Nekadašnja najbolja teniserka sveta i nova ambasadorka Ekspa 2027 u Beogradu Jelena Janković govorila je za RTS o putu od devojčice sa terena Crvene zvezde do svetskog broja jedan, vrednostima koje joj je sport doneo, majčinstvu, mladim sportistima i prilici da kroz predstojeću izložbu svetu predstavi Srbiju.
Za Jelenu Janković uloga ambasadorke Ekspa nije samo nova javna funkcija već prilika da Srbiju predstavi na način koji joj je, kako kaže, oduvek bio važan — sa ponosom, ljubavlju i osmehom.
“Sjajan je osećaj i velika privilegija naći se u takvom društvu svetskih imena koji su postigli vrhunac u svojim profesijama. Meni je izuzetna čast što sam izabrana, kao veliki patriota i Srpkinja, da pokažem onaj autentičan duh Srbije, našu snažnu kulturu, snažan karakter i jedinstvenu energiju”, rekla je Jankovićeva.
Posebno je raduje što ovoga puta neće ona putovati svetom da predstavlja svoju zemlju, već će svet doći u Srbiju.
“Ono što me posebno raduje jeste što ovoga puta neću putovati ja u svet, već će svet doći kod nas u Srbiju”, dodala je nekadašnja prva teniserka sveta.
Za Jankovićevu je to i prilika da se govori o Srbiji šire od sporta — o turizmu, kulturi, investicijama i ljudima koji ovu zemlju čine prepoznatljivom.
“Kroz Ekspo imamo priliku da pozovemo i ugostimo svet i pokažemo ono najlepše što imamo, da pomognemo što se tiče međunarodne vidljivosti, razvoja turizma, sklapanja prijateljstava i budućih investicija”, navela je Jankovićeva.
Od devojčice sa snovima do svetskog broja jedan
Put do vrha počeo je na terenima Crvene zvezde, u vreme kada je malo ko mogao da zamisli da će devojčica iz Srbije jednog dana postati najbolja teniserka sveta.
Danas bi toj devojčici, kaže Jankovićeva, poručila ono što je i sama morala da nauči — da ne odustaje ni onda kada drugi sumnjaju.
“Rekla bih joj da veruje u sebe, čak i kada mnogi ne veruju. I rekla bih joj: ‘Sanjaj veliko, idi za svojim snovima i jednoga dana će ti snovi postati java.’ A onda bih joj rekla: ‘Vidiš, jesam ti rekla da ćeš biti prvak sveta’, kada su mnogi rekli: ‘Šta ova mala priča”, istakla je Jankovićeva.
Podršku je, naravno, imala od roditelja i najbližeg okruženja, ali je bilo i onih koji su njen san smatrali gotovo nemogućim.
“Dolazimo iz male zemlje koja nije imala baš veliku tradiciju i nemamo najbolje uslove kada se uporedimo sa svetskim silama. Ali smo pokazali da kroz rad, veru, trud, upornost i taj inat možemo da postignemo neverovatne stvari na koje možemo da budemo ponosni”, objasnila je Jankovićeva.
Poraz nije kraj — važno je ustati
Sport ju je, kaže, od malih nogu naučio da su i pobede i porazi sastavni deo života.
“Imamo uspone i padove. Jako je važno ustati, izanalizirati ono što se dešava, na čemu grešite, ustati i nastaviti dalje. Verovati u sebe, ne pokleknuti u najtežim trenucima, staviti osmeh na lice i reći sebi: ‘Ja to mogu, ja to želim’”, rekla je Jankovićeva.
Ta lekcija bila je posebno važna u trenucima kada su se odlučivali najveći mečevi njene karijere.
Jankovićeva se i danas rado seća finala US opena protiv Serene Vilijams, jednog od najznačajnijih mečeva u njenoj karijeri. Kada bi mogla nešto da promeni, kaže da bi to bila njena reakcija u ključnim trenucima.
“Možda bih bila malo smirenija u tim bitnim trenucima, jer mislim da sam previše vršila pritisak na sebe od te želje da pobedim”, navela je Jankovićeva.
Za nju je upravo u takvim mečevima najvažnija lekcija da sitnice prave razliku.
“Detalji su veoma važni. Protiv jednog od najvećih prvaka oni čine razliku”, obrazložila je Jankovićeva.
Ipak, iz rivalstva je, kaže, uvek proizlazilo i poštovanje.
“Serena je velika šampionka i veoma je poštujem kao protivnicu. Ono što je najlepše u našem sportu jeste što možemo da imamo rivalstvo i protivnike, a da na kraju meča pružimo ruku i poštujemo jedni druge”, izjavila je Jankovićeva.
Tenis je deo identiteta, ali život je danas drugačiji
Od profesionalnog sporta prošlo je vreme, a sa njim su se promenili i prioriteti. Danas je, pre svega, majka.
“Moj život se mnogo promenio otkad sam postala majka. Prioriteti su se prirodno promenili — porodični život, majčinstvo. Ali ja zapravo uživam u tim stvarima, uživam u svakodnevici, u malim sitnicama”, objasnila je Jankovićeva.
Tenis, ipak, nije nestao iz njenog života.
“Tenis će uvek ostati deo mene, deo mog identiteta. Kroz ceo život ću nositi te vrednosti sa ponosom, jer bez tog sporta ne bih bila danas ono što jesam”, dodala je Jankovićeva.
Za sada ne razmišlja o povratku u profesionalni tenis u ulozi trenera, selektora ili funkcionera. Više je privlači rad sa mladima i prenošenje iskustva koje je stekla tokom karijere.
“Volela bih u budućnosti da ohrabrujem mlade i pokušam da prenesem to svoje iskustvo na jedan iskren način, iz duše”, istakla je Jankovićeva.
Poruka mladim sportistima: “Verujte u sebe”
Jankovićeva posebno želi da svoje iskustvo prenese mladima koji tek ulaze u profesionalni sport.
“Rekla bih im da veruju u sebe, jer je to najbitnije. Ako vi ne verujete u sebe, nije bitno ko drugi veruje. To mora da dolazi od vas, iz duše”, navela je Jankovićeva.
Važnim smatra i ljubav prema onome što čovek radi.
“Najvažnije je da vole ono što rade, da uživaju na teniskom terenu ili u bilo kojoj drugoj profesiji. Najlepše je kada radite nešto što volite, kada ste ispunjeni, kada ustajete ujutru i kada vam je teško, jer to volite i želite da se usavršavate”, izjavila je Jankovićeva.
Profesionalni sport je težak, ali upravo zbog toga, smatra, gradi čoveka.
“Morate da budete jaki, da izdržite sve to, jer je profesionalni sport jako težak, ali donosi velike beneficije. Uči vas da možete, kada možda čak i sumnjate u sebe, da zadnjim atomima snage ustanete i odradite posao na koji posle budete veoma ponosni”, dodala je Jankovićeva.
“Taj naš DNK je spoj karaktera, upornosti, vere i inata”
Jedno od pitanja koje su joj često postavljali tokom karijere bilo je šta to srpske sportiste čini tako uspešnim. Precizan naučni odgovor, kaže, nema, ali prepoznaje nešto što bi se moglo nazvati nacionalnim karakterom.
“Mislim da je to sklop, jedan spoj karaktera, upornosti, vere, tog nekog našeg inata u pozitivnom smislu. Kad nam kažu da ne možemo, da smo možda mali kao zemlja, da postoje neke predrasude, mi baš tada možemo još više”, rekla je Jankovićeva.
Taj duh želi da predstavi i kroz Ekspo.
“Volela bih da kroz Ekspo Srbija pokaže svoj potencijal mnogo šire od sporta”, istakla je Jankovićeva.
Srbija koju treba upoznati “otvorenog srca”
Tokom karijere igrala je u brojnim zemljama i upoznala različite kulture. Ipak, kada govori o gostoprimstvu, za nju je Srbija posebna.
“Srbija ima posebno mesto u mom srcu i mislim da nijedna zemlja nema tako čuveno gostoprimstvo gde se gost, posle određenog vremena, više i ne oseća kao gost, već kao kod kuće”, navela je Jankovićeva.
Zato će stranim gostima koji dođu u Srbiju poručiti da ne žure.
“Rekla bih im da dođu u našu zemlju otvorenog srca i ostave dovoljno vremena da je upoznaju. Pokazala bih im naš Beograd, našu energiju, našu hranu, muziku, a najpre naše ljude”, poručila je Jankovićeva.
Cilj joj je da gosti ne odu samo sa utiscima sa izložbe, već sa željom da se Srbiji ponovo vrate.
“Volela bih da ljudi koji posete Ekspo, posete našu zemlju, odu sa lepim uspomenama i da požele da nam se ponovo vrate”, istakla je Jankovićeva.
Dobrodošli u Srbiju
A ako bi strance trebalo da nauči samo nekoliko reči na srpskom, izbor je jednostavan.
“Dobrodošli u Srbiju. Uživajte ovde i osetite tu toplinu našeg naroda i neposrednost. I volimo vas”, rekla je Jankovićeva.
Uz gostoprimstvo, neizbežna je i muzika. Jankovićeva kaže da sluša različite žanrove, u zavisnosti od raspoloženja, ali da za proslave ipak postoji jasan izbor.
“Ako je neko veselje u pitanju, neko slavlje, neka proslava, najlepše se provodimo, naravno, uz narodnjake. Tu nema premca. Volim našu muziku, naše umetnike, naše muzičare. Sport i muzika su jezici koje svi razumemo i jezici koji nas spajaju”, nadovezala se Jankovićeva.
A kad dođe vreme za kolo — tu je, kaže, spremna.
“Kolo umem da igram. Ne umem baš kao profesionalac, ali dovoljno dobro da umem da se uživim i da uživam u tim koracima i da osetim tu energiju”, istakla je Jankovićeva.
Najvažnija lekcija prenosi se kod kuće
Deo vrednosti koje je naučila kroz sport danas prenosi i svojoj ćerki. Prisetila se kako je malu Unu ohrabrivala da sedne na bicikl, iako se devojčica plašila da će pasti.
“Rekla sam joj: ‘Una, veruj u sebe. Mama veruje u tebe i ti to možeš.’ Ona me je gledala, prepustila se, jer je verovala da može i imala je moju podršku”, izjavila je Jankovićeva.
Kada je konačno krenula, usledio je i osmeh prepoznavanja sopstvene snage.
“Kada je osetila taj osećaj, pogledala me je i rekla: ‘Mama, bila si u pravu’”, dodala je Jankovićeva.
Upravo u takvim malim situacijama Jankovićeva vidi najvažnije životne lekcije.
“Želim da joj prenesem te vrednosti koje je mene sport naučio — da pokuša da nikada, ako padne, ne pomisli da je kraj. Greške su sastavni deo učenja. Zapravo, najviše učimo iz tih grešaka”, poručila je Jankovićeva.
Za nju su podrška, poštovanje i fer-plej jednako važni kao i pobeda.
“Svi smo mi ljudi i učimo dok smo živi. Bitno je poštovanje, taj neki fer-plej odnos i da radimo iskreno, iz duše, i da budemo ljudi”, rekla je Jankovićeva.
“Samo gubitnici odustanu”
Kada govori o tome od koga je nasledila snagu da istraje u najtežim trenucima, Jankovićeva posebno ističe majku Snežanu.
“Moja majka je bila veliki oslonac. Bilo je momenata kada sam mislila da nema izlaza i da ne mogu više. Ona je bila ta koja je rekla: ‘Samo gubitnici odustanu. Pobednici traže način da izađu iz toga i da nastave dalje, da koračaju napred, snažno i jako, i dopuste sebi novu šansu da se dokažu’”, istakla je Jankovićeva.
Jankovićeva je poslušala. I danas, sa novom ulogom i novim životnim prioritetima, nastavlja da korača napred — ovoga puta kao ambasadorka Ekspa u Beogradu.
Njena poruka, ipak, ostaje ista kao onda kada je bila devojčica sa velikim snom:
“Verujte u sebe, radite na sebi, volite ono što radite i uživajte u tom procesu. I budite ponosni na ono što jeste i iz koje zemlje dolazite”, poruka je Jelene Janković.
Komentari (0)