Nije svaki partner koji napravi lošu šalu sebičan ili bezosećajan. Međutim, sasvim druga slika nastaje kada vas neko pred društvom redovno pretvara u metu, bira vaše slabosti kao materijal za smeh, vidi da vam je neprijatno i ipak nastavlja. Tada više nije zanimljivo pitanje da li partner “ima grub humor”, već zašto mu je sopstveni nastup važniji od vašeg dostojanstva.
Psiholozi agresivni humor povezuju sa podsmehom, sarkazmom, ponižavanjem i šalama na tuđ račun. Istraživanje romantičnih parova pokazalo je da su ljudi sa manje prijatnim i obzirnim crtama ličnosti partnera zadirkivali na manje dobronameran način. Takođe, osoba koja zadirkuje obično procenjuje sopstvenu šalu blaže nego osoba koja je predmet šale. Drugim rečima, partner može da tvrdi da je to samo bezazlen čin, dok druga strana istu situaciju doživljava kao napad.
Kada je važnije da nasmeje društvo nego da zaštiti partnera
Javno ismevanje ima još jednu dimenziju – status. Osoba dobija pažnju, smeh i odobravanje grupe, ali cenu plaća partner. Eksperiment o poniženju pokazao je da je javna uvreda izazivala znatno jači osećaj poniženja kada se publika smejala nego kada je ostala bez reakcije. To znači da smeh drugih ne ublažava udarac, već može da ga pojača jer grupa praktično potvrđuje ko je u tom trenutku “iznad”, a ko je predmet zabave.
Ako partner takve trenutke traži iznova, uprkos tome što zna kako se osećate, njegovo ponašanje može da pokaže nešto mnogo ozbiljnije od lošeg smisla za humor – potrebu da zadrži nadmoć, manjak obzira prema vašim osećanjima ili spremnost da društveno odobravanje stavi ispred vaše sigurnosti. To ne dokazuje da je osoba narcisoidna ili da ima poremećaj ličnosti, ali govori kako raspoređuje prioritete kada mora da bira između sopstvenog ega i partnerovog dostojanstva.
U psihologiji partnerskih odnosa posebno je važan prezir. On podrazumeva poziciju superiornosti, poruku da je druga osoba glupa, inferiorna ili nedostojna poštovanja, a često se pojavljuje upravo kroz podsmeh, imitiranje, kolutanje očima i neprijateljski humor. U Gotmanovim dugogodišnjim istraživanjima parova prezir se pokazao kao jedan od najsnažnijih znakova kasnijeg raspada odnosa.
Nezavisno longitudinalno istraživanje mladih bračnih parova došlo je do sličnog zaključka – prezir koji su partneri pokazivali tokom razgovora predviđao je slabiji kvalitet veze i veću sklonost ka razvodu oko 15 meseci kasnije.
Da li zbog ovoga treba da se stavi tačka?
Jedna glupa šala sama po sebi ne govori kakva je cela veza. Mnogo više govori reakcija partnera kada sazna da vas je povredio. Osoba kojoj je stalo do odnosa obično pokaže nelagodnost zbog sopstvenog postupka, izvini se i promeni ponašanje.
Crvena zastavica pojavljuje se kada partner, nakon jasnog razgovora, ponovo uradi isto, kaže da ste “preosetljivi”, podsmeva se vašoj reakciji ili čak koristi činjenicu da vas nešto boli kao materijal za novu šalu. Tada više nema nesporazuma. Partner zna posledicu i svejedno bira ponašanje koje mu donosi smeh, pažnju ili osećaj nadmoći.
Zanimljivo je da su stabilniji parovi u Gotmanovim istraživanjima češće pokazivali ono što istraživači nazivaju “mi-osećajem”, odnosno doživljaj da su partneri tim, uz više naklonosti i poštovanja prema drugoj osobi. Javno poniženje radi sopstvene popularnosti predstavlja gotovo suprotan obrazac – partner vas ne štiti kao deo zajedničkog “mi”, već vas koristi kao sredstvo za sopstveni nastup.
Zato pitanje nije samo: “Da li me je ova šala povredila?”. Mnogo važnije pitanje glasi: “Šta partner radi kada zna da me povređuje?. Ako bira vas, odnos može da se popravi. Ako uporno bira publiku, sopstvenu nadmoć i svoju zabavu, problem više nije humor, već nedostatak poštovanja na kojem zdrava veza teško može da opstane.
Komentari (0)