Američki Stejt department odlučio je da izuzme više od 300 miliona dolara vojne pomoći Egiptu od uslova vezanih za tu pomoć koji se tiču ljudskih prava, imajući u vidu “konstruktivnu ulogu” Kaira od početka rata Amerike protiv Irana, navodi se u pismu upućenom članovima Kongresa u koje je Rojters imao uvid.
Egipat je počeo da dobija značajnu podršku SAD nakon potpisivanja mirovnog sporazuma sa Izraelom 1979. godine, a od kasnih osamdesetih godina prima oko 1,3 milijarde dolara američke vojne pomoći godišnje, podseća agencija.
Deo te pomoći podleže uslovima vezanim za ljudska prava i demokratiju, od kojih može da se odstupi iz razloga nacionalne bezbednosti.
Obustavljanje isplate sredstava, uključujući i period mandata bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena, u prošlosti je dovodilo do tenzija između Kaira i Vašingtona.
Rubio doneo odluku o 320 miliona dolara
“Državni sekretar Marko Rubio doneo je odluku da izuzme iznos od 320 miliona dolara iz programa finansiranja strane vojne pomoći (FMF) za Egipat u fiskalnoj 2025. godini od obaveze posebne sertifikacije”, navodi se u pismu upućenom raznim odborima Kongresa, datiranom na 21. septembar.
Taj deo vojne pomoći ocenjen je kao neophodan za borbu protiv terorizma, bezbednost granica ili programe sprečavanja širenja naoružanja, odnosno kao važan za interese nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država, navodi se u pratećem memorandumu koji obrazlaže tu odluku.
Kako se dodaje, korišćenje ovog ovlašćenja za izuzeće od uslova od ključnog je značaja za odnose SAD i Egipta i za prioritete nacionalne bezbednosti SAD, posebno imajući u vidu konstruktivnu ulogu Egipta nakon operacije ’Epik fjuri’ protiv Irana.
Nije objašnjena „konstruktivna uloga“ Egipta
U memorandumu Stejt departmenta, za koji su dva izvora iz Vašingtona upoznata sa sadržajem pisma potvrdila da je autentičan, nije detaljnije obrazloženo ono što je nazvano “konstruktivnom ulogom” Egipta.
Stejt department i Ministarstvo spoljnih poslova Egipta nisu za sada komentarisali ove navode.
Posledice sukoba vezanih za Iran nametnule su veliki teret američkim bezbednosnim partnerima, uključujući Egipat, čija je ekonomija bila na iskušenju zbog naglog rasta cena goriva i drugih poremećaja.
SAD ranije obustavljale deo pomoći
Isplata stotina miliona dolara novčane pomoći, kao i isporuka tenkova, helikoptera, raketa i borbenih aviona, bile su obustavljene nakon što je egipatska vojska svrgnula prvog demokratski izabranog predsednika zemlje, Mohameda Morsija, usred masovnih protesta 2013. godine.
Tokom mandata Džozefa Bajdena, SAD su u više navrata zadržavale delove godišnjih vojnih izdvajanja zbog stanja ljudskih prava u Egiptu.
Egipatske vlasti tvrde da su preduzele korake kako bi rešile pitanje ljudskih prava.
Predsednik Abdel Fatah el-Sisi ističe da je stabilnost od najveće važnosti i da vlada unapređuje prava tako što nastoji da obezbedi zadovoljenje osnovnih potreba.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)