Svi dobrovoljci su išli u krevet u 23 sata, a istraživanje je pokazalo da je nivo šećera u krvi bio veći, a udeo sagorelih masnoća manji kod onih koji večeraju kasno.
“U proseku je najviši nivo glukoze, nakon kasne večere, bio oko 18 posto veći, a količina masnoća koje su sagorele tokom noći se smanjila za oko deset posto u odnosu na ljude koji ranije večeraju. Dejstvo koje smo videli kod zdravih dobrovoljaca bi moglo da bide izraženijd kod ljudi koji imaju probelm gojaznosti ili dijabetesa, odnosno koji već imaju kompromitovan metabolizam”, kaže glavni autor studije dr Čenjuan Gu, takođe sa Univerziteta Johns Hopkins.
Studija koja je objavljena u časopisu Clinical Endocrinology & Metabolism, nije prva koja pokazuje pomenuta dejstva kasne ishrane, ali istraživački tim tvrdi da je ona jedna od najtemeljnijih.
“Moramo da uradimo dodatne eksperimente, da bismo videli da li se ti učinci nastavljaju na duže vreme i jesu li više povezani sa navikama, kao što je odlazak na spavanje ubrzo nakon obroka ili sa cirkadijalnim ritom tela”, kaže dr Džun.
Slična studija koja je sprovedena ranije ove godine ukazala je na mogućnost da večera nakon 18 sati povećava rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Naučnici kažu da je to zato što probavni sistem noću sporije funkcioniše, zbog cirkadijalnog ritma. To su ciklusi različitih funkcija unutar 24 sata, koji pomažu organizmu da se pripremi za neke stvari, kao što je konzumirnje obroka.
Tako je i kod probavnog sistema: S obzirom na to da organizam noću proizvodi manje pljuvačke, naš želudac proizvodi manje probavnih sokova, crevne kontrakcije koje pokreću hranu kroz creva se usporavaju i manje smo osetljivi na hormon insulin.
To znači da hranu delotvornije obrađujemo tokom dana, što je u skladu i sa ritmom koji čovek sledi tokom cele svoje istorije: Noću spava, a danju jede.
Komentari (0)