Ponekad nije problem u jednom velikom trošku, nego u nizu sitnica koje se ponavljaju iz meseca u mesec. Pretplate koje više ne koristimo, uređaji koji troše struju i kada ih ne upotrebljavamo, naknade banci ili hrana koju na kraju bacimo mogu neprimetno pojesti značajan deo kućnog budžeta.
Stručnjaci za lične finansije upozoravaju da upravo takvi troškovi često prolaze ispod radara jer pojedinačno ne izgledaju dovoljno veliki da bismo im posvetili pažnju. Međutim, kada ih saberemo tokom godine, iznos može biti itekako ozbiljan.
1. Zaboravljene i nepotrebne pretplate
Na primer, pretplata na Ancestry.com počinje od 25 dolara mesečno, dok Dropbox usluga skladištenja u oblaku (cloud) počinje od 12 dolara mesečno. Ako ih više ne koristite, otkazivanje pre automatske obnove može vam uštedeti novac.
2. Striming servisi
Netflix, Disney+, Max i ostale striming platforme postali su deo svakodnevice, ali mnogi korisnici istovremeno plaćaju više usluga nego što ih stvarno koriste. Jedan od stručnjaka navodi: „Trenutno imamo pet takvih usluga i pokušavamo da ih smanjimo na jednu ili dve koje zaista cenimo.“
3. Voda koja curi
Kapljanje slavine možda zvuči bezazleno, ali tokom vremena može povećati račun za vodu. Prema američkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, jedna slavina koja curi brzinom od jedne kapi u sekundi godišnje može potrošiti više od 3.000 galona (oko 11.000 litara) vode, što je ekvivalentno za više od 180 tuširanja. Zato se isplati proveriti slavine, vodokotlić i tuš, te popraviti curenje čim ga primetite.
4. Bankarske naknade
Sitne provizije pri podizanju novca na bankomatima drugih banaka, mesečna održavanja računa koja ne koristite ili neuslađene usluge u paketu često neprimetno umanjuju stanje na računu.
5. Naknade investicionih fondova
I ulaganje može imati troškove koje ne primećujemo odmah. Investicioni fondovi imaju sopstvene troškove poslovanja, uključujući plate zaposlenih, upravnika i računovođa, pa deo njih naplaćuje naknade korisnicima.
6. Dostava hrane
Dostava hrane je izuzetno komforna, ali nosi skrivene troškove u vidu bakšiša, troškova dostave i uvećanih cena samih jela. Jedan od načina za uštedu je provera da li restoran ima sopstvenu dostavu, jer direktna narudžbina često može biti jeftinija od naručivanja preko aplikacija.
7. Prekomerno grejanje i hlađenje doma
Nema ništa loše u tome da vam zimi bude toplo, a leti ugodno hladno. Problem nastaje kada grejanje ili klimatizaciju ostavimo na istoj temperaturi dok satima nismo kod kuće. Američko Ministarstvo energetike navodi da se podešavanjem termostata za 7 do 10 stepeni tokom osam sati dnevno može uštedeti čak 10 odsto godišnje na grejanju i hlađenju. Programabilni ili pametni termostat može dodatno pomoći jer temperaturu možete prilagoditi vremenu kada ste kod kuće.
8. “Energetski vampiri”
Televizori, računari, štampači, aparati za kafu i brojni drugi uređaji mogu trošiti električnu energiju čak i kada ih ne koristimo (u standby režimu). Prema jednom istraživanju, takozvani „energetski vampiri“ mogu činiti gotovo četvrtinu potrošnje električne energije prosečnog domaćinstva. Naravno, frižider nećete isključivati iz struje, ali uređaje koje ne koristite možete ugasiti. Jednostavno rešenje je uključivanje više uređaja u produžni kabl sa prekidačem i njegovo gašenje kada izlazite iz kuće.
9. Knjige
Ljubitelji knjiga znaju koliko brzo nekoliko novih naslova može opteretiti budžet. Kupovina knjiga koje staje nepročitane na polici ili nekorišćenje biblioteka čest je neprimetan trošak.
10. Produžene garancije
Prilikom kupovine novog mobilnog telefona, frižidera, automobila ili drugog skupljeg proizvoda često nam se nudi i produžena garancija. Međutim, takve garancije se često uopšte ne iskoriste, a mogu sadržati i niz izuzetaka koji određene kvarove ne pokrivaju. „Produžene garancije su danas veliki posao. Kompanije u cenu ugrađuju svoju zaradu. Zato im nije u interesu da ispune sva obećanja iz marketinga“, upozorava Hauard Dvorkin, predsednik organizacije Debt.com.
11. Nepotrebna kupovina namirnica
Jedan od najskupljih oblika rasipanja novca može se skrivati upravo u frižideru. Kupimo više nego što možemo da pojedemo, namirnice ostanu zaboravljene, pokvare se i na kraju završe u smeću. Prosečna četvoročlana porodica godišnje baci hranu u vrednosti od približno 3.000 dolara.
Komentari (0)