Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan lagano je podigao palac u znak odobravanja, pošto mu je prevoditeljka objasnila da je šef Bele kuće, Donald Tramp rekao da je spreman da ukine sankcije, koje su Ankari još 2019. godine uvedene zbog nabavke ruskog protivvazdušnog sistema S-400. Takav potez Vašingtona koštao je Tursku učešća u programu razvoja borbenih aviona F-35. Grčka i Izrael izričito protiv ove isporuke. Očekuje se žestoka borba grčkog i jevrejskog lobija, kako bi sprečili da se ovi avioni ikada nađu u naoružanju turske avijacije.
“Mogu da vam kažem da ćemo skinuti sankcije. Okej?”, rekao je američki predsednik Donald Tramp odgovarajući na pitanje o budućem učešću Turske u programu razvoja aviona F-35, iz kojeg je pre sedam godina proterana zbog kupovine ruskih projektila.
Erdogan je, kasnije, rekao novinarima da se nada “povoljnoj” odluci Vašingtona, te da je Turskoj još ranije obećano šest ovakvih letelica.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i grčki ministar odbrane Nikos Dendijas su, odmah, žestoko reagovali, upozoravajući da bi isporuka letelica F-35 mogla poremetiti ionako krhak balans snaga na Mediteranu.
Zbrka oko turskog učešća u programu F-35 počela je 12. jula 2019. godine, kada je na aerodrom u Ankari sleteo ruski transportni avion “antonov” An-124 iz čijeg su trupa istovareni delovi protivvazdušnog sistema S-400, što je u Americi izazvalo pravu paniku.
Mogućnost da se u naoružanju jedne države nađu najmoderniji američki borbeni avion i napredni ruski sistem za borbu protiv svakojakih letelica navela je prvu Trampovu administraciju na zaključak da je takav razvoj situacije previše opasan, pa je Ankara naprosto precrtana sa liste budućih kupaca F-35.
Tramp je, pak, kasnije objašnjavao da su mu ruke u leto 2019. godine bile vezane prethodnim odlukama administracije Baraka Obame, pa je proterivanje Turske iz ovog programa bila posledična odluka.
Turski izvori navode da su kompanije iz ove države, uprkos suspenziji, isporučivale delove sve do septembra 2021. godine. Turska je, do tada, proizvodila 817 komponenti za trup aviona i 188 delova motora.
Strasti su se, nakratko, smirile sve dok Grčka nekoliko godina kasnije nije naručila 40 aviona F-35, što je vlasti u Ankari nateralo da nove borbene avione potraže na drugoj strani, pa su Erdogan i britanski premijer Kir Stramer potpisali sporazum kojim se otvaraju vrata za kupovinu polovnih “jurofajtera” iz Katara, Omana i Velike Britanije za oko 15 milijardi dolara.
Taj manevar tumači se kupovinom vremena dok novi turski lovac “KAAN” ne bude spreman za upotrebu. Očekuje se da će prvi “grčki” avioni F-35 biti spremni do kraja 2028. godine.
Kompanija “Lokid Martin” je još sredinom juna 2018. godine u Teksasu predstavila prvi avion F-35 napravljen za tursko ratno vazduhoplovstvo, ali su letelica sa serijskim brojem “18-0001”, kao i još pet “turskih” aviona, do daljeg zadržani u Americi.
Bitka na Kapitol hilu
Odmah posle Trampove izjave u Ankari, javlja Hil, u Vašingtonu su se sastali ambasadori Izraela, Grčke i Kipra, vojni atašei ovih država i verski lideri, kako bi razmotrili bezbednosnu situaciju u istočnom delu Mediterana.
Ubrzo, protiv isporuke aviona F-35 Turskoj ustali su predvodnici grčkih i izraelskih lobističkih grupa u Predstavničkom domu, navodeći da bi isporuka aviona Turskoj bila velika greška.
Nekoliko članova Predstavničkog doma, uključujući republikanca Majka Tarnera i demokratu Krisa Kunsa je, ipak, bilo blagonaklono prema Trampovim najavama, tvrdeći da postoje izgledi da se reši problem tuskih projektila S-400.
Analitičari tvrde da bi ovo pitanje moglo biti rešeno tako što će Turska rasklopiti i uskladištiti sistem S-400 ili ga poslati u neku drugu državu, čime bi, bar nominalno, bile uslišene primedbe Vašingtona.
Za oba ova ishoda, međutim, potrebna je prethodna saglasnost Rusije.
Turska, takođe, očekuje i da će Vašington ispuniti obećanje administracije Džozefa Bajdena, koja je Ankari svojevremeno ponudila 40 novih aviona F-16 i modernizaciju još 80 letelica u zamenu za slobodan prolaz Švedskoj i Finskoj u NATO.
Erdoganova “Plava domovina” i 25. meridijan
Novi talas tenzija proizvod je i spekulacija da bi se pred turskim parlamentom, uskoro, mogao naći predlog zakona kojim bi Ankara preuzela prava nad nizom pomorskih zona, uključujući i one na koje prava polažu članice Evropske unije, Grčka i Kipar.
Koncept “Plave domovine”, koji sa manjim ili većim intenzitetom provejava turskom politikom već dve decenije, suštinski, predstavlja otklon od stanja stvari prema kojem su teritorijalne vode određene položajem grčkih ostrva, tražeći da ubuduće taj pojas bude definisan od kopnenih granica država.
Zvaničnici vlade turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana tvrde da ovaj predlog ne predstavlja pretnju Grčkoj, jer se njime, osim u slučaju rata, i dalje priznaje pojas teritorijalnih voda širok šest nautičkih milja.
Na kraju samita, Erdogan je liderima država članica NATO i evropskim zvaničnicima poklonio po revolver, sa po šest metaka i priborom za čišćenje.
Komentari (0)