Tunel ispod Lamanša koji povezuje Francusku i Veliku Britaniju dug je 50 kilometara, ali automobili kroz njega ne prolaze kao kroz običan drumski tunel. Umesto toga, vozači sa svojim vozilima ulaze u specijalne vozove koji ih prevoze ispod mora. Na prvi pogled deluje logično da bi ovako važna veza između dve države imala i klasične saobraćajne trake za automobile. Ipak, kada se projekat planirao, prednost je dobilo potpuno drugačije rešenje.
Zašto nije izabran put?
Kada su Britanija i Francuska osamdesetih godina birale projekat stalne veze ispod Lamanša, među predlozima se nalazila i drumska varijanta. Međutim, ona je otvarala ozbiljna pitanja o ventilaciji i bezbednosti u tunelu dugom oko 50 kilometara.
Britanski parlament je tokom rasprava 1986. godine posebno razmatrao problem izduvnih gasova i mogućnost nagomilavanja ugljen-monoksida ako bi nesreća ili kvar zaustavili kolonu automobila. Pominjana su i pitanja požara, ventilacije i ponašanja vozača tokom veoma duge vožnje kroz zatvoren prostor.
Železnički sistem pružao je drugačiji model. Vozovi se kreću kontrolisano, nema preticanja, raskrsnica ni automobilskih kolona, dok se broj vozila i njihovo kretanje nalaze pod nadzorom operatera. Britanska i francuska vlada zato su 1986. izabrale železnički projekat, dok je mogućnost dodatne drumske veze ostala za budućnost.
Automobil ulazi pravo u voz
Tunel ispod Lamanša zapravo čine tri paralelne cevi. Dve glavne služe železničkom saobraćaju, dok se između njih nalazi manji servisni tunel koji ima važnu ulogu tokom održavanja i evakuacije. Prosečno se nalaze oko 45 metara ispod morskog dna.
Vozači danas automobilima ulaze na posebne “Le Shuttle” vozove u Folkstonu ili Kaleu. Automobili se parkiraju u vagonima, a putnici tokom prelaska ostaju uz svoja vozila. Putovanje od jednog terminala do drugog traje oko 35 minuta, nakon čega vozači izlaze iz voza i nastavljaju put drumom.
Drumska verzija ipak nije bila nemoguća
Odluka nije značila da je drumski tunel tehnički nezamisliv. Čak je postojala mogućnost da se kasnije razmotri nova veza kroz koju bi automobili prolazili direktno, ako tehnologija, bezbednost i ekonomska računica to opravdaju. Takav projekat, ipak, nikada nije realizovan.
Zato automobili već više od tri decenije prolaze ispod Lamanša, ali ne na sopstvenim točkovima. Vozač ih doveze do vagona, a železnica preuzima deo puta koji prolazi duboko ispod mora.
Komentari (0)