Advokat Novak Lukić objasnio je za RTS razliku između ratnih i zločina protiv čovečnosti, navodeći i zašto je optimista po pitanju drugostepene odluke. Istoričar Stefan Radojković ukazuje na period demilitarizacije takozvane OVK-a, kada su se za vreme mandata UN-a i Kfora događali zločini, zbog čega smatra da se u taj deo odluke umešala politika.
Prvostepenom presudom Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, komandanti takozvane OVK osuđeni su ukupno na 81 godinu zatvora za ratne zločine. Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići osuđeni su za ratne zločine, ali nisu proglašeni krivim za zločine protiv čovečnosti.
Sud je utvrdio njihovu krivičnu odgovornost za nezakonito i proizvoljno pritvaranje 385 ljudi, surovo postupanje prema 49, mučenje 303 i ubistvo 96 zatočenika. Ipak, nisu proglašeni krivim za šest tačaka optužnice koje su se odnosile na zločine protiv čovečnosti.
Postavlja se i pitanje šta su u tom slučaju u pravnom smislu razlike i gde su granice te presude?
Razlika između ratnih i zločina protiv čovečnosti
Advokat i stručnjak za međunarodno pravo Novak Lukić objasnio je u Jutarnjem programu RTS-a da je razlika u pravnom smislu ono što smo u nekom šturom delu zvaničnog saopštenja presude saznali.
“To je da za zločine protiv čovečnosti, svuda i po Rimskoj konvenciji i u svim zakonima, svim propisima, i kod nas je predviđeno, mora da postoji široki rasprostranjeni napad usmeren protiv civilnog stanovništva kao jedne neodređene grupe zaštitnog objekta, kako mi to kažemo. Nije vezan isključivo za oružani sukob. Ratni zločini se mogu učiniti samo u vreme utvrđenog postojanja oružanog sukoba, i mogu biti isključivo usmereni prema određenim civilima. I tu je razlika”, precizirao je Lukić.
Napominje da je predsedavajući sudskog veća rekao da tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza koji bi pokazali tu bitnu činjenicu za postojanje zločina protiv čovečnosti, a to je da je postojao široki i rasprostranjeni napad usmeren prema civilnom stanovništvu.
Dodaje i da su u sažetku presude naveli i da je na velikoj teritoriji Kosova i Metohije postojalo širokih i rasprostranjenih napada, ali usmerenih na pojedince, kako je utvrđeno u presudama, u odnosu na ona lica koja predstavljaju žrtve.
“To je ono što smo za sad šturo čuli. Kakvo će biti obrazloženje u celoj izvornoj presudi, kad budemo pročitali zašto su odbijeni ti stavovi tužilaštva, da li nije imalo dovoljno dokaza da dokaže tu tvrdnju, da li će se tužilaštvo u tom delu žaliti, to ćemo videti vrlo skoro”, ističe advokat.
Zajednički zločinački poduhvat
Istoričar Stefan Radojković navodi da sada imamo dostupna određena dokumenta koja pre verovatno ne bismo imali za taj period – mart 1998. godine. Što se tiče nauke, kako kaže, tu nema okvira koji ih sprečava da idu i nakon juna 1999. godine.
Između ostalog, moj kolega Danilo Mandić je pisao zapravo o zločinima koji su podstakli osnivanje ovog specijalističkog ili specijalnog veća, a to su zapravo otmice ljudi i njihova transplantacija organa, oduzimanje organa nasilno i nedobrovoljno. To potpada pod period nakon juna 1999. i ide sve tamo negde do kraja 2000. godine. To je onaj čuveni izveštaj Dika Martija. Ove presude ničim ne obavezuju naučnu zajednicu, niti su je pre obavezivale. Ali to će biti interesantno istoričarima za 30 godina. Ako biste rekli da je postojao udruženi zločinački poduhvat i zločini protiv čovečnosti nakon 20. juna 1999. vi biste tu implicitno umešali zapravo i međunarodnu zajednicu, jer su oni odgovorni. Do 20. juna vojska Savezne Republike Jugoslavije i policija se povukla”, ukazuje istoričar.
Gde se i zašto umešala politika
Podseća da u tom periodu kreće i razoružavanje, to jest takozvana demilitarizacija OVK, koja se završava negde na jesen 1999. godine.
“Mi vidimo iz izveštaja Ujedinjenih nacija, UN misije, u stvari, pred Savetom bezbednosti, da se to dešavalo dobrano i u 2000. godini. Dakle, to govori izveštaj i OEBS-a i UN-a. U ovom smislu, ja mislim da se ovde politika posredno umešala. Neću reći da je direktno uticala, ali posredno se umešala. Jer vi, ako biste rekli da je postojao zločin protiv čovečnosti za vreme mandata UN-a i Kfora, to onda stavlja ozbiljne, znake pitanja”, ukazuje istoričar.
Napominje i da to neće preterano promeniti mejnstrim narativ, koji je uspostavljen negde 1990-ih i 2000-ih, ali će to notirati i odmah staviti jednu zvezdicu i reći: “Ali zločini Slobodana Miloševića, velikosrpska agresija” i tako dalje i tako dalje.
Očekivanja – može li presuda da opstane
Poznati, dosta ranije slučajevi generala Ante Gotovine i Momčila Perišića pokazuju da su sa osuđujućih presuda kasnije oslobođeni u drugom stepenu.
Advokat Lukić ističe da bi morao da detaljno pročita presudu, žalbe i da iznese svoj stav o mogućem ishodu u drugom stepenu. Ipak, svoj optimizam da ova presuda opstane, objašnjava, kroz dve okolnosti.
“Jedna okolnost je prvo da ovde nema izbornog mišljenja, jedinstven stav sudskog veća. To već samo po sebi pokazuje da oni, ta trojica sudija, imaju jedinstven stav u pogledu svih svojih zaključaka. Drugo, od početka, meni ovaj predmet i ovo suđenje deluje prilično ozbiljno, iako kod nas u sredini, ceo taj odnos prema specijalnom sudu u Hagu za Kosovo je vrlo, vrlo onako upitan”, smatra Lukić.
Posebno naglašava da su svedoci, žrtve, došli i rekli, pod strašnim pritiskom, i da ćemo verovatno uskoro saznati kakvi su to bili pritisci. To, prema njegovom iskustvu pokazuje da će to biti ozbiljna presuda i da će teško biti oborena.
S druge strane, istoričar Radojković je skeptičan po tom pitanju i ističe da prema prištinskom zakonodavstvu, može da se modifikuje presuda da se u potpunosti opovrgne.
Podseća na zločin i suđenje za zločin kod Livadica, kada je Fljorumu Ejupiju inicijalno bilo presuđeno da je kriv kriv za smrt ljudi u autobusu “Niš ekspresa”, da bi se na ponovljenom suđenju sve bilo odbačeno. Dodatna sumnja je za njega i slučaj Gotovine i Perišića.
Uz sve te sumnje, Radojković ističe i da prištinska administracija uložila oko 40 miliona, evra da pomogne odbrani.
“Ja sam ubeđen da te pare nisu otišle samo timovima koji su ih branili, već su otišli i na lobiranje. Videli smo da je Kristofer Hil, Vesli Klark je bio, Džejms Rubin i tako dalje”, zaključio je istoričar.
Komentari (0)