Pre 25 godina rođena je ideja koja je zauvek promenila klupsku košarku na prostoru bivše Jugoslavije.
ABA liga danas je nezaobilazan deo evropske košarke, ali njeni počeci nisu bili ni jednostavni ni bezbolni, piše B92.
Takmičenje je nastalo u vremenu kada je sama pomisao na zajedničku ligu klubova iz regiona izazivala brojne kontroverze, a četvrt veka kasnije, teško je zamisliti regionalnu košarku bez ABA lige.
Takmičenje koje je počelo kao ambiciozna i pomalo rizična ideja danas predstavlja jednu od najvažnijih stepenica za klubove sa prostora bivše Jugoslavije.
Put od ideje do etabliranog takmičenja bio je dug, turbulentan i ispunjen brojnim političkim, sportskim i organizacionim izazovima.
Priča je počela nekoliko godina nakon raspada Jugoslavije, a tokom druge polovine devedesetih postojale su ideje da se ponovo napravi zajedničko košarkaško takmičenje koje bi popunilo prazninu nastalu raspadom nekadašnje jugoslovenske lige.
Konkretan korak napravljen je tek početkom novog milenijuma.
Ideja rođena u Ljubljani
Osnivački sastanak održan je 3. jula 2001. godine u Ljubljani. Predstavnici četiri kluba Bosne, Budućnosti, Cibone i Olimpije, tada su postigli načelni dogovor o stvaranju regionalnog takmičenja. Taj datum smatra se danom osnivanja ABA lige, čija je prva sezona startovala u septembru 2001. godine.
Iza projekta stajala je grupa slovenačkih i hrvatskih košarkaških radnika, među kojima su bili Roman Lisac, Zmago Sagadin, Radovan Lorbek, Josip Bilić, Danko Radić i Bože Miličević.
Već tada bilo je jasno da će izbor imena imati veliku simboliku.
Takmičenje je nazvano Jadranska liga, odnosno Adriatic League, kako bi se izbegli termini Balkan i Jugoslavija, koji su u tom trenutku nosili težak politički i emotivni teret.
Jadransko more izabrano je kao zajednička poveznica zemalja koje je trebalo da učestvuju, ali upravo je ta činjenica pokazivala koliko je ceo projekat bio osetljiv.
Ideja o novom regionalnom takmičenju naišla je na podeljene reakcije. Jedni su je videli kao priliku za razvoj klupske košarke i povratak velikih regionalnih utakmica, dok su drugi smatrali da nema dovoljno kvaliteta da bi opravdala slabljenje domaćih prvenstava.
Posebno snažne reakcije stizale su iz Hrvatske, gde je deo javnosti stvaranje lige doživljavao čak i kao pokušaj obnove Jugoslavije.
Organizatori su zbog toga insistirali da nova liga nema nikakve veze sa nekadašnjom državom i njenim sportskim sistemom. Uostalom, u prvoj sezoni u njoj nije bilo nijednog kluba iz Srbije.
Roman Lisac je godinama kasnije otkrio da je uključivanje Partizana i Crvene zvezde od početka bilo jedan od glavnih ciljeva projekta.
“Previše antagonističke posleratne politike bilo je još svuda oko nas”, pričao je Lisac, uz priznanje da je ideja o učešću beogradskih velikana postojala od samog početka, ali da se o tome javno ćutalo zbog političke osetljivosti.
Prva sezona – bez Partizana i Zvezde
Prva sezona, 2001/02, okupila je 12 klubova: četiri iz Slovenije, četiri iz Hrvatske, tri iz Bosne i Hercegovine i jedan iz tadašnje SR Jugoslavije. Prva utakmica odigrana je 29. septembra 2001. godine u Ljubljani, gde je Olimpija ugostila Široki.
Najveća anomalija bila je činjenica da u takmičenju nije bilo srpskih klubova.
Partizan i Crvena zvezda, dva najveća kluba iz Beograda i među najpopularnijim ekipama u regionu, ostali su van prve sezone.
Liga zbog toga nije odmah dobila status koji su njeni tvorci priželjkivali. Posete su bile slabe, medijska podrška mlaka, a budućnost projekta daleko od izvesne.
Ipak, ključni trenutak dogodio se nekoliko meseci kasnije. ABA je 24. februara 2002. primljena u punopravno članstvo ULEB-a, što je predstavljalo važan korak ka njenom međunarodnom priznanju.
Crvena zvezda prva probila led, Partizan stigao kasnije
Već za drugu sezonu stvari su počele da se menjaju.
Crvena zvezda je postala prvi srpski klub u istoriji takmičenja, a njen dolazak bio je jedan od ključnih trenutaka za budućnost lige.
Pregovori sa srpskim klubovima nisu bili jednostavni. Partizan, Zvezda, Hemofarm, FMP i Budućnost prvobitno su insistirali na zajedničkom nastupu, a dogovor nije postignut.
Crvena zvezda je potom odlučila da samostalno pregovara i u junu 2002. godine prihvatila je učešće u regionalnom takmičenju za sezonu 2002/03.
Partizan je u ABA ligu stigao nešto kasnije, za sezonu 2004/05, zajedno sa Hemofarmom. Liga je tada već proširena na 16 klubova.
Time je napravljen jedan od ključnih temelja onoga što će ABA liga postati, jer teško je danas govoriti o istoriji regionalnog takmičenja, a ne pomenuti večite rivale iz Beograda.
Od Jadranske do ABA lige
Takmičenje je tokom godina menjalo i ime.
Od 2001. do 2006. nosilo je naziv Goodyear liga, nakon što je potpisan petogodišnji sponzorski ugovor sa slovenačkom kompanijom Sava Tires, članicom Goodyear grupacije. Od 2006. do 2011. liga je bila poznata kao NLB liga, dok od 2021. godine nosi naziv AdmiralBet ABA liga.
Menjali su se klubovi, format, broj učesnika i pravila, ali je osnovna ideja ostala ista – najbolji klubovi regiona na jednom mestu.
Takmičenju su se vremenom priključivali klubovi iz Crne Gore i Severne Makedonije, dok je u pojedinim sezonama imalo i goste poput Makabija iz Tel Aviva.
Godine 2017. uvedena je i ABA liga 2, čime je napravljen sistem promocije i ispadanja između dva ranga.
ABA liga nije bila pošteđena ni velikih institucionalnih kriza, a jedna od najvećih dogodila se 2015. godine, kada je došlo do sukoba sa FIBA Evropom u okviru šireg spora između FIBA i Evrolige.
ABA liga je tada izgubila priznanje FIBA, dok je istovremeno potpisala četvorogodišnji ugovor sa Evroligom koji je predviđao jedno mesto u Evroligi i tri u Evrokupu.
Liga je preživela i taj udar, a godinama kasnije pokazala je da može da se prilagođava novim okolnostima.
Najveća promena novijeg doba stigla je 2024. godine, kada je Dubai dobio mesto u takmičenju počev od sezone 2024/25.
Time je regionalna liga, čiji je identitet decenijama bio vezan za prostor bivše Jugoslavije, napravila veliki iskorak van svojih tradicionalnih granica.
Od kontroverznog projekta do košarkaške svakodnevice
Danas je teško setiti se koliko je sama ideja o ABA ligi nekada bila sporna.
Za nove generacije navijača regionalno takmičenje je jednostavno deo košarkaške svakodnevice. Derbiji Partizana i Crvene zvezde, gostovanja Budućnosti, Cibone, Olimpije, Zadra, Splita ili drugih klubova iz regiona postali su sastavni deo sezone.
A upravo u tome možda i leži najveći uspeh projekta započetog pre četvrt veka.
ABA liga je preživela političke tenzije, početnu skepsu, slabu posećenost, sukobe sa međunarodnim institucijama, promene formata i sponzora. Menjala je imena i granice, širila se i smanjivala, ali je opstala.
Od četiri kluba koja su 3. jula 2001. u Ljubljani napravila prvi konkretan korak, do današnjeg sistema koji će u jubilejnoj sezoni okupiti 20 klubova iz devet država.
Partizan je u međuvremenu postao najtrofejniji klub u istoriji takmičenja (8 titula), dok je aktuelni šampion Dubai, koji je prošle sezone ispisao novu stranicu istorije ABA lige osvajanjem svoje prve titule.
Jubilej tamo gde je sve počelo
I upravo će se 25 godina od osnivanja obeležiti tamo gde je sve počelo – u Ljubljani.
Povodom velikog jubileja biće organizovana svečanost, uz gala veče i dva panela posvećena budućnosti regionalne i evropske košarke i objavljivanje rezultata izbora za 25 najvećih igrača ABA lige.
Centralna svečanost održaće se u Tivoliju, koji je posebno simboličan jer je upravo tamo odigrana prva utakmica ABA lige, a tamo je krunisan i prvi šampion.
Prvi panel, pod nazivom “Budućnost ABA lige i evropske košark”, okupiće predsednika ABA lige i Partizana Ostoju Mijailovića, člana Predsedništva ABA lige i predsednika Budućnosti VOLI Dragana Bokana, glavnog direktora za takmičenja Evrolige Dijega Gijena, kao i potpredsednika Cedevite Olimpije, poslovnog menadžera i investitora Tomaža Berločnika.
Tema drugog panela biće “Kako graditi bolji sportski proizvod”, a učestvovaće direktor ABA lige Dubravko Kmetović, sportski direktor Zenita i nekadašnji profesionalni košarkaš Sani Bećirović.
U fokusu će biti način na koji klubovi, igrači, mediji i sponzori mogu zajednički da doprinesu razvoju takmičenja, uz teme televizijskih prava, sadržaja, digitalnih platformi i publike.
Svečanom programu trebalo je da prethodi i Skupština ABA lige, koja je pomerena za dan kasnije zbog logističkih razloga.
Komentari (0)